Mnoge organizacije koje se bave sportom, umetnošću ili neformalnim obrazovanjem našle su način da nastave sa radom i održe kontakt sa svojim polaznicima i u vanrednim okolnostima. Jedna od njih je Likovna radionica u Vranju, koja svakodnevno komunicira sa malim i velikim umetnicima i na društvenim mrežama objavljuje radove nastale tokom pandemije. Po rečima akademske slikarke Vesne Marinković Stanković, koja vodi ovu radionicu, polaznici nikada nisu bili aktivniji nego sada.
Vesna Marinković Stanoković; Foto: lična arhiva
„Vanredno stanje nas je vrlo pogodilo, pogotovu polaznike koji se pripremaju za prijemne ispite. Naravno da nismo mogli da stanemo sa radom, a čini mi se da su nas ove prilike još više motivisale i povezale. Imamo fejsbuk grupu HUB polaznika Likovne radionice, gde mi svi svakodnevno šalju radove na korekturu. Tu im zadajem zadatke, a često i razgovaramo o svemu“, priča Marinković Stanković i dodaje da su na predlog Gordane Dimitrijević, direktorke Narodnog univerziteta, pod čijim okriljem radi Likovna radionica, počeli svakodnevno da objavljuju radove polaznika.
„Tome su se svi obradovali i dodatno ih je podstaklo da stvaraju. Učestvuju i na aktuelnim likovnim konkursima, a mnogo im znači što su svaki dan kreativno okupirani, jer tako lakše prebrode ovu situaciju. Umetnost i jeste put, ona i u mraku svetlost stvara“.
Likovna radionica u Vranju radi od 1997. godine u okviru Narodnog univerziteta. Nastala je u gradu gde nema nijedne umetničke škole, pa je veliki broj nadarenih učenika morao da se snalazi kako bi razvijao talenat, priča naša sagovornica.
„Otvaranjem radionice oni su dobili mesto koje im omogućava kompletno upoznavanje sa svim vidovima likovnog izražavanja (slikarstvo, vajarstvo, grafika…), shodno sklonostima i potrebama. Radionica pre svega priprema decu za polaganje prijemnih ispita za srednje škole, fakultete umetnosti i arhitekture, i upravo je rezultat polaznika na ovim ispitima najveći uspeh Likovne radionice. Od 1997. godine do danas željene fakultete i škole upisalo je 227 polaznika, a imajući u vidu težinu prijemnog ispita i mali broj primljenih kandidata, ovo je ogroman uspeh. Polaznici Likovne radionice studiraju na svim fakultetima u zemlji, ali i u Bugarskoj, Hrvatskoj, Italiji i Makedoniji. Likovna radionica dobila je 2007. godine nagradu Skupštine grada Vranja Sedmi septembar za izuzetne rezultate u oblasti kulture“, kaže Vesna Marinković Stanković.
Tokom izolacije su, kaže naša sagovornica, najaktivniji najmlađi polaznici Likovne radionice.
„Njihove radove šalju mi roditelji kojima mnogo znači što su njihova deca motivisana i u ovakvim teškim vremenima. Moram da istaknem Janka Jankovića, koji ima sedam godina i svaki dan uradi najmanje tri crteža. Obožava životinje i daje im karakteristike ljudi. Njegovi radovi nas sve svakodnevno raduju“.
Vesna Marinković Stanković kaže da će nakon završetka vanrednog stanja sigurno organizovati izložbu radova nastalih tokom pandemije, koja će, prema njenom mišljenju, biti posebna po pozitivnoj energiji, koju uspevaju da očuvaju i šire.
„Našim prezentacijama motivišemo sve, pogotovu decu koja i nisu članovi radionice, pa i roditelje kako da ove dane učine lepšim i da se kreativno izraze“.
Likovna radionica u Vranju specifična je po tome što u njoj umetnička dela istovremeno stvaraju polaznici od 7 do 77 godina.
„Ta razlika u godinama nikada nije bila problem, naprotiv. U radionici se stvara tako pozitivna energija da je to sada velika kreativna porodica. Tu se slave i rođendani, organizuju maskenbali, proslavljaju uspesi. I oni koji su upisali fakultete ostaju joj verni i uvek joj se vraćaju. Svakog prvog ponedeljka u mesecu zajedno sa polaznicima radionice rade i deca iz dnevnog boravka ‘Maštolend’, što nas mnogo raduje, jer samo inkluzija ima moć da umanji strahove i izgradi prijateljstvo, poštovanje i razumevanje“.
Naša sagovornica kaže da se u Vranju tokom pandemije poštuju predložene mere zaštite, da nema uobičajene narvoze među ljudima, i svi strpljivo čekaju u redovima održavajući distancu.
„Gledajući prolaznike, ljude sa kojima sam u kontaktu i sa kojima radim, mislim da će sve ovo izvući iz nas ono najbolje. Ne mislim da svet propada, naprotiv, mišljenja sam da se menja nabolje“.
Umetnost jeste jedan od najboljih načina da ovo vreme koje provodimo kod kuće iskoristimo kako bismo postali bolji, kaže ona.
„Slikanje, crtanje, vajanje i bilo koji vid kreativnosti jeste put do nas samih. To su najčistiji delovi naše duše. U stresnim situacijama upravo je to ono što nas spasava, daje nam nadu i puni nas pozitivnom energijom. To su tragovi večnosti. Umetnici su senzibilne i tanane duše koje najjače osećaju svet oko sebe i oni stvaraju da bi živeli i preživeli ovaj svet. U ovakvim najtežim uslovima ta kreativnost je najjača i to je upravo ogromna snaga koja nas održava“.
