Preporuke koje su proizašle iz istraživanja „Šta građani juga Srbije za svoj novac dobijaju od RTS-a?“ i razgovora sa građanima predstavljene su na jučerašnjoj sednici Programskog saveta RTS-a. Njih su prezentovali predstavnici Media i reform centar Niš, Nacionalne koalicije za decentralizaciju i inicijative Građani za medije.
Istraživanje je realizovano u saradnji sa Centrom za medijska istraživanja Filozofskog fakulteta u Nišu, a podrazumeva monitoring informativnog programa RTS-a i mišljenja više od 1000 građana i građanki sa juga o radu javnog medijskog servisa u njihovom interesu.
Preporuke za Programski savet RTS-a
Na osnovu rezultata istraživanja, ali i tribina i uličnih akcija u Nišu, Pirotu, Leskovcu i Vranju i razgovora sa građanima, formulisane su konkretne preporuke:
- Poštovanje stava 2, člana 8 Zakona o Javnim medijskim servisima, kojim se propisuje da je „JMS u ostvarenju javnog interesa dužan da na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou koristi sve raspoložive resurse, uključujući i dopisničku mrežu u cilju ostvarivanja prava svih građana na ravnopravno informisanje“.
- Programski savet RTS-a treba da uloži napore da informacije iz svih regiona budu zastupljene u ravnomerno.
- Da bi prethodno bilo moguće, neophodno je jačati dopisništva i unaprediti dvosmernu komunikaciju između centrale RTS-a i dopisničkih redakcija kako bi se obezbedila veća vidljivost informacija od javnog interesa građana iz svih krajeva Srbije.
- Osim proizvodnje većeg broja priloga sa juga Srbije, trebalo bi omogućiti i emitovanje medijskih sadržaja lokalnih produkcija ili TV kuća u nekim od programa javnog servisa.
- Potrebna je i veća zastupljenost tema koje se odnose na kvalitet života građana sa juga Srbije koje oni sami prepoznaju kao važne, naročito zato što skoro 39% ispitanika smatra da je jug najvidljiviji tokom političkih kampanja i poseta zvaničnika.
- Boljoj vidljivosti juga Srbije, ali i kvalitetnijem i obuhvatnijem informisanju građana i građanki, doprinelo bi veće angažovanje eksperata, stvaralaca, predstavnika civilnog sektora, akademske zajednice i drugih relevantnih ličnosti sa juga koji događajima mogu dati adekvatan lokalni kontekst. Kako je na sastanku i rečeno, potrebno je dati ravnopravniji tretman i mogućnost da se vidi i lekar iz Pirota, ekonomista iz Vranja, profesor iz Leskovca… Jer sve drugo vodi stereotipizaciji, gde je Vranje vidljivo u kontekstu Bore Stankovića i Koštane, Leskovac kroz papriku i roštilj, a čitav jug kroz dijalekt, koji je neretko predmet ismevanja.
- Nužno je povećati i broj javnih rasprava, raznovrsnost lokacija na kojima će one biti održavane, i omogućiti građanima da tokom čitave godine imaju dostupne kanale za dvosmernu komunikaciju sa RTS-om, kao i uvid u usvojene predloge i argumentovane razloge za one odbijene.
- Najzad, u same upravne strukture, poput Upravnog odbora RTS-a i Programskog saveta RTS-a, trebalo bi uvesti kriterijum geografske zastupljenosti, čime bi se uključili i ljudi sa juga Srbije.
Za probleme juga eksperti su južnjaci
Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju na sastanku sa Programskim savetom RTS-a istakao je da niti jedna od “gorućih tema” na lokalu nije bila “zanimljiva” za RTS.
“Šta je to bilo aktuelno za građane, a nevidljivo na RTS-u? Šest meseci borbe građana i građanki Niša protiv poklanjanja aerodroma, godinu dana borbe stanovnika Stare planine protiv izgradnje mini-hidroelektrana, zagađenje vazduha, odumiranje sela i gradova na jugu Srbije…”
Dašić je kazao da je najbolji dokaz centralizacije izveštavanja vidljiv kroz tri primera:
“Na debatnoj emisiji RTS-a o problemu mini-hidroelektrana (Da, možda, ne) nije bio prisutan niti jedan ekspert ili zainteresovano lice koje dolazi južno od Beograda; zatim, od dva polufinalna meča vaterpolo prvenstva Srbije 2018, RTS je prenosio samo jedan, i to onaj u kome igraju beogradski timovi. Druga utakmica u kojoj su igrali timovi iz Niša i Šapca, nije bila na programu RTS-a. Takođe, zagađenje vazduha, pogotovo u Nišu, nije niti jednog trenutka došlo na red za izveštavanje, sve dok se sličan problem nije pojavio u Beogradu, te je onda u kontekstu izveštavanja o kvalitetu vazduha u Beogradu objavljeno da je vazduh zagađen i u Nišu, Valjevu, Smederevu, Užicu i još nekim gradovima koji su u Srbiji, ali van Beograda”, podvukao je Dašić.
Građani Niša, Pirota, Vranja i Leskovca, naveli su i da je potrebno voditi računa o terminima emitovanja programskih sadržaja – npr. emisija „Ovo je Srbija“ prikazuje se u terminu kada većina građana i građanki ne može da je gleda – radnim danima od 15:15.
Takođe, građani su ukazali na visoku politizovanost svih tema, i na sveopštu beogradicaziju, sa čime su se saglasili i članovi Programskog saveta RTS-a. Stoga, predlog građana jeste da se poput „Beogradske hronike“ uvedu i hronike drugih većih gradova, ili hronike regiona, što je moguće uz korišćenje svih prednosti digitalizacije.
Nastavak otvorenog dijaloga zakazan je za utorak, 7. maj od 13 časova u Media i reform centru Niš. Na diskusiji mogu prisustvovati svi zainteresovani.
Pročitajte i…
Neophodna i „Hronika juga Srbije“
Vranjanci RTS-u poručuju da su i oni stanovnici ove zemlje
Kako do vidljivijeg juga na RTS-u?
Za vidljiviji jug Srbije na RTS-u
Vranje: Šta građani juga Srbije plaćaju 82,5 miliona svakog meseca RTS-u?
Leskovac: Šta građani juga Srbije dobijaju za svoj novac od RTS-a
Za decentralizaciju RTS-a: „Niš nije bakšiš, jug nije neka tamo provincija“
Media i reform centar Niš, u saradnji sa Centrom za medijska istraživanja Filozofskog fakulteta u Nišu i Nacionalnom koalicijom za decentralizaciju, realizuje projekat „Šta građani juga Srbije za svoj novac dobijaju od RTS-a?“. Projekat je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija.
