#VažnoJe – pozivanje Nacionalne SOS linije za prevenciju suicida sada je besplatno

Foto: printscreen sajta vaznoje.org

Dve godine posle pokretanja SOS linija za prevenciju suicida, koja radi pri klinici „Dr Laza Lazarević”, omogućeno ja da ti pozivi budu i besplatni. Posle velikog pritiska javnosti i kampanje Za Tebe #Važnoje”, broj 011/7777-000 sada je dostupan svima kojima je pomoć i razgovor sa stručnim licem potrebna.

Inicijativu Za Tebe #Važnoje, odnosno istoimena Fejsbuk grupu, pokrenula je novinarka Anne Marie Alves Ćurčić, koja kaže da je sve počelo onda kada im se obratila osoba koja je htela, a nije mogla da ostvari poziv sa mobilnog telefona jer nije imala dovoljno kredita. 

Bez želje da umanjimo ogroman doprinos Klinike ‘Dr Laza Lazarević’ u pokretanju i održavanju same linije, koja je inače jedina dostupna 24 sata dnevno, smatrali smo našom obavezom da apelujemo na nadležne da se taj propust ili, kako smo od nekih čuli – ‘tehički problem’, konačno reši. Koristim priliku da se u ime Inicijative ‘Za Tebe #VAŽNOJE’ zahvalim Predsednici Vlade Ani Brnabić što je odgovorila na naš apel, kao i operaterima Telekom Srbija, Vip i Telenor Srbija – pozivi SOS liniji 011/7777-000 od sada su besplatni za sve njihove pretplatnike”, kaže ona.  

Priču o samoubistvu, žrtvama i njihovim porodicama, pokrenula je nakon što je i sama preživela tragediju kada je njena ćerka izvršila samoubistvo. Sada je svesna da je u tim trenucima njena porodica ipak imala „sreće”, zbog bezrezervne podrške prijatelja i poznanika, ali i zbog toga što su znali da potraže stručnu pomoć i kome da se obrate. Ipak, kaže da to nipošto ne bi smelo biti pitanje sreće”, a da, nažalost, živimo u društvu u kojem je govoriti o mentalnim, odnosno o psihološkim poteškoćama i dalje u tabu. 

Zbog brojnih predrasuda, negativnih stereotipa, straha od stigmatizacije, nerazumevanja, mnogi se ne usuđuju ni da se povere svojim najbližim, a kamoli da potraže pomoć stručnjaka iz domena mentalnog zdravlja. Uz to, iako pozitivnih pomaka svakako ima, Srbija i dalje nema dovoljno razvijene sisteme podrške. Na to se ukazuje i u Nacionalnom programu za zaštitu mentalnog zdravlja za period 2019. – 2026. godina”, ističe ona.

Fejsbuk grupa Za tebe #VažnoJe” za cilj ima da podigne svest o važnosti brige o mentalnom zdravlju. 

„Hajde da, za početak, naučimo kako da prepoznamo svoje emocije, kako da njima vladamo. Hajde da se međusobno ohrabrimo, osnažimo da o onome što osećamo otvoreno govorimo, a posebno da potražimo pomoć kada nam je ona potrebna. Hajde da jedne druge podsećamo da emocionalne, psihološke krize čine sastavni deo iskustva svake ljudske jedinke, da svi mi imamo minus faze koje nekada mogu da izazovu mentalne poteškoće. Ono što je više nego važno da znamo je da se one mogu prevazići uz adekvatnu stručnu pomoć i da u traženju te vrste pomoći nema nikakvog blama. Zašto bi odlazak kod psihologa, psihijatra, psihoterapeuta bila sramota? Da li nas je sramota kada idemo kod kardiologa, odabranog lekara? Verujem da nije. Isto bi trebalo da važi i za ovo drugo”, kaže ona. 

U Srbiji u proseku 1.500 godišnje ljudi sebi oduzme život

Fenomen suicida je globalni problem, a podaci Svetske zdravstvene organizacije kažu da se na svakih 40 sekundi dogodi jedno samoubistvo, dok godišnje od suicida premine 800 hiljada ljudi. 

Kada je reč o Srbiji, u proseku 1.500 ljudi godišnje sebi oduzme život. Ono što zabrinjava, a na to ukazuje i SZO, jeste globalni trend rasta stope suicida u populaciji mladih gde je samoubistvo, u uzrasnoj grupi od 15 do 29 godina, drugi uzrok smrti. Ono što je veoma važno znati jeste da je, uz adekvatnu stručnu pomoć, ali i podršku i razumevanje sredine prema osobama u krizi, prevencija suicida moguća”, dodaje ona. 

Vrlo je važno detabuizirati fenomen suicida, informisati se o načinima na koje, iako nismo profesionalci iz oblasti mentalnog zdravlja, možemo pomoći osobi u krizi, kaže naša sagovornica.

Postoje brojni sajtovi na kojima možete naći proverene i pouzdane informacije na tu temu, a posebno preporučujem stranicu Centra Srce, nevladine, volonterske organizacije koja se skoro pune tri decenije bavi pružanjem emotivne podrške osobama u krizi i prevencijom suicida”, priča Alves Ćurčić. 

Predrasude, mitovi, stigma kojoj su izloženi preminuli od suicida i njihove porodice, nisu samo specifikum Srbije ili regiona Balkana, to je globalni problem, kaže sagovornica, ali podseća da je prevencija moguća. 

„U mnogim zemljama, o tehnikama očuvanja i unapređenja mentalnog zdravlja uči se od najmlađeg uzrasta do univerziteta, jer su sastavni deo nastavnih programa. Mislim da upravo u toj edukaciji leži ključ efikasne prevencije i iskreno se nadam da će ta oblast postati  deo i naših nastavnih programa, kao što je to uostalom i predviđeno Nacionalnim programom za zaštitu mentalnog zdravlja. Želim da verujem da to neće ostati mrtvo slovo na papiru”, kaže ona.   

Medijsko izveštavanje – veliki problem kada je reč o suicidu i drugim temama

Iako se u medijima danas neuporedivo više govori o problemima mentalnog zdravlja, veliki problem predstavlja način na koji se o tome izveštava, kaže Alves Ćurčić, posebno kada je reč o suicidu i drugim tragedijama, odnosno slučajevima nasilnih smrti.

Nema dana da nismo bombardovani senzacionalističkim i, mislim da ne preterujem o kvalifikaciji, krajnje lešinarskim naslovima i tekstovima. Tu ne samo da se krši Kodeks novinara, već zakonima i Ustavom zagarantovanih prava građana na privatnost i dostojanstvo. Tome se prosto mora stati na put. Nema nikakvog opravdanja da, kao što je to nedavno bio slučaj u Beogradu, svega par sati nakon tragične smrti deteta pri izlasku iz autobusa, opsedate dom nesrećne porodice pa kad ne uspete da dobijete izjavu (da bi vam rekli šta?!)  lažirate izjavu, fotografije sa lica mesta… Tim povodom se, kao i mnogo puta do sada, oglasio i Savet za štampu. Nažalost, slučajevi neprofesionalnog, senzacionalističkog i, ponoviću, lešinarskog izveštavanja pre svega tabloida i njihovih portala, ne mogu se ni izbrojati”, ističe sagovornica. 

Odgovornost za to pre svega leži na vlasnicima i glavnim i odgovornim urednicima tih medija koji, zarad takozvanih klikbejtova, ne prezaju ni od čega, dodaje. 

Tragično je da za to, u najvećem broju slučajeva, ne snose nikakve posledica. Argument da ljudi to vole da čitaju, po mom dubokom mišljenju, ‘ne pije vodu’ – ljudi će čitati ono što im se ponudi. Kada je javno zdravlje u pitanju, dakle, jedan od ključnih kapitala svake države, pa i naše, mesta kompromisu ne bi smelo da bude tim pre što mediji, kao takvi, mogu biti jedni od ključnih saveznika u promociji zaštite i unapređenja mentalnog zdravlja”, završava Alves Ćurčić.

U pinovanom postu Fejsbuk grupe naveli su kontakte institucija koje se bave mentalnim zdravljem. Spisak kontakata institucija iz celog regiona možete naći i na njihovoj web stranici.