Tokom pandemije virusa korona žene su češće nego ranije izložene fizičkom i psihičkom nasilju, pogotovo u porodici, pokazuju podaci i svetskih i domaćih organizacija. Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama Srbija dočekuje sa jednim ubistvom žene u porodičnom nasilju na svakih deset dana.
Ovogodišnje obeležavanje dana borbe protiv nasilja nad ženama u prvi plan stavlja povećan broj prijava nasilja koje traje od početka pandemije virusa korona. Mere izolacija i karantina koje su uvele mnoge zemlje, kao i loši ekonomski i socijalni uslovi razbuktali su agresiju svuda u svetu, posebno u porodicama. Ovo potvrđuje i niški Centar za devojke.
“U aprilu, maju i junu imali su utrostručen broj poziva od strane žena kojima je potrebna pomoć, a značajno se povećala potreba za psihološkom podrškom ali i za pravnu pomoć”, navodi Tatjana Nikolić, koordinatorka Centra.
Ipak, ona dodaje da je nasilja svkako bilo i ranije, samo je ono poslednjih meseci zbog čitave situacije vidljivije. Kao problem u Nišu i regionu, ali i čitavoj zemlji, ističe nepostojanje sistemske podrške.
„U Srbiji ne postoji statistika o femicidu, o ubistvu žene, to radi jedna organizacija iz mreže protiv nasilja nad ženama AŽC iz Beograda koja iz medijskih sadržaja, radi pres kliping i izvlače broj ubijenih žena, tako dođemo do te statistike. U proseku nekih 30-40 žena godišnje, s tim što važno reći najmanje toliko jer za njih saznalo iz medija. U proseku u toku 10 dana jedna žena bude ubijena u Srbiji“, objašnjava.
I rodna neravnopravnost vrsta nasilja nad ženama
Nasilje nad ženama obuhvata fizičko i psihičko nasilje kao što su partnersko nasilje, seksualni napadi, trgovina ljudima, dečiji brakovi. U borbi protiv ovakvog nasilja nad ženama važnu ulogu ima rodna ravnopravnost i ženska prava.
I rodna neravnopravnost jeste vrsta nasilja, a ogleda se u položaju u kome su žene u odnosu na da su od muških kolega za isti posao plaćene manje, u odnosu na to da su za visoke pozicije birani muškarci, navodi Nikolićeva:
“Kada pogledate recimo vrlo jasna slika na fakultetima, studentkinje su u mnogo većem broj, broj asistentica je takođe mnogo viši od broja asistenata, a kada dođete do profesorskih mesta videćete kakvo je su stanje stvari.”
Ona dodaje da se za odlučujuća mesta u Srbiji uglavnom biraju muškarci što je, kaže, diskriminatorno.
Tiče nas se – prijavi nasilje
Žrtve nasilja nisu prepuštene same sebi. One se u svakom trenutku mogu obratiti brojnim nevladinim organizacijama, poput Centra za devojke, koji ima svoj SOS telefon 018 203 033 na koji se mogu javiti sve žene kojima je potrebna psihološka, pravna ili druga vrsta podrške.
Takođe, na obeležavanje Međunarodnog dana, i organizacije i institucije podsećaju da nasilje prijavi tek 9% žena, a da bi mnogi životi bili spašeni kada bi komšije, poznanici i prijatelji reagovali i prijavili nasilje. Broj za prijavu nasilja u porodici je 0800/100-600. SOS telefon Autonomno ženskog centra za podršku ženama žrtvama nasilja – 0800 100 007. Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom radnim danom (10 – 20h) 2645-328. SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja (14-18h) 3626-006.
Inače, obeležavanjem 25. novembra, počinje i kampanja “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama” obeležava se duže od 20 godina u oko 100 država sveta svake godine, koja se završava 10. decembra – Međunarodnim danom ljudskih prava.
