Otvoreni razgovori o obrazovanju, budućnosti i ličnim izborima obeležili su projekat “Obrazovana danas, aktivna sutra“, koji je Udruženje građana “Diva” iz Pirota realizovalo u saradnji sa Srednjom stručnom školom u ovom gradu. Projekat je bio namenjen mladim Romkinjama koje pohađaju ovu školu, sa ciljem da ih podstakne da razmišljaju o nastavku obrazovanja i dugoročnim životnim planovima.
Srednju stručnu školu u Pirotu pohađa veliki broj Roma i Romkinja, ali je izražen problem odustajanja od obrazovanja. Upravo je to bio povod Manueli Bišković iz udruženja “Diva” da pokrene projekat u kome će se posvetiti mladim Romkinjama i raditi na njihovom osnaživanju kada je u pitanju školovanje, ali i rani brakovi.
Inicijativa je nastala u okviru projekta “Vidimo se u EU” koji sprovode Nacionalna koalicija za decentralizaciju, Proaktiv i Odbor za ljudska prava.
Manuela kaže da kada se govori o Romima i Romkinjama jeste vrlo važno da se izađe iz “začaranog kruga”. Zato je u okviru projekta organizovano šest edukativnih radionica, namenjenih isključivo učenicama ove škole. Na radionicama su razgovarali o jačanju samopouzdanja, prepoznavanju ličnih potencijala, razumevanju značaja obrazovanja i osvešćivanju rizika koji dovode do ranog napuštanja škole.
Mlade Romkinje napuštaju školu, najčešće posle osnovne škole se apsolutno završava taj ciklus obrazovanja. Uzroci su različiti, osim tog siromaštva, tradicionalna uverenja, rana udaja – kaže Manuela.
Radionice su bile tematski raznovrsne. Na prvoj, Ko sam ja i šta želim da postanem, učesnice su istraživale sopstveni identitet i snove, razmišljajući o tome ko su i šta žele da postanu. Druga, Zašto je obrazovanje važno za mene i moju zajednicu, fokusirala se na značaj obrazovanja za lični razvoj i zajednicu.
Treća, Moja budućnost u mojim rukama, izbori i rani brakovi, podsticala je devojke da razmotre svoje životne izbore i izazove ranih brakova.
Interesantan deo treće radionice jeste čitanje priče Dve sudbine koja govori o dve devojčice koje su Romkinje i koje su odrasle u istoj ulici. Sve su isto radile od malena do trenutka kada je jedna trebala da ide u srednju školu, a druga da se uda. To je mnogo ostavilo utisak na njih. To je i smisao, da se pokrenu da razmišljaju na drugačiji način – poručuje Manuela.
Četvrta, Devojke menjaju svet, prikazala je praktične primere malih akcija kroz koje mlade mogu da utiču na svoju okolinu. Peta sesija, Kako reći ne – komunikacija, pritisak i granice, bavila se načinima postavljanja ličnih granica i odbrane od pritiska okoline. Na završnoj, učesnice su pravile konkretne planove za svoju budućnost, uz podršku i savete mentora.
Na početku projekta devojke su bile stidljive i rezervisane, jer su se prvi put susretale sa ovakvim temama. Međutim, kako su radionice odmicale, komunikacija je postajala sve otvorenija. Devojke su govorile o odnosima sa roditeljima, o zabranama, pritiscima i strahovima – kaže Manuela.
Dodaje da je posebno ohrabrujući primer učenica koja se nakon prekida školovanja ponovo vratila u obrazovni sistem i uključila u program. Iako povučena na početku, kroz radionice se osnažila, počela otvoreno da govori i planira svoju budućnost, jasno videći sebe u obrazovanju i za pet godina unapred.
Okrugli stolovi i za roditelje
Osim rada sa devojčicama, u okviru projekta organizovani su i okrugli stolovi za roditelje, pod nazivima Važnost obrazovanja za budućnost vaše ćerke i Podrška, motivacija i plan za budućnost vaše ćerke. Cilj ovih susreta bio je da se čuje perspektiva roditelja i otvori dijalog o ulozi porodice u obrazovanju devojčica.
Majke su, prema navodima Manuele bile vrlo otvorene i bez zadrške su govorile o problemima u komunikaciji sa ćerkama, dok su očevi u manjoj meri učestvovali u razgovorima, što je česta pojava u romskim zajednicama.
Mislim da je sve ovo imalo svrhu. Ako od dvadeset devojčica makar dve završe srednju školu – ja sam presrećna. A verujem da će ih biti i više – istakla je ona.
Završni događaj projekta planiran je kao susret učesnica, roditelja i partnera, na kome će biti predstavljeni rezultati i iskustva iz projekta.
Ovaj tekst je napravljen uz finansijsku podršku Evropske Unije. Za sadržinu teksta isključivo je odgovoranMedia i reform centar Niš ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske Unije.
