Ime i prezime, kućna i imejl adresa, brojevi telefona, JMBG, informacije o našim finansijama i zdravstveni karton – ovo su samo neki od naših ličnih podataka. Mnoge od njih često ostavljamo onlajn, ali i u svakodnevnom životu, a da nismo ni svesni mogućih zloupotreba.
Brojne javne instutucije, ali i privatne kompanije te podatke čuvaju, bez adekvatne zaštite. Slaba zaštita podataka dovodi do toga da neretko imamo slučajeve “curenja” podataka – od zloupotrebljenih zdravstvenih kartona, do političkih letaka u sandučićima penzionera širom Srbije.
Na Svetski dan zaštite podataka o ličnosti, razgovarali smo sa Tadijom Mitićem iz organizacije PraviLaw o čestim slučajevima kada zbog nemara ili neznanja ostavimo više ličnih podataka nego što je to potrebno.
“Ovde napišite svoj JMBG”
Koliko vam se puta desilo da kada u prodavnici želite da zamenite nešto što ste kupili, pri popunjavanju zahteva stoji polje “JMBG”? Verovatno uvek.
Jedinstveni matični broj građana je naša “individualna i neponovljiva” oznaka, koja u svojim ciframa zapravo sadrži niz podataka o ličnosti. Zato treba biti oprezan kada odlučimo da ga “iz glave” ispišemo i ostavimo na uvid (a samim tim i na neovlašćeno korišćenje). Mitić navodi da bi pravna lica u tom slučaju trebalo da se vode takozvanim “načelom minimalizacije”. To praktično znači uzimanje samo onih podataka koji su neophodni za taj slučaj.
Zato sledeći put kada vam u prodavnici, kod automehaničara ili u kozmetičkom salonu zatraže JMBG ne zaboravite da pitate zbog čega im je taj podatak potreban i u koju svrhu će ga koristiti.
Kućna adresa u CV-ju
Poslali ste CV na desetine adresa kompanija u zemlji i inostranstvu. Napisali ste svoje veštine, radno iskustvo, sve što je potrebno da pokažete da ste baš vi najbolji kandidat.
Međutim, da li ostavljate i neke podatke koji ne bi morali da budu tu? Ukoliko u delu “personalne informacije” ostavite i svoju kućnu adresu – ulicu, broj i broj stana, dali ste svoje lične podatke na uvid koji vašem potencijalnom poslodavcu nisi potrebni. Dovoljno je da naglasite iz kog ste grada, navodi Mitić.
Takođe, preporuka je i da ne ostavljate svoj datum rođenja. Ne samo zbog odavanja ličnih informacija, već i zbog sprečavanja potencijalne diskriminacije. To isto važi i za fotografiju, bračni status ili da li imate ili planirate decu.
Potpis
Od pravnih spisa, do evidencija za prisustvo sastancima – na kraju gotovo svakog lista stoji prazna linija za potpis. Međutim, da li je stvarno neophodno staviti pun potpis na svaku praznu liniju? Odgovor je – ne.
Kada nisu u pitanju važni pravni dokumenti ili oni koje potpisujemo kod organa javnih vlasti, dovoljno je samo staviti takozvani paraf – inicijale ili skraćeni potpis. Tako ćemo sprečiti moguće zloupotrebe potpisa punog imena i prezimena.
Zaštita podataka u na internetu
Zaštita podataka na internetu je nešto na šta treba obratiti posebnu pažnju. Na neproverenim sajtovima nikako ne bi trebalo da ostavljate broj bankovnog računa, JMBG, imejl adresu, podatke iz ličnih karata ili zdravstvenih kartona.
Takođe je bitno obratiti pažnju na takozvane COOKIES ili kolačiće na sajtovima. Iako sami kolačići nisu loši, postoji brojne mogućnosti za njihovu zloupotrebu. Zato na sajtovima postoji opcija da prihvatite sve kolačiće, ili da ih sve “odbacite”.
“Nemam šta da krijem” nije baš tačna konstatacija
Aktuelni Zakon o zaštiti podataka o ličnosti donet je 2019. godine, pa se od tada termini “privatnost” i “zaštita” često pominju zajedno. Ipak, Zakon nije dovoljan, već mnogo zavisi i od samih građana i njihove svesti o zaštiti privatnosti.
Ni građani sa jedne, a ni institucije i pravna lica sa druge strane, ne obraćaju dovoljno pažnje na zaštitu ličnih podataka. Razlog za to Mitić vidi pre svega kao tradiciju, nasleđe iz komunizma gde se pažnja na privatnost nije previše obraćala. Tako građani olako daju i više podataka nego što je potrebno.
“Kao drugi razlog vidim nesigurnost i nemarnost onih koji prikupljaju naše podatke. U smislu “bolje da ja imam više, nego da imam manje, pa kad dođe poslodavac ili inspekcija imaću sve što treba”. To je potpuno pogrešan pristup, jer onda ulazimo u probleme sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti”, navodi.
Treći razlog je, smatra, komercijalni – što je više podataka, može više da se trguje njima.
“Onda dolazi do zloupotrebe podataka, jer neko na osnovu naših podataka dobija materijalnu korist”.
Inače, u protekle dve godine udruženje PraviLaw je analiziralo 2.525 javnih insitutcija ja juga i istoka Srbije i to koliko su podaci kod njih bezbedni. Istraživanje je pokazalo da više od polovine organa javnih vlasti (52%) podatke “čuva” sa visokim stepenom rizika. Dobre rezultate pokazalo je tek 13% analiziranih.
“Sada radimo ponovo kontrolu za 2.525 organa javne vlasti. Opet šaljemo sve zahteve kako bismo ažurirali našu platformu, jer su u međuvremenu možda još neki dodatno uveli neke zakonske obaveze i bezbedniji su nego što su bili”, navodi Mitić.
Zaštita podataka – Prva brana “odbrane” smo mi sami
Građani treba da obrate pažnju koje svoje podatke daju i u koje svrhe, podsetio je i Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović, ove nedelje u Nišu. On je na panel diskusuji posvećenoj Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti istakao da je u toku izmena postojećeg zakona donetog 2019, jer je praksa pokazala iako je usaglašen za Zakonima EU, “nije jasan i precizan”. Dodaje da mnoga važna pitanja “nisu ni dotaknuta”.
“Naš Zakon uopšte ne objašnjava i ne reguliše obradu biometrijskih podataka, posebno obradu podataka putem video nadzora sa karakteristikama prepoznavanja lika, što vam je poznato poslednjih meseci, jer se o tome puno priča”, naveo je Marinović.
On je istakao da su sada u digitalno doba podaci građana ugroženi na jedan potpuno nov način.
“Mi moramo da štitimo svoje podatke. Moramo da znamo kome treba da ih damo, kome moramo da ih damo, a kome možemo da uskratimo”.
Posebno treba biti oprezan, navodi Poverenik, na društvenim mrežama, ili prilikom onlajn kupovina. Tada građani neretko olako daju mnoštvo svojih podataka.
“Naši podaci su postali moderna valuta. Našim podacima se trguje. Najbogatiji ljudi na svetu su vlasnici društvenih mreža, koji svoje usluge nude besplatno. Kako je to moguće? Tako što truguju našim ličnim podacima. Vi odete na neku društvenu mrežu u jednom cilju i date podatke. Onda krenu kompanije da vas opsedaju i šalju ponude, pošto su vas ranije profilisali . Znaju šta jedete, pijete, kuda se krećete, kakvu odeću nosite”
On je pozvao građane da se uvek god sumnjaju da neko prikuplja ili zloupotrebljava njihove podatke, obrate “tom nekom”. Ukoliko od njega ne dobiju odgovor, poziva ih da se obrate Povereniku za zaštitu informacija od javnog značaja.
Povezane vesti
Bojan Perkov, SHARE fondacija: Da li će naši lični podaci biti izbrisani nakon uplate od 100 evra? 
Na platformi Otisak.org građani od decembra mogu da provere koliko su im zaštićeni podaci o ličnosti 
Tadija Mitić, Pravilaw: Jednom rođena ideja ne može da bude ugašena 
Poverenik upozorio da kompanija Meta neovlašćeno upotrebljava lične podatke korisnika u Srbiji