Polomljeni nos i vilica opozicionoj odbornici, aktivista SNS-a hospitalizovan sa povredom glave, verbalni sukobi, vređanje i cepanje transparenata – ovako izgleda izborna kampanja u Srbji, manje od mesec dana uoči izbora. Ovakve scene nasilja u Srbiji ipak nisu novina. Protekle dve godine tokom studentskih protesta i lokalnih izbora dešavale su se učestalo, posebno nad studentima, novinarima i aktivistima. Naše sagovornice, psihloškinja i sociološkinja, kažu da je ovakvo stanje posledica tenzične atmosfere koja još od ranije vlada. Ona će kako ocenjuju, kod dela birača podstaći mobilizaciju ili povlačenje.
Tačno je 23 dana ostalo do izbora. Kampanja je naizgled počela mirno, studenti su vozili bicikle širom Srbije i razgovarali sa građanima, a SNS aktivisti su ih pratili u stopu noseći svoje štandove.
Međutim, kako je izborni dan sve bliži situacija se zahuktava. Osim agresivne retorike u medijima i na mrežama, građani sada svedoče verbalnim i fizičkim sukobima koji su proteklih dana dešavali između dva najveća suparnika predstojeće izborne trke – SNS i studenata.
Početkom nedelje se u Beogradu dogodio incident gde je, prema tvrdnjama odbornice Kreni-promeni Tatjane Mićić, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić napao nju i njenog supruga. Tom prilikom je, prema saopštenju pokreta Kreni-promneni, lekarskim pregledom konstatovan prelom leve nosne kosti i dela gornje vilice. Šapić, sa druge strane, tvrdi da je „nije ni takao“ i da će insistirati da se utvrde sve okolnosti događaja.
Slučaj je izazvao brojne reakcije, a iz Kreni-Promeni i NPS zatražili su Šapićevu odgovornost i ostavku. Šapić ostavku nije ponudio, već se javno izvinio – ali ne povređenoj, već SNS-u i Aleksandru Vučiću zbog, kako je rekao, štete koju je čitav događaj mogao da nanese stranci tokom izborne kampanje.
Tek dan kasnije, još jedan fizički napad dogodio se u Nišu. Tokom kampanje od vrata do vrata, kako kažu iz SNS, njihovog aktivistu Denisa Stojanovića, napao je počasni konzul Austrije u Nišu i zadao mu teške povrede glave. Dok su mediji tog dana pisali o tome, političari komentarisali, policija se oglasila tek sutradan uveče nakon događaja. Saopštili su da su uhapsili G. J. (1966) zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo ugrožavanje opasnim oruđem pri tuči i svađi.
On se sumnjiči da je u Nišu, dok je u ruci držao metalnu šipku, udario glavom pedesettrogodišnjeg muškarca u glavu koji je sa još jednim muškarcem pokušao da ga anketira. Povređeni pedesettrogodišnjak zbrinut je u Univerzitetsko-kliničkom centru u Nišu. Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden osnovnom javnom tužiocu u Nišu – saopštila je policija.
Podršku napadnutom aktivisti pružio je lično i Aleksandar Vučić, koji ga je sa gradonačelnikom Dragoslavom Pavlovićem posetio u UKC Niš. Incident je osudio i Gradski odbor SNS-a, a Uroš Radulović pozvao je na „mir i uzdržanost“. Istovremeno je, kako prenosi Zonaplus, izneo tvrdnju da politički protivnici SNS „spremaju scenario za nasilje“ nakon objavljivanja izbornih rezultata.
Iste večeri sukob između aktivista SNS-a i građana koji podržavaju studente desio se i u Novom Sadu. Kako prenosi 021 incident je usledio nakon pokušaja da se okupljenima otme transparent „Studenti pobeđuju“. Navode da je zbog toga uhapšen mladić za koga se sumnja da je napao jednu ženu. SNS je optužio nosioca Studentske liste, Iliju Srdanovića, da je on bio predvodnik napada.
Napadi se, međutim, ne beleže samo među političkim protivnicima i aktivistima, već i na službena lica koja prate izbornu kampanju. Posmatrač Agencije za sprečavanje borbe korupcije pretučen je nakon što je fotografisao štand SNS u Beogradu, prenosi N1.
Nasilje i incidenti koji prate izbornu kampanju sociološkinja Jelena Božilović Ljupković, inače vanredna profesorka na Filozofskom fakultetu, tumači kao pokazatelj nemoći aktuelne vlasti. Smatra da vlast ne pronalazi odgovor na mobilizaciju građana koja traje već dve godine i da zbog toga pribegava provokacijama i sukobima.
Optimizam koji studentski pokret širi i masovna, pre svega spontana mobilizacija građana, traju već dve godine, i mislim da vlast ne pronalazi način da tome stane na put, zbog čega pribegava stalnim provokacijama i sukobima. Ukoliko bi se teren političke kampanje sa nasilja prebacio na istinski dijalog, činjenice i argumentaciju, vlast bi bila na gubitku, ocenjuje Božilović Ljupković.
Ipak, fizički incidenti koji su obeležili prethodne dane kampanje prema rečima profesorke nisu samo posledica aktuelne izborne trke. Ova kampanja, ističe ona, predstavlja prostor u kojem već postojeće društvene tenzije postaju vidljivije i intenzivnije.
Takve tenzije bile su izražene i tokom talasa studentskih protesta, ali i lokalnih izbora održanih u martu ove godine, kada su zabeleženi brojni incidenti i napadi na aktiviste i novinare.
Uprkos tome što je uveliko napeta atmosfera, mišljenja građana u Nišu o kampanji i izbornom danu su podeljena. Za neke je ona „jako prljava“, za druge standardna uprkos nasilju. Dok neki očekuju promene od 26. oktobra, drugi žele da sve ostane kao i do sada.
Profesorka ipak ocenjuje da iako je u nekom trenutku pre pojave studentskog pokreta delovalo da je nasilje normalizovano u političkom komuniciranju i da su ljudi „otupeli“, sada se pokazalo obrnuto. Uprkos incidentima i zaoštrenoj atmosferi, kaže da ne primećuje pad motivacije građana za političko angažovanje bilo koje vrste.
Mislim da je apatija u poslednje dve godine vidno opala i da su građani, naročito oni opoziciono opredeljeni, spremni više nego ranije da izađu na izbore, i da ih svaki incident koji dolazi s druge strane dodatno motiviše da izađu i glasaju. Dakle, opravdana zabrinutost postoji, ali ne bih rekla da ona produkuje povlačenje ili apatiju. Naprotiv.
Još i pre pomenutih incidenata, fokus političkih poruka predstavnika vlasti pomerio se na pretnje i nasilje nad aktivistima SNS. U njihovim reakcijama odgovornost za stvaranje incidenata pripisuje se političkim protivnicima i „blokaderima“, dok se istovremeno šalju poruke o miru, uzdržanosti i jedinstvu. Pokrenuta je i kampanja „I ja sam ćacika“,, gde su aktivistkinje i članice SNS-a odgovarale na navodne pozive na nasilje sa druge strane. U ovoj kampanji nisu osudile targetiranje, vređanje i omalovažavanje žena u kom su učestvovali režimski mediji ili predstavnici vlasti, a koji su se u kampanji intenzivirali.
Profesorka Božilović podseća da su u demokratskom društvu, predizborni period i izborne kampanje
važne, jer tada dolazi do intenziviranja političke komunikacije, sučeljavanja ideologija i do razmene političkih ideja. U toku političke kampanje građanin bi trebalo nešto da sazna, da formira, učvrsti ili čak promeni svoje političke stavove koji potom utiču i na njegovo glasanje.
U slučaju Srbije, svi navedeni pozitivni elementi koje kampanja treba da ima, izostaju. Pošto društvo nije demokratsko, ne treba to očekivati ni od predizborne kampanje. Ona je odraz mehanizama koji su u samoj srži aktuelne vlasti: nepostojanje ideologije, demonizacija političkih protivnika, medijske obmane i nasilje – zaključuje ona.
Kako nasillje u predizbornoj kampanji može da utiče na birače?
Da uzroke sve češćih sukoba ne treba tražiti samo u aktuelnoj izbornoj kampanji, smatra i Marija Pejčić, docentkinja na Departmanu za psihlogiju na Filozofskom fakultetu u Nišu. Ona objašnjava da kampanja može da deluje kao dodatni okidač za eskalaciju, u društvu u kojem već duže postoje podele i veliko nepoverenje između različitih društvenih i političkih grupa.
Pejčić ukazuje na ulogu političkih aktera i medija u načinu na koji se predstavljaju politički protivnici.
Izrazi i etikete koje političari učestalo koriste neretko se prenose i u svakodnevnu komunikaciju građana, pa se iste formulacije mogu čuti i u razgovorima među političkim neistomišljenicima. Primer takve retorike zabeležili smo i u anketi sa Nišlijama, kada je jedan od sagovornika, govoreći o incidentima tokom kampanje, rekao da su „blokaderi ti koji izazivaju nasilje“.
U takvoj atmosferi politički protivnik se sve manje doživljava kao osoba koja samo ima drugačiji politički stav, a sve više kao pripadnik „druge grupe“. Kada jedna strana kontinuirano koristi govor koji podstiče podelu, stigmatizuje protivnike ili opravdava pritisak i nasilje, to dodatno pojačava podelu na „mi“ i „oni“ i stvara prostor u kojem se takvo ponašanje može predstavljati kao legitimna odbrana sopstvene grupe. Posebno je problematično kada takav način komunikacije dolazi od onih koji imaju političku moć i javnu funkciju, jer tada poruka o tome šta je prihvatljivo u političkom sukobu ima mnogo širi domet – pojašnjava Pejčić.
Ova profesorka upozorava i da dugotrajna izloženost agresivnoj političkoj komunikaciji i nasilju može dovesti do njihove normalizacije. Ukoliko se takvo ponašanje stalno ponavlja, bez jasnih posledica ili uz njegovo opravdavanje, građani mogu postati manje osetljivi na pojave koje su ranije doživljavali kao neprihvatljive.
Posebno problematičnom smatra dehumanizaciju političkih protivnika, odnosno situaciju u kojoj se oni više ne posmatraju samo kao ljudi sa drugačijim stavovima, već kao neprijatelji prema kojima je lakše opravdati agresiju.
Sve to kako ocenjuje, može dovesti do toga da ljudi mogu početi da sumnjaju i u to šta ih očekuje na samim izborima, uključujući mogućnost izbornih nepravilnosti. Istovremeno, dodaje da ljudi koji se ne osećaju kao deo nijedne od suprotstavljenih grupa mogu, upravo zbog straha, odlučiti da ne stanu ni na jednu stranu.
Posledice, međutim, neće biti iste kod svih. Dok jedne ovakva atmosfera može dodatno da mobiliše, druge može navesti na povlačenje.
Dok deo građana može postati aktivniji jer političko učešće može doživljavati kao način da zaštiti ono što mu je važno, drugi deo se može povući jer politički prostor doživljava kao nesiguran i neprijateljski – pojašnjava profesorka.
Veću mobilizaciju, prema njenom viđenju imaće ljudi koji se snažno identifikuju sa određenom grupom, zbog čega doživljaj da je ona ugrožena može povećati njihovu motivaciju za političko angažovanje.
Ako je, uz to, ponašanje kojem svedoče u snažnom sukobu sa vrednostima za koje se zalažu, mogu zaključiti da je, ako su do sada bili neaktivni, upravo sada trenutak da se aktiviraju. S druge strane, ako neko političko okruženje doživljava kao preteće i nepredvidivo, može zaključiti da je za njega sigurnije da se povuče. To može značiti da neće javno iznositi svoj stav ili ulaziti u političke rasprave, a u krajnjem slučaju možda neće ni izaći na izbore.
Podsetimo, naša novinarka je takođe bila verbalno napadnuta nedavno u Nišu, kada je želela da fotografiše SNS štand i razgovara sa građanima koji su tamo bili.
Povezane vesti
Nišlije o Vučićevom portalu “Ko si bre ti?” – od izbornog zamajca do koruptivnog poduhvata 
Izbori u međuprostoru – od „brutalne“ kampanje do odlaganja datuma 
Koalicija za slobodu medija: Hitno zaustaviti kampanju protiv profesionalnih medija i nevladinih organizacija 
Crvena tašna kao simbol slobode: Kampanja za pomoć ženama koje su preživele nasilje