“Nema ništa džabe, bilo je pitanje vremena kada će cene da porastu, ne ide autobus na vazduh” – samo su neke od kritika građana nakon što su 3 meseca od uvođenja besplatnog gradskog prevoza u Nišu mnoge dažbine porasle. Tako su se, prema mišljenju Nišlija/ka i našeg sagovornika, obistinila predviđanja ekonomskih stručnjaka da će “besplatan” prevoz kad-tad koštati, a za sada je poskupelo grejanje, održavanja zgrada, parking, grobna mesta, kao i struja.
“Ako građani ne plate na mostu, platiće na Ćupriji” – rekao je Milan Ćulibrk za mediareform.rs kada je početkom jula u Nišu uveden besplatan javni gradski prevoz. Analitičari su ukazivali da će građani tu ad hoch odluku vlasti kad-tad platiti, a prema mišljenju stručnjaka i dela javnosti – ona se u Nišu obistinjava.
To je zato što će računi za Nišlije/ke u narednom periodu biti veći – poskupljuju grejanje, održavanje zgrada, parking i grobna mesta.
Mogu li se ova poskupljenja tumačiti kao indirektan način finansiranja besplatnog prevoza pitali smo urednika “Nove ekonomije” Aleksandra Miloševića.
Ukazuje da je bilo za očekivati da će nakon uvođenja besplatnog prevoza novac potreban za njegovo finansiranje morati da se pronađe unutar gradskog budžeta, pošto su prihodi od prodaje karata izbrisani.
To je moglo da znači samo dve stvari – ili preusmeravanje sredstava sa drugih namena, odnosno pogoršanje drugih usluga, smanjivanje investicija i tome slično ili podizanje cena drugih usluga, odnosno lokalnih poreza i taksi kako bi se prikupila nedostajuća sredstva od građana. Tako bi se stvorio privid da putnici dobijaju besplatan prevoz, ali bi zapravo umesto njih, svi građani plaćali taj prevoz povećanim izdacima za druge komunalne usluge ili takse. Moguće je da se upravo to sada događa u Nišu – kaže on.
Mišljenja građana o poskupljenjima su podeljena – dok jedni nisu ni čuli za njih, ima onih koji kažu “da to nije ništa novo”, ali i onih koji kritikuju odluku.
Čim naš predsednik kaže jedno, onda suprotno misliš i doviđenja. Mene bi začudilo da je nešto pojeftinilo. Ovo više nema smisla. Džabe povećanje i plate i penzije pre tri meseca kada sad od oktobra ide sve.
Takođe, deo anketiranih građana saglasan je da će besplatan prevoz sada plaćati kroz veće dažbine.
Nema ništa džabe. Mi građani to plaćamo iz svog džepa. Svako normalan je mogao da nasluti da će biti nešto povećano, pitanje je bilo vremena. Naravno da ćemo da plaćamo, ne ide to na vazduh – neki su od odgovora anketiranih građana.
Inače, dok ideja o besplatnom prevozu u Nišu nije bila ni na vidiku, gradska vlast je uvela novi sistem naplate karata i za to ukupno izdvojila 52 miliona dinara.
Šta će i za koliko poskupeti?
Fiksni deo računa za grejanje po kvadratu Nišlije će plaćati 5 dinara više – on je porastao sa 37,28 na 42,74 dinara. Takođe, fiksni deo po instalacionoj snazi raste sa 212,23 na 240,60 dinara po kilovatu.
Kada je reč o varijabalnom delu, koji zavisi od stvarne potrošnje, smanjen je sa 7,84 na 7,12 dinara, ali je i dalje viši nego prošle godine (7,07 dinara).
Milošević kaže da povećanje fiksnog dela računa sugeriše da lokalna samouprava želi da osigura stabilne prihode u budžetu.
U suprotnom se moglo ići i u obratnom smeru pa smanjiti fiksni a povećati varijabilni deo, što bi uticalo na građane da više razmišljaju o količini energije koju troše. Međutim, verovatno je da je ovde veći prioritet od ušteda energije bilo da se prikupi više novca – pojašnjava on.
Poskupljuje i parking, pa će umesto dosadašnjih 60, cena započetog sata parkiranja u prvoj zoni iznositi 70 dinara. Umesto 180, drugi započeti sat parkiranja u prvoj zoni koštaće 210 dinara.
Parking karta za svaki započeti sat u drugoj zoni koštaće 55 umesto 45 dinara, a jedan sat u ekstra zoni – 100 umesto dosadašnjih 90 dinara.
Usvojen je i predlog JP Nišstan da se za 15% uveća cena održavanja stambenog i poslovnog prostora. Takođe i i predlog Nadzornog odbora JKP Gorica da se povećaju cene godišnjeg zakupa i održavanja grobnog mesta. Zakup će biti za oko 100 dinara skuplji, a cena održavanja viša za oko 250 dinara.
Poskupljuje i struja na nacionalnom nivou
Osim lokalnog poskupljenja za Nišlije, tu je i nacionalno poskupljenje struje. Od 1. oktobra na nivou cele zemlje struja će biti skuplja u proseku za 6,6 %.
Takođe, potrošači će brže ulaziti u takozvanu “crvenu zonu” potrošnje – čim pređu 1.200 kWh na mesečnom nivou, čime im se automatski kilovat sati obračunavaju po znatno višim cenama. Granica između ove dve zone do sada je bila na 1.600 kWh.
Novinar “Nove ekonomije” Aleksandar Milošević rekao je za N1 kaže da struja zapravo poskupljuje mnogo više od 6,6 odsto.
6,6 odsto je samo prosek na nivou države, a to je samo poskupljenje. Agencija za energetiku je izašla sa računicom da će zbog ovog smanjenja zone sa 1600kw na 1200kw, samo na osnovu toga poskupljenje prosečnog računa 1,9 odsto – rekao je on.
Kada se sabere 1,9 i 6,6 odsto ispada oko 8,5 odsto – što pokazuje da je potrošnja veća od one o kojoj se priča u javnosti.
Ali, nije ni tih 8,5 odsto. Onima koji troše malo struje će poskupeti tih 6,6 odsto. Ali, napravili smo računicu za domaćinstva koja su trošila 1600kw tj. koja su bila u ovoj srednjoj zelenoj zoni. Njima će poskupljenje biti 30 odsto. To je ogromno poskupljenje i sledeće godine nas čeka novo poskupljenje”, objasnio je novinar za N1.
View this post on Instagram
Kako do popusta za struju?
EPS je saopštio da će omogućiti popust od 7 % od oktobra za domaćinstva koja papirni račun za električnu energiju zamene elektronskim i plate ga do 20. u mesecu.
Prvi korak je da kupci izaberu elektronsku dostavu računa. To mogu da urade na portalu i aplikaciji “EPS Uvid u račun“, na šalterima u poslovnicama EPS ili popunjavanjem zahteva koji se nalazi na sajtu eps.rs. Procedura za izbor e-računa je jednostavna i prednost je što kupci dobijaju račun na mejl adresu. Tako štede papir i svoje vreme i nema više čekanja poštara, a ujedno doprinose očuvanju životne sredine, navedeno je u saopštenju.
Naredni korak je da građani izmire račun do 20. u mesecu i ostvaruju popust od 7 %, saopštio je EPS, na čiji je zahtev Savet Agencije za energetiku Srbije odobrio poskupljenje električne energije od oktobra za 6,6 odsto u proseku za domaćinstva i male kupce.
Povezane vesti
Predstavnik niške vlasti tvrdi da se “Niš TV” registrovala u Luksemburgu, njihove institucije to demantuju 
Borba za nišku vodu u Studeni: Aktivisti poručuju “nećete kopati, branićemo telima”, gradska vlast ih umiruje, ali nije protiv rudarenja 
Youth stage pruža mogućnost mladim bendovima da osete veliku binu 
Sudbina aerodroma u Nišu: Od odluke Veća do neizvesnog datuma zasedanja gradske skupštine (TIMELINE)