Sedam medija koji su prošle godine 2 579 puta prekršili Kodeks novinara Srbije, putem javnih nabavki dobili su ugovore od najmanje 108 miliona dinara, pokazalo je istraživanje NUNS-a. Najviše novca su dobile Večernje novosti, a najmanje Informer. Iz NUNS-a ističu da je novac uglavnom korišćen za reklamiranje i oglašavanje državnih preduzeća i institucija.
Poslednji Izveštaj o monitoringu poštovanja Kodeksa novinara Srbije u dnevnim novinama, a koji je objavio Savet za štampu pokazuje da su Srpski telegraf, Alo, Informer, Večernje novosti, Kurir, Blic i Politika zajedno imali 2 579 prekršaja.
Izdavači štampanih i onlajn izdanja navedenih medija, prema podacima Portala javnih nabavki, dobili su prošle godine ugovore u vrednosti od najmanje 108 miliona dinara za uglavnom za reklamiranje i oglašavanje državnih preduzeća i institucija – kažu iz NUNS-a.
Najviše novca dobile su Večernje novosti, 21 million dinara, a njihov broj prekršaja za prošlu godinu iznosi 328. Iza njih sledi Politika, koja je imala 38 prekršaja, a dobila je 17,7 miliona dinara. Treće mesto po svoti dobijenog novca zauzima Alo koji je dobio 17,5 miliona, a imao je čak 581 prekršaj.
Blic je dobio 13,6 miliona dinara, a njegov broj prekršaja iznosi 174. Ispod njega se nalazi Srpski telegraf koji je imao najveći broj prekršaja, čak 658, a dobio je 13,4 miliona dinara.
Budući da Srpski telegraf ne priznaje nadležnost Saveta za štampu, Komisija za žalbe je izrekla četiri javne opomene zbog kršenja Kodeksa, dva puta za štampano izdanje i dva puta za onlajn izdanje, tj. sajt republika.rs.
Pretposlednje mesto zauzima Kurir koji je dobio novac u vrednosti od 12.6 miliona dinara, a broj prekršaja iznosi 288. Iz NUNS-a kažu da je ovaj broj prekršaja sa tendencijom opadanja.
Na poslednjem mestu nalazi se Informer sa dobijenih 12,5 miliona dinara i 512 prekršaja. Inače, Komisija za žalbe je zasedala 22 puta kada je odlučivala da li su ovi mediji prekršili Kodeks, a najviše je odlučivala o tekstovima iz Informera kome je osam puta izrekla javnu opomenu.
Poštovanje Kodeksa jedan od uslova za projektno finansiranje, ne i za javne nabavke
Među izmenama koje je doneo novi Zakon o javnom informisanju i medijima, projekti medija se ocenjuju na osnovu toga koliko doprinose ostvarivanju javnog interesa u oblasti javnog informisanja, ali u meri u kojoj se kako ističu iz NUNS-a konkretan medij pridržava profesionalnih i etičkih standarda.
To bi značilo da organ koji dodeljuje sredstva mora da pribavi podatke od nadležnih tela (REM za elektronske medije i Savet za štampu za štampane i onlajn medije) da u godini koja prethodi konkursu nije izrečena mera usled kršenja zakonskih odredaba, odnosno, profesionalnih etičkih standarda – navodi se u saopštenju.
Ako je neki medij prekršio zakon ili Kodeks, navode da se uzima u obzir težina povrede i broj izrečenih mera i ponašanje medija nakon izrečene mere. Međutim, ove odredbe će detaljno biti definisane u novom Pravilniku o sufinasiranju projekata proizvodnje medijskih sadržaja, koji je u procesu izrade u Ministarstvu infomrisanja i telekomunikacija, objašnjavaju iz NUNS-a..
Kada su u pitanju javne nabavke, kako kažu, ponašanje medija ne utiče na odluke organa koji ih raspisuju.
Prilikom raspisivanja javnih nabavki naručilac bira ponuđača na osnovu drugih više tehničkih kriterijuma, ne ulazeći u suštinu onoga čime se mediji bave: vrsta medija, tiraž, odnosno gledanost i slušanost, pokrivenost teritorije, dinamika izlaženja itd.
Napominju da iako ne postoji zakonska obaveza da se vrednuju odluke Saveta za štampu, svaki naručilac koji sprovodi postupke javnih nabavki trebalo bi da sagleda sve aspekte odgovornog ponašanja ponuđača kojima dodeljuje ugovore i da kako kažu, takva ponašanja vrednuje kroz svoje kriterijume odabira jer raspolaže sredstvima građana Srbije.
