„Žena je i dalje lice koje simbolizuje estradno polje popularne kulture, sa jedne strane, a sa druge, osim hiperseksualizovanog golog tela, ona je u medijima najčešće predstavljena i u ulozi žrtve“, navodi dr Jelena Višnjić, jedna od osnivačica feminističkog kulturnog centra BeFem.
Ona ističe da je žena u medijima predstavljena kroz kategoriju „drugog“, odnosno kroz poziciju koja označava manjak društvene moći.
„Način na koji su žene predstavljene u medijima nije refleksija onoga što je ženski identitet, ni ženska egzistencija“, podvlači Višnjić i dodaje da ukoliko se kritički pristupi medijima, postaje potpuno jasno da su višestruko marginalizovane žene gotovo nevidljive.
„U medijima nećemo videti Romkinje, lezbejke, žene sa invaliditetom, nećemo videti žene koje se bore sa siromaštvom, jer to nisu teme koje uspevaju da prodaju medijski sadržaj. Jedina tema koja opstaje jeste tema nasilja nad ženama, pre svega jer je to vrsta sekundarne viktimizacije, gde se ženski identitet kroz medijske sadržaje ponovo predstavlja kao ‘drugi’, i kroz identitet žrtve. Mrtvo ili isprebijano žensko telo i kontinuum nasilja zadovoljavaju logiku tržišnog kapitala“, navodi Višnjić.
Dodaje i da „mediji nisu samo jedno polje u kojem se odvija borba političke moći, nego i polje u kojem se konstruišu različiti identiteti“.
Dekonstrukcija medijskog narativa – dijagnoza vremena u kojem živimo
„Dekonstruisati medijski narativ jeste uvek dijagnoza vremena u kojem živimo. Oni koji poseduju jednu vrstu legitimiteta nad medijskim diskursom, kreiraju kolektivno pamćenje, ali i kolektivnu budućnost“, objašnjava Višnjić, i ističe da je zbog toga važno delovati u prostoru medijske kulture i učiniti vidljivim žene koje danas jednako učinkovito menjaju savremeno srpsko društvo.
„Žene koje menjaju društvo danas su i one žene koje protestuju već danima protiv izgradnje mini-hidroelektrana u Srbiji. To su hrabre žene u selima Vojvodine koje su ostale u lokalnim zajednicama sa idejom da te lokalne zajednice i menjaju. I zapravo, sve žene koje su odlučile da se bore za bolje i ravnopravno društvo“, objašnjava.
Kako do promene slike žene u medijima?
Rad feminističkog kulturnog centra BeFem usmeren je na bolju vidljivost žena u medijima i uticaj na kreatore medijskih politika da preuzmu odgovornost u ostvarenju rodne ravnopravnosti i ženskih prava kroz promenu raspodele moći u društvu, koja se oslikava u javnom i medijskom prostoru.
Osim različitih feminističkih programa, BeFem medijsku praksu proizvodnje roda menja i kroz projekat „New Voices, New spaces“, koji predstavlja produkciju novih medijskih sadržaja kroz kratke feminističke dokumentarce, podcast epizode i kampanje kako o marginalizovanim i višestruko diskriminisanim ženama, tako i o inicijativama koje menjaju lokalnu zajednicu i transformišu ne samo medijski nego i javni diskurs.
Osim sopstvene produkcije, BeFem novinarima i novinarkama nudi i praktične alate, kao što je Biro Jednakost, koji BeFem razvija već tri godine. Reč je o bazi stručnjakinja u različitim oblastima.
„Biro Jednakost pokazuje da žene postoje, misle i stvaraju znanje u različitim važnim temama iako ne dolaze do medijskih prostora, te ovaj model daje praktičan alat samim medijima“, poručuje Višnjić.
Povezane vesti
Građani i mediji (VIDEO) 
Predstavnik niške vlasti tvrdi da se “Niš TV” registrovala u Luksemburgu, njihove institucije to demantuju 
Saša Stojković, Info Vranjske: Naše je da informišemo građane i ne dozovolimo da bahata vlast radi ono što je zamislila 
Novinari dobijali pretnje uoči protesta, na meti napada televizija N1, ali i drugi mediji