Svetski dan slobode medija Srbija je dočekala na 91. mestu u Svetskom indeksu medijskih sloboda, što je pad za 12 mesta u odnosu na prošlu godinu. Reporteri bez granica u Svetskom indeksu medijskih sloboda 2023. Srbiju svrstavaju među „problematične države“.
Prošle godine naša zemlja nalazila se na 79. mestu na listi. Ove godine doživela je najveći pad među zemljama članicama Evropske unije i Balkana. Medijske slobode u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Hrvatskoj na znatno su višem nivou od sloboda u Srbiji. Srbija se sada nalazi na 91. mestu. Od zemalja na Balkanu u goroj poziciji su jedino Albanija i Grčka. U izveštaju se navodi da je nagrađivano, kvalitetno novinarstvo, koje istražuje kriminal i korupciju, uhvaćeno između razularenih lažnih vesti i propagande.
U visoko polarizovanoj političkoj klimi, novinari su redovno izloženi političkim napadima koje podstiču pripadnici vladajuće elite, koji se pojačavaju određenim nacionalnim TV mrežama. Ni političari ni institucije, uključujući i Regulatorno telo za elektronske medije (REM), koje se sastoji uglavnom od pojedinaca koje je imenovala vlada, nisu bili voljni da poprave situaciju, stoji u izveštaju.
Takođe, navodi se i da je novinarima koji su kritični prema vladajućoj stranci ograničen pristup intervjuima sa predstavnicima vlade i javnim informacijama. Srbija ima neke od najnaprednijih zakona koji se tiču medija i ustav koji garantuje slobodu izražavanja. Ipak, situacija je u praksi nešto drugačija. Novinari neretko rade u restriktivnom okruženju, ukljujući samonametnutu cenzuru.
Iako su u toku napori da se poboljša bezbednost novinara i bori se protiv nekažnjivosti za zločine počinjene nad njima – u vidu dve radne grupe i uvođenja SOS linije za medije – srpski novinari su još uvek daleko od osećaja zaštićenosti. To je potkrepljeno činjenicom da mnogi ozbiljni napadi na novinare ostaju nerazjašnjeni, kao što je ubistvo Slavka Ćuruvije 1999. godine.
U izveštaju se navodi da su žene novinarke u zemlji i dalje na meti i zbog svog izveštavanja i zbog pola. Grupe krajnje desnice ciljaju na štampu koja pozitivno izveštava o izbeglicama i migrantima.
Većina zemalja u okruženju napredovala
Većina država regiona ove godine je prošla bolje od Srbije i napredovala na listi. Najveći skok beleži se kod Severne Makedonije, koja se sa 57. popela na 38. mesto. Crna Gora skočila je sa 63. na 39. mesto. One su sada među državama u kojima su medijske slobode i položaj novinara ocenjeni kao „zadovaljavajući“. Prošle godine su bile u društvu „problematičnih“. Hrvatska je napredovala za jedno mesto sa 43. na 42. mesto, a Slovenija je sa 54. došla na 50. Mesto.
Lošije od Srbije, među zemljama Balkana, pozicionirane su Albanija (96) i Grčka (107). Albanija je ipak napredovala sa 103. na 96. mesto, dok je Grčka ostala najgore rangirana balkanska zemlja.
U Norveškoj najbolja situacija, najlošija u Severnoj Koreji
Na prvom mestu tabele je Norveška i to sedmu godinu zaredom. Na drugom mestu je Irska, a na trećem Danska koja je zabeležila pad za jedno mesto.
Od 180 zemalja koje se nalaze na listi, na poslednje tri na listi su zemlje iz Azije. Vijetnam je na 178. mestu, Kina na 179, a Severna Koreja poslednja na 180 mestu.
Na loše stanje u medijima upozoravaju i srpska novinarska udruženja
Povodom Svetskog dana slobode medija i novinarska udruženja iz Srbije podsetila su na sve učestalije napade na novinare i medije širom zemlje.
Udruženje novinara Srbije se u svom proglasu posebno osvrnulo i na težak položaj novinara koji rade na Kosovu, a 3. maj je ovo udruženje obeležilo simboličnim okupljanjem u 5 do 12 u Nišu.
NUNS, NDNV i UGS “Nezavisnost” su u zajedničkom saopštenju podsetili na veliki broj napada tokom prethodne godine, ali i u prva tri meseca ove godine. Takođe su istakli i sve češće SLAPP tužbe koje potiču od javnih funkcionera, političara, biznismena i kompanija.
Udruženja su pozvala medije da na Svetski dan slobode medija u pet do 12 isključe ton, zamrače ekrane i ćutke se pridruže međunarodnoj simboličnoj akciji “Pet minuta gromoglasne tišine”.
