Vlada ni tri nedelje od ostavke premijera nije “pala”, još upitno da li će pasti

Ostavka premijera Srbije skoro mesec dana čeka svoju potvrdu u Narodnoj skupštini, pa se pad Vlade formalno nije ni desio. Zoran Gavrilović iz Biroa za društvene istraživanja smatra da je ostavka pre svega bila upućena medijima i da se očekivalo da javnost zaboravi na nju. Studentski protesti koji su od tada sve masovniji, kao i dalji razvoj događaja, smatra Gavrilović, odrediće kada će i hoće li se to uopšte i desiti.

Pad Vlade Miloša Vučevića desio se zasad samo medijski, ali ne i zvanično. Iako je napismeno ostavka iz Nemanjine 11 stigla do narodnih poslanika/ca, nakon što je “putovala” nedelju dana, sednica na kojoj bi je konstatovali još uvek nije zakazana. Kada će biti – takođe nije poznato. 

Kako smo ranije pisali, nakon što Skupština potvrdi da je ostavka primljena, počinje da teče rok od 30 dana. Tokom tog perioda predsednik države imenuje mandatara koji će sastaviti novu Vladu. Ukoliko Skupština ne izglasa poverenje tom predlogu, ide se na parlamentarne izbore.

Dok građani iščekuju sednicu, stručna javnost polemiše o tome šta utiče na njeno odlaganje. Direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović kaže je vlast računala na to da će se na ostavku i zaboraviti, ali da su reakcije javnosti naterale Vučevića da ostavku ipak uputi Parlamentu.

Skupština nije autonomno telo u svom odlučivanju, nego očito čeka šta će se desiti i sa protestima i sa svim ostalim. Čeka i šta će se reći sa Andrićevog venca. Tako da mi faktički imamo suspendovan rad Skupštine Republike Srbije od strane izvršne vlasti koju je preuzeo Aleksandar Vučić – kaže Gavrilović.

Gavrilović ostavlja mogućnost da se sednica uopšte i ne održi.

Do sednice će doći ukoliko vlast proceni da im to odgovara. Moguće je i da ne dođe uopšte do nje. Neki zakonski rok koji su pravnici istakli da se to održi je početak marta. Tu se ne vodi računa o javnom interesu, o proceduri, o integritetu Skupštine kao tela, nego se vodi računa o partijskim interesima i interesima rejtinga Aleksandra Vučića. To su opozitne stvari – navodi Gavrilović.

Treba podsetiti da je Vučević na poziciju šefa Vlade došao sa mesta ministra odbrane pre kojeg je bio gradonačelnika Novog Sada. Tokom njegovog mandata je i započeta rekonstrukcija zgrade Železničke stanice, čija nadstrešnica je potom pala i pokrenula studentsku, ali i građansku pobunu. Tragedija od 1. novembra iznudila je ostavku jedino ministra građevine Gorana Vesića, ali studenti napominju da njihovi zahtevi i dalje nisu ispunjeni.

Vučević ostavku nije podneo zbog pada nadstrešnice, već nakon inicidenta u Novom Sadu 27. januara, kada su muške osobe iz prostorija SNS pretukle studentkinju koja je lepila stikere sa pozivom na proteste. Premijer je pred kamerama poručio da, iako su stalno pozivali na smirivanje, “neka nevidljiva ruka stvarala je nove tenzije”.

Taj medijski pad Vlade nije umirio ni studente, ni građane – blokade raskrsnica prerasle su u blokade mostova i međunarodnih saobraćajnica, pa je tako za manje od mesec dana organizovano nekoliko velikih protesta. Održane su i neke od najdužih blokada – naplatne rampe “Niš-sever”, blokada tri mosta u Novom Sadu koja je trajala punih 27 sati, kao i celodnevna blokada Lepeničkog bulevara u Kragujevcu i proslava Dana državnosti.

Izbori, dijalog i obojene revolucije

Da je više za novu Vladu nego za izbore, predsednik države Aleksandar Vučić naglasio je u par najnovijih obraćanja. Jedino za šta nije je prelazna Vlada – predlog koji se svakodnevno čuje iz opozicionih redova. U tim razmišljanjima predsednik nije usamljen, budući da je njegov koalicioni partner i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić takođe protiv “prelaznih i kriznih vlada”, ali i vanrednih izbora.

Koncept prelazne Vlade iz opozicionog Narodnog pokreta Srbije (NPS) vide kao jedinu mogućnost koja bi mogla da izvuče Srbiju iz postojeće društveno-političke krize. Tu tezu zagovaraju i druge opozicione stranke, ali i inicijativa “ProGlas”.

Mi smo kao NPS izneli svoj stav da jednostavno nije dobro u ovim okolnostima ići na bilo kakave izbore. Glavni cilj i suština svega je ispunjavanje studentskih zahteva, ali pošto je sada vlada pala, oni to ne mogu da rade jer mora da postoji neka nova prelazna vlada, da ne kažem ekspertska vlada, ali svakako vlada koja bi morala da se pobrine o tri tačke – kaže narodni poslanik i niški odbornik Đorđe Stanković.

Te tačke su, navodi Stanković, ispunjenje studentskih zahteva, “obračunavanje sa kriminalnim nivoima koji su doveli do pada nadstrešnice”, kao i priprema za izbore. Takva Vlada bila bi, prema njegovim rečima, oročena na godinu dana.

U danima kada nema ni naznaka da će se studentski protesti i blokade zaustaviti naizmenično se smenjuju dve poruke vlasti – jedna o pozivu na dijalog i druga o borbi protiv obojene revolucije. Studentima je ipak prioritet  ispunjenje zahteva i zato najavljuju još jedno veliko okupljanje – i to u Nišu 1. marta. 

Povezane vesti

Tri meseca od pada nadstrešnice “pala je” i Vlada – studenti i dalje na ulici, vlast razmišlja o izborima Transparenti opozicije i vlasti, pištaljke i policija na konstitutivnoj sednici Narodne skupštine Sednica Odbora za finansije o Izveštaju DRI odložena dva dana pred održavanje Studenti, opozicija i vlast između izbora i ekspertske Vlade