Ma strašno je bilo sinoć u Čairu! Ne znam da li da se ubuduće radujemo ili opravdano strahujemo kada Niš bude domaćin ovakvih sportskih dešavanja?
Huligani su jači od države. Neko im to dozvoljava ili oni ustvari vode državu.
Zašto finale nije prekinuto nakon incidenta sa bakljom? Nastavljen je meč, nastaviljeno je sa novim bakljama… Alo, pogodiše čoveka, hitna ga iznese i to je to. O prekidu utakmice niko nije razmišljao, ovaj u ambulantna kola, a oni pale nove baklje. Naš Nišlija je pogođen, zaljubljenik u košarku. Ne daj se Mićo, jači si od njih! A mogao je sinoć biti i neko drugi na tom mestu, bilo ko. Nedopustivo!
Da se razumemo, ono sinoć se ne zove propust u organizaciji, već dil. Neko je dozvolio da se unesu sva ona čuda u halu, a nije ih bilo u malim količinama. Puno vatre i dima. Kako je moguće da onoliko huligana dođe do karte, a mnogi ljubitelji košarke ne? Neko im je to dozvolio. Ko? Neka neko javno kaže, a da ne slaže, koliko ljudi je bilo u hali preko kapaciteta i kako?
Svi mi normalni smo strahovali sinoć za bezbednost. Nije mi bilo prijatno kada sam se u jednom trenutku na tribinama našao u grotlu huligana. Nije važno za koga sam navijao jer nisam uspeo da navijam. Sećam se da je slika bila lepa samo na početku meča. Sinoć nisu navijali navijači Zvezde I Partizana, oni su strahovali. Neki pobegli na poluvremenu, a neki pre kraja.
Huligani su ponizili Žućkovu levicu, oni nisu tu zbog sporta. Bilo je i dece u hali Čair. Huligani su im držali čas.
