Medijska pismenost igra ključnu ulogu u oblikovanju stavova mladih, ali škole u Srbiji ne uspevaju da ih adekvatno pripreme za kretanje kroz složen medijski pejzaž, smatra većina ispitanika/ca ankete Mediareforma. Većina je mišljenja i da su vršnjačke edukacije, kao i škole ključne za medijsko opismenjavanje mladih.
Koliko je važno da mladi budu medijski pismeni? 66,1% ispitanika i ispitanica kaže da je izuzetno važno, jer igra ključnu ulogu u formiranju stavova kod mladih.
Odmah zatim je odgovor (30,5%) da je važno, jer utiče na oblikovanje svesti kod mladih. Tek dvoje ispitanika/ca smatra da je neznatno važno i potpuno nevažno, jer medijska pismenost uopšte ne utiče na život mladih.
Škole kao obrazovno-vaspitne institucije ne opismenjavaju medijski mlade koliko bi zapravo trebalo, smatra čak 49,2% anketiranih. Dok veliki procenat (39%) smatra da škole uopšte ne opismenjavaju medijski mlade. Tek sedam ispitanika/ca misli da škole opismenjavju medijski mlade, ali većina smatra da je to u nedovoljnoj meri.
Lažne vesti, manipulisanje informacijama ili izvlačenje iz konteksta su naša svakodnevica, pa smo pitali publiku da li mladi znaju da prepoznaju ove pojave u medijima.
Najveći broj onih koji su ispunili našu anketu (71,2%) smatra da ih mladi donekle prepoznaju, ali ukoliko ih interesuje tema, dok 20% smatra da ih ne znaju uopšte prepoznati.
Najveći broj (84,7%) ispitanika/ca za pojam medijske pismenosti vezuje da je to veština da se na pravi način čitaju i analiziraju sadržaji medijskih poruka. Pored toga, ispitanici/e smatraju da je to i sposobnost da se prepoznaju lažne vesti, poluinformacije i medijske manipulacije.
Koje teme i informacije plasiraju mediji kada žele da izmanipulišu infomacijama o mladima? Da li su to teme koje se tiču standarda, zadovoljstva životom, obrazovanja ili zapošljavanja mladih, ili su to pitanja iz oblasti zdravstva?
Najveći procenat ispitanih je odogovorio da je zadovoljstvo životom u Srbiji najćešča tema manipulacije koja se tiče mladih.
Kako je medijska nepismenost po mnogima veliki problem današnjice, pitali smo kako da se mladi medijski najbolje opismene. Na osnovu rezultata, 76,3% ispitanika/ca smatra da su to vršnjačke edukacije, dok je odmah zatim tu i škola sa rezultatom od 67,8% kao drugi najčešče izabran odgovor.
Možemo zaključiti da su, prema našoj anketi, najbolje opcije za medijsko opismenjavanje mladih vršnjačke edukacije i škola.
Inače, u anketi je učestvovalo 59 ispitanika/ca, od kojih su 68% žene, a skoro 75% je navelo da ima fakultetsko obrazovanje.
Rad Mediareforma podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“.
Povezane vesti
Razgovorom sa psihologom do rešavanja problema anksioznosti i depresije kod mladih 
Mladi u Brusu nezadovoljni svojim položajem, traže bolje mesto za život 
IRIDIN stiker izazov „Feminizam je za svakoga“ u Novom Sadu i Beogradu 
Dvadeset sadnica crvenog hrasta krasi deo Vlasine, udruženje Sevap planira letnjikovac i novi prostor