Poverenje između građana i novinara je dvosmerna ulica. Novinari, sa jedne strane, treba da budu nepokolebljivi i dosledni kada je u pitanju njihov integritet, dok građani treba da budu pažljivi u izboru novinara i medija kojima veruju. Ovo je jedna od preporuka tribine “Novinari i reputacija – kome verujemo?”, čiji su panelisti bili doc. dr Dušan Aleksić, novinarka City Radija Ivana Petrović i novinarka Tamara Milojević.
Diskusija je otpočela pričom o aktuelnom intervjuu Informera. Kao jedan od razloga zbog koga građani gube poverenje u novinare, panelisti vide iste te novinare koji se bave senzacionalističkim i tabloidnim izveštavanjem. U takvim situacijama publika često, navode, “u isti koš” stavlja sve medijske radnike.
“Niko ko se profesionalno bavi ovim poslom ne bi uradio takav intervju”, naglasili su panelisti.
Oni su naveli da ima mnogo “pretnji” po poverenje građana u profesionalne novinare.
“Nikada nije bilo teže nego danas jer imate utisak da se obraćate zidu, upravo zato što su najkonzumiraniji medijski proizvodi upravo oni koji to nisu. (…) Na kome je odgovornost? Mnogo je lako kriviti samo tabloide, kriviti novinare i kriviti medije. Odgovornost je na čitavom društvu”, navela je Ivana Petrović.
Građani su ti koji odlučuju šta slušaju, gledaju i čitaju. Oni odlučuju kome daju svoju pažnju, vreme i poverenje. Ono što je ključno je da sami procene koji je tekst tabloidan, a koji profesionalan.
„Profesionalni novinar neće da objavi ništa za šta nema dokaz, izjavu i kredibilan izvor. Građani moraju da shvate da nije svako ko piše nešto što načuje dobar novinar, sve treba proveriti i važno je ulagati u publiku da oni znaju šta je dobro“, ističe Milojevićeva.
Za poverenje građana bore se iskusni novinari, ali je taj zadatak i na onima pred kojima je karijera. Kada sa studentima novinarstva govore o njihovom budućem pozivu doc. dr Dušana Aleksić kaže da je važno pitanje da li ulaze u taj posao zato što žele nešto da promene i budu profesionalni ili samo žele da budu ispred kamere i da od toga profitiraju. S obzirom na to da nema mnogo profesionalnih medija u Srbiji, te tako nije lako naći dobar posao, oni im na fakultetu preporučuju da i sami pokreću svoje medije.
„Ono što savetujemo mlade ljude koji će ući u svet novinarstva jesu praktično dve stvari. Prva stvar je da razumeju koliko je danas teško i stresno baviti se novinarskim poslom. Druga stvar koja im se preporučuje je da novinar danas mora da bude i menadžer, odnosno mora da razmišlja kako sebe finansijski da obezbedi“, govori Dušan.
Profesionalni novinari u tabloidnom društvu
Česte hajke i targetiranja koja dolaze sa prorežimskih televizija i listova, a usmerene su ka novinarima koji časno obavljaju svoj posao takođe loše utiču na novinarsku reputaciju. Problem uvećava činjenica da su upravo takve televizije i listovi neke od najgledanijih i najčitanijih u Srbiji. Aleksić navodi da je tabloidno novinarstvo preuzelo mejnstrim ulogu, ulogu kreatora društvene svesti. Ali, iako se neki novinari plaše da neće biti dovoljno čitani ako se blago ne okrenu žutoj štampi, Petrovićeva dodaje da za tim nema potrebe. Naime, ona naglašava da će atraktivna tema, koja se tiče života građana, lako doći do svoje publike.
“Poverenje društva će se povratiti u medije onda i kada poverenje mi, dobri, čestiti mediji, koji neće stavljati klik-bejt naslove, koji neće profitirati na leševima, mržnji, koji neće profitirati ni na čemu na čemu ne sme da se profitira, jer to je krvav novac, povratimo naše poverenje u društvo i u građane koji će biti spremni da stanu iza nas i da nas štite. To je dvosmerna ulica”, navodi Ivana Petrović.
Na pitanje “a kome verovati?” odgovor je, kaže Milojevićeva, da svako treba da pronađe “svog” novinara u kog će imati poverenje.
“Nađite novinara kome verujete. Kada vidite na tom mediju njegove inicijale, da znate da je to – to. Neka bude u mediju od 10 novinara jedan takav, to je sasvim dovoljno. Kada imate neki problem dođite do njega. Tako se gradi poverenje, a taj novinar neće da izda to poverenje. Vama je bitno da čitate novinara koji čuva svoj kredibilitet i integritet u kom god mediju da radi”, navodi.
Profesor Aleksić kaže da je, sa građanske strane, važno da samosvest bude na većem nivou. Dodaje da smo se kao društvo ulenjili i da sve što nam se plasira prihvatamo “na gotovo”. Ljudi se, kaže, retko trude da usavrše i unaprede sebe, a samim tim i odnos prema medijskim sadržajima.
Kada je o novinarima reč, smatra da je sve stvar ličnosti, entuzijazma i želje da profesionalno izdignu sebe.
“Želje da na toj medijskoj sceni on ili ona bude neko kome se veruje, da bude svoj, da poštuje novinarske kodekse, da ne donosi zaključke na osnovu subjektivne procene. Da građani mogu da vide šta zapravo znači profesionalno novinarstvo. To je danas toliko marginalizovano i skrajnuto da često ljudi i nemaju priliku da vide kako izgleda dobar novinarski prostor”, zaključuje.
Panelisti su se složili i oko toga da su lokalni mediji izuzetno važni, da bi idealno bilo kada bi ih bilo više, te je u tom slučaju podrška građana ključna kako bi ti mediji i novinari opstali.
Ovaj događaj se održava uz finansijsku podršku Evropske unije. Njegov sadržaj je isključiva odgovornost Media i reform centra NIš, i ne odražava nužno stavove Evropske unije.
Projekat “Mediji za građane – gradimo poverenje” podržan je u okviru programa podrške „Safejournalists.net“.
Povezane vesti
Novinari/ke pod pritiskom: Budi deo istraživanja o tome koliko su medijski radnici/ce na jugu bezbedni/e? 
NUNS i SafeJournalists: Srpska policija da osigura bezbednost medijskih radnika na protestima 
Svetski indeks medijskih sloboda: Srbija pala za 12 mesta 
Novinari i novinarke sa juga od sada mogu da prijave kršenja svojih prava na našem sajtu