„Vlada Srbije mora da obezbedi istinski participativni proces, i da uključi kako ’obične građane’, tako i civilni sektor i zainteresovane grupe, odnosno sve one koji mogu da pomognu Vladi da se strategije, zakoni i propisi koji se izrađuju radi pristupanja Evropskoj uniji pretoče u stvarnost i primenjuju,“ istakla je šefica političkog sektora u Delegaciji EU u Srbiji Nora Heirinen prilikom predstavljanja Godišnjeg izveštaja Evropske komisije za Srbiju u Nišu.
Heirinen je navela da je pitanje učešća građana vrlo važno „ne samo u procesu proširenja Evropske unije i pristupanja Srbije Uniji, već i uopšteno govoreći, u procesu kreiranja politika“.
„Konsultacije sa građanima su zaista važne pri izradi strategija, zakona, podzakonskih akata, pa čak i ustavnih promena, po pitanju kojih u Srbiji trenutno imamo konsultativni proces”, dodala je.
Nema napretka u saradnji sa civilnim sektorom
U poslednjem izveštaju koji obuhvata period od 18 meseci, od oktobra 2016. do februara 2018, ocenjeno je da u Srbiji nije postignut napredak u uspostavljanju povoljnog okruženja za razvoj i finansiranje civilnog društva. Nacionalna strategija za podsticajno okruženje za razvoj civilnog društva i prateći akcioni plan nisu usvojeni.
Izveštajem je ukazano da su potrebni dodatni napori kako bi se osigurala sistemska saradnja između vlade i civilnog sektora, kao i da je „osnažen civilni sektor ključna komponenta svakog demokratskog sistema“, te da bi trebalo da ga tako tretiraju državne institucije.
Napredak važan za Srbiju, ne za Evropsku uniju
Prilikom posete Nišu Nora Heirinen objasnila je i da je važnost predstavljenog izveštaja upravo to što prati koliko su ispunjeni unapred definisani kriterijumi koje Srbija mora da ostvari na svom putu ka članstvu u Uniji.
„Ti kriterijumi su ustvari preduslovi koji su definisani ne zarad Evropske unije, već zarad Srbije, kako bi se osiguralo to da Srbija, kada bude postala članica, može da bude u stanju da funkcioniše unutar Unije“, pojasnila je.
Najpozitivniji rezultati koje je Srbija postigla u proteklom periodu svakako se odnose na ekonomski razvoj, odnosno na stanje makro-ekonomije, istaknuto je na predstavljaju izveštaja, dok se one stvari koje Srbija treba dodatno da unapredi prevashodno odnose na oblast vladavine prava, na unapređenje nezavisnosti i efikasnosti rada sudstva, na borbu protiv korupcije, i slobodu medija i izražavanja.
„Sloboda medija je oblast za koju smo mi u našem izveštaju jasno konstatovali da nije postignut nikakav napredak, i to je nešto što nas sve više zabrinjava“, kazala je Heirinen.
Ona je dodala da postoji niz stvari koje treba uraditi u ovoj oblasti kako bi se stvorila klima koja će zaista osigurati slobodu medija i slobodu izražavanja, te da su transparentnost rada medija i njihovog finansiranja neophodni.
„Mi svakako ovu oblast pomno pratimo, i to ne samo u okviru jednogodišnjeg izveštaja, već i kroz interne dokumente, koji se često nazivaju ’non-paper’. To su izveštaji koje je Vlada Srbije odlučila da objavljuje na svom sajtu i u tim izveštajima se takođe može videti šta smo sve zabeležili u konkretnoj oblasti“, proučila je Heirinen.
Predstavljanje Godišnjeg izveštaja Evropske komisije za Srbiju organizovao je EU info kutak Niš.
Povezane vesti
Pred Višim sudom dve žalbe na odluke sa konstitutivne sednice – opozicija očekuje poštovanje zakona 
Viši sud usvojio 24 od 27 žalbi opozicije, na potezu ponovo Gradska izborna komisija 
Niš po prvi put na mapi protivnika blokada – “Scenografija za obeshrabrene pristalice SNS“ 
“Super Trnavci” očistili selo, a sada prave i skulpturu planete od recikliranog otpada