Vranje je u jednom periodu pandemije koronavirusa bilo žarište sa velikim brojem obolelih i umrlih u odnosu na broj stanovnika. Pored stručne i pomoći u opremi koje je ovaj grad dobijao “po sledovanju”, Vranjanci su rešili da “uzmu stvar u svoje ruke” i dodatno pomognu svojim sugrađanima, a posebno medicinskom osoblju. Sve je počelo od ideje Vranjanke MIlice Anđelković Jovanović, kojoj su se pridružili ljudi voljni da pomognu i već tokom prvog dana sakupljeno je 130.300 dinara. Pod sloganom „Naš grad, naši ljudi, naša zemlja“, Vranjanci su do sada prikupili tri miliona dinara pomoći za kovid bolnice.

Osim u kovid centre u Vranju, deo novca otišao je u bolnice u Surdulici i Bujanovcu, kao i u ambulantu u selu Vlase i Dom zdravlja u Trgovištu.  

“Pandemija je, za mnoge od nas, tek početkom jula postala stvarnost. Počeli su da umiru ljudi koje znamo. Sećam se trenutka, sedela sam na poslu i do mene je stigla vest o smrti mog školskog druga od virusa. Par dana pre toga, umro je suprug moje školske drugarice, obojica mladi ljudi. Istovremeno, pratila sam situaciju u Novom Pazaru, u kome žive moji prijatelji i snimke ljudi koji bespomoćno sede po čekaonicama, vapaje onih koji su izgubili bliske osobe, molbe da im se pomogne. Znam da sam rekla kolegama: ljudi, mi stvarno moramo da uradimo nešto za naš grad, jer ne želim da se scenario iz Novog Pazara desi i ovde. Hajde da reagujemo dok još nije kasno”, priča Anđelković Jovanović.  

Ona je, kako kaže, uz pomoć prijateljice iz Centra za medijsku transparentnost i društvenu odgovornost (CMTDO), organizacije sa sedištem u Vranju i njenih bliskih saradnika, vrlo brzo organizovala čitavu akciju. 

Milica Anđelković Jovanović; Foto: lična arhiva

“Od ljudi angažovanih u Kovid bolnicama dobili smo spisak potrepština, društvene mreže su odradile sav posao vezan za širenje vesti o inicijativi. Priznajem da na početku niko od nas nije bio svestan koliko će ta priča postati velika. Ljudi su reagovali na način koji je kod mene, iz dana u dan, budio najdublje emocije: divljenje, ponos, snagu za koju nisam znala da posedujem, kao i prkos. Pomagao je ko je kako i koliko mogao, novčano, kupovinom potrepština koje su bile izlistane kao urgentne, širenjem priče, lobiranjem. Iskreno, mene su, lično, najviše dotakli ljudi koji su na račun CMTDO uplaćivali po petsto dinara, jer više nisu imali. Zamislite toliku humanost? Možda su, isti ti ljudi, tog dana lišili sebe ili svoju porodicu nekog zadovoljstva, kako bi pomogli našim lekarima u kovid bolnicama da što bolje rade svoj posao, a pacijentima olakšali njihovu najtežu borbu i omogućili im da sačuvaju ljudsko dostojanstvo”, priča ova Vranjanka.

Na spisku donatora trenutno je preko dve stotine firmi i pojedinaca. Prema rečima naše sagovornice, pokrenulo se Vranje, Vranjanci raseljeni po Srbiji, ali i dijaspora. Akciji su se priključivali i ljudi koji sa Vranjem nemaju dodirnih tačaka, humani pojedinci i njihove firme iz raznih krajeva zemlje. 

Naša sagovornica istiće da su posebnu draž čitavoj akciji dali gostitelji iz Vranja. Uprkos ekonomskim posledicama koje im je donela pandemija i vanredno stanje, oni su pripremali večere svim zaposlenima u kovid bolnicama. Smenjujući se na nedelju dana, akciju su pokrenuli “Gradska meana”, “Simple” kafe – restoran, zatim restoran “Stari bunar”, kao i hotel “Simpo-Pržar”. 

Ono što ovu inicijativu čini posebnom je i to što su njeni organizatori osmislili način da se zahvale humanitarcima koji su se uključili u pomoć kovid bolnicama: “Mi pozivamo naše sugrađane da kupuju baš kod njih, odnosno da novac troše kod onih koji su svoj novac dali za opšte dobro. U tom cilju, štampaju se nalepnice koje će dobiti svaka firma, učesnica akcije, a koje će biti postavljene na vidnom mestu, kao putokaz sugrađanima. Malo hvala za njihovu veliku dobrotu”, priča Milica Anđelković Jovanović.

Ona ističe da od pokretanja akcije nisu doyvoljavali mešanje politike u ovu, kako kaže “čisto ljudsku priču”. Dodaje da je bilo različitih komentara na ovu temu, čak i pritisaka, ali je, smatra, razlog zbog kog su građani toliko pomagali upravo činjenica da ih niko na to nije primoravao.

“Imali su slobodu da se uključe u akciju ili ne. A sloboda i želja za slobodom su opojne i bude najbolje u čoveku. S druge strane, prijatno sam iznenađena reakcijama pojedinih funkcionera, koji su, shvativši kolike su snaga i dobrota uložene u svaki dan akcije, rešili da postupe kao građani, a ne kao članovi ove ili one stranke. Njihova podrška je značila”.

Vranje, do sada poznato kao grad meraka, svakako je ovom akcijom zaslužilo još neki epitet. I Milica Anđelković Jovanović, koja je čitav život, osim perioda studiranja, provela u Vranju, svoje sugrađane smatra vrlo humanim ljudima, što su dokazivali i kroz ranije akcije pomoći pojedincima, uglavnom za lečenje. 

“Volimo da se veselimo i da jedemo, glasni smo, pričljivi i previše emotivni, ali sve to gurnemo u stranu kada ljudima iz našeg okruženja zatreba podrška i pomoć. To je Vranje na koje sam ponosna i samo takvo ga i volim. Ovom akcijom građanske solidarnosti i humanosti, Vranje je definitivno zaslužilo da, od sada na dalje, bude spominjano i u kontekstu humanosti”.

Kako kaže ova Vranjanka, svaka kriza pokazuje kolika je moć zajednice. Tako je i sa ovom sa kojom se trenutno borimo, a koja će, smatra, život svakog od nas promeniti iz korena. 

“Stvari više nikada neće biti iste i svet u kome živimo biće sasvim drugačije mesto. Na nama je da pokušamo da iz konstelacije snaga i događaja, izvučemo najbolje. Mislim da je sve ovo jedna nova šansa za ljudski rod u celini. Prilika da se vratimo pravim vrednostima, da brinemo jedni o drugima, da vratimo obrazovanje i znanje na mesto koje im pripada, da ponovo cenimo dobrotu, a ne da je gledamo kao ludost ili hendikep. Prilika da ponovo budemo ljudi, u najboljem mogućem smislu te reči”.