„Želimo da verujemo da Niš, kao studentski grad, pored svih velikih festivala treba da ima i mali festival na koji će dolaziti oni koji vole i žele džez. Za to je potreban adekvatan ambijent, umetnička vrednost, vrhunska produkcija, dobar zvuk, da sve bude organizovano kako treba“, kaže jedna od pokretačica obnovljanja Naissus Jazz festivala Varvara Anastasijević.
Trinaesti Internacionalni susreti džez muzičara Naissus Jazz nakon dvadeset i šest godina pauze održaće se od 1. do 4. novembra. Otvaranje festivala biće u Centru za kulturu Aleksinac nastupom Big benda Radio-televizije Srbije. Narednog dana, festival se seli u salu niškog Narodnog pozorišta, a osim Big benda RTS-a, nastupiće i Baptiste Hervin kvartet, St. Fusion bend, Klaus Raible trio. Kafe Julijan Djupon biće rezervisan za „domaće“ snage i džem sešnee.
Priča o džezu u Nišu postaje ozbiljnija kada 1963. godine Bratislav Bata Anastasijević sa još nekoliko ljubitelja osniva udruženje džez muzičara Jazz Club Naissus. Radeći na promociji ovog žanra, članovi pomenutog udruženja organizovali su džez dešavanja u Nišu, a 1981. godine pokreću i festival pod nazivom Internacionalni susreti džez muzičara Naissus Jazz. Festival u Nišu bio je treći te vrste u Jugoslaviji nakon Bleda i Beograda. O njegovoj vrednosti govori i činjenica da je Institut za istraživanje džeza iz Graca pomagao organizaciju festivala. Do 1992. godine održano je dvanaest izdanja Internacionalnih susreta džez muzičara Naissus Jazz, a smrću Bate Anastasijevića završila se i priča kako o festivalu, tako i o džez orkestru i džez klubu u Nišu.
Međutim, 2011. godine porodica Anastasijević obnavlja udruženje Jazz Club Naissus, a javlja se i ideja o obnavljanju svega što se vezivalo za ovo udruženje. Ćerka osnivača festivala Varvara Anastasijević kaže za naš portal da su dugo slušali priče o okupljanjima u nekadašnjem Džez klubu, koji se nalazio u podrumu zgrade Niškog simfonijskog orkestra, o atmosferi i džez sceni Niša. Međutim, nisu mogli da se pomire sa činjenicom da takav festival ne postoji danas u 21. veku.
„Ideja postoji dugi niz godina, s tim što smo bili mladi, neiskusni, išli smo nekim svojim putem usavršavanja i obrazovanja. Jednostavno je došao momenat da muzičari počnu da se pitaju zašto se ne vrati Naissus Jazz fest, manifestacija koja je bazirana na edukaciji i umetničkoj selekciji programa“, navodi naša sagovornica.
Osim prezentovanja džeza kao žanra, i okupljeni oko festivala pokrenuće inicijativu za otvaranje džez odseka u Nišu kako bi se mladim i talentovanim muzičarima omogućilo da studiraju u svom gradu. Ovakvu inicijativu pokrenula je i organizacija festivala pre 26 godina.
„Nadamo se da ćemo uspeti da probudimo svest čelnika grada da postoji velika potreba za ovim odsekom. Ni Beograd nije imao džez scenu do skoro, a otvaranjem džez odseka sve je krenulo nabolje. Mi smo generalno talentovana nacija, imamo predispozicije za muziku“, ističe Varvara Anastasijević.
Ono što naša sagovornica ističe kao problem koji nastaje iz nepoznavanja džeza jeste i odrednica šta je džez:
„Jedanaest godina radim kao profesorka klavira i dolazila sam do raznih situacija u kojima me učenici pitaju da li ovaj ili onaj džez. Tu se vidi konfuzija i potrebno je da se zna šta je šta, gde je gde, ko je ko”.
Ona kaže da, iako postoje razne teorije džeza, u našoj zemlji se sve što se ne zna gde da se svrsta naziva džezom. Zato je, navodi, došlo do konfuzije kod mladih i nemaju osećaj gde je granica između improvizovane muzike i džeza. To je jedan od razloga zbog čega će novi-stari festival u Nišu biti okrenut strogo džezu.
„Kulturna manifestacija zahteva adekvatan ambijent, dobar zvuk, predavače i atmosferu koja ne može da se desi na velikim festivalima jer je džez intimna muzika, andergraund, nije muzika za masu. Jednostavno treba da bude što jeste, a ne da pravimo nešto što nije“, dodaje.
Uz glavni program festivala koji će se odvijati u sali Narodnog pozorišta u Nišu i kafeu Julijan Djupon, organizovana su i stručna predavanja. Kako ističe Anastasijević, ovo će biti način da mladima ponude izbor i da ih edukuju. Veliku pomoć u organizovanju ovih predavanja pružili su Fakultet umetnosti i Centar za doživotno učenje.
„Kroz školovanje sam naučila da budem samokritična, a onda i kritična – shvatila sam da koliko god da vežbam, ništa ne znam. Nikada nisam imala prilike da u svom gradu prisustvujem nekoj džez edukaciji. Zato sam krenula od sebe, od onoga što bih volela da ponudim omladini, a ja nisam imala. To su upravo ta predavanja, koja idu od samog početka džeza, od teorije. Ako želimo nešto da uradimo, moramo da krenemo od početka, od predavanja šta je džez i kada i kako je nastao, šta treba da sadrži“, pojašnjava ona.
Detaljnu satnicu festivala, kao i više informacija o muzičarima koji će nastupiti možete pogledati ovde.
