Author: Milica Branković

Kako je žena izgledala i oblačila se u neolitu; iz kakvog je posuđa jela i u kakvim je kućama živela porodica u to doba prikazuje izložba “Vinčanska žena – mit, boginja, majka”, koju svi zainteresovani mogu videti do kraja marta u niškoj Galeriji Sinagoga. Sa arheologom Julkom Kuzmanović Cvetković razgovarali smo o sličnostima i razlikama između današnjih žena i onih koje su živele u doba neolita.

Dobre ideje koje potiču iz zajednice lakše se realizuju uz podršku, naročito ako ona dolazi od ljudi iz te sredine. Tome, između ostalog, služe lokalne fondacije, a kako se one osnivaju, predstavio je tim Trag fondacije. „Ovo je pravo vreme za osnivanje lokalnih fondacija, jer je situacija u zemlji znatno izmenjena. Ranije su promene dolazile sa nacionalnog nivoa, a danas se sve više stvari dešava na lokalu i postoji veliki broj lokalnih inicijativa koje pokušavaju da reše neka pitanja u svojoj zajednici, a često ne mogu da dobiju nikakvu pomoć jer su im velike fondacije nepoznate i nedostupne“, priča Marija…

Priča o kruševačkom Gnezdu, nekada napuštenoj zgradi, sada alternativnom kulturnom centru, zabeležena je u dokumentarnom filmu, koji su snimili Fakiri sa juga. Film ima nekoliko poglavlja i prikazuje muziku koja se u Gnezdu izvodi, volontiranje, aktivizam, utiske ljudi iz tog kraja, priču o izgradnji krova… Nastao je od materijala koji su Fakiri prikupljali prethodne tri godine, fotografišući i snimajući događaje. „Želeli smo da gledaocima objasnimo šta je Gnezdo i šta mi to ovde radimo, jer imam osećaj da šira zajednica grada Kruševca ne zna da mi uopšte postojimo. Ovim filmom ljudima objašnjavamo ko smo, šta radimo i kako da se i oni u to uključe, jer je Gnezdo na raspolaganju…

„Fast radio za mene je jedan veliki deo života“, kaže Dejan Šobot, odnosno DJ Loptica, koji je na ovom radiju bio od 1994. do 2010. godine, odnosno do njegovog zatvaranja. Na početku je to za njega bilo samo radno mesto, a kasnije i mesto na kom je mogao da uči ono što nije znao, da upoznaje muziku sa kojom nije bio u dodiru. „Original fast sa kosim džepovima“ ponovo može da se čuje preko interneta, ali spominjanje Fast radija kod većine Nišlija i dalje izaziva sećanje na jednu od najslušanijih stanica u Nišu, bez koje je dan bio gotovo nezamisliv.…

Rođak iz Amerike već neko vreme sa društvenih mreža zabavlja svoje stvarne i virtualne rođake iz cele Srbije i okolnih zemalja. U klipovima u kojima glumi radnika srpske ambasade u Njujorku, lekara srpske bolnice u Čikagu, lajf kouča za bračne probleme i slično, on karikira događaje koji su nekada potpuno izmišljeni, a nekada inspirisani situacijama u kojima se našao on, ili neko njemu blizak. Trenutno ga na Instagramu prati više od 5500 ljudi, a jednako je aktivan i na Fejsbuku. Vranjanac Aleksandar Stojković, koji je u Srbiji bio novinar, radio i TV voditelj, skoro pet godina živi u Americi, u…

Adresa juznevesti.com već deceniju je mesto na koje građani južne i jugoistočne Srbije odlaze kako bi proverili informacije koje su videli u nekim drugim medijima, ali i adresa preko koje se, uz pomoć novinara ovog portala, bore za svoja prava, dolaze do istine, zaodovoljavaju pravdu… Boreći se sa različitim pritiscima, koje je trpela i redakcija, ali i novinari pojedinačno, Južne vesti su uspevale da se izbore i ostanu nezavisni i na strani građana. To dokazuje i činjenica da su novinari Južnih vesti dobitnici mnogih priznanja kao što su “Stanislav Staša Marinković“, “Slađana Veljković”, nagrada za sportskog novinara godine u Nišu,…

U vreme kada vesti do nas dolaze sa svih strana, njihovoj selekciji treba posvetiti posebnu pažnju ako želimo da budemo tačno informisani. O medijskoj pismenosti se sve češće govori, mada se čini da nikada nije bilo veće ponude nekvalitetnog medijskog sadržaja, kako sa televizija nacionalne pokrivenosti i iz mnogobrojnih dnevnih novina, tako i sa društvenih mreža, koje preuzimaju vodeću ulogu u dnevnom informisanju građana. Mediji su posredna slika naše nepismenosti, smatra Aleksandra Nikšić, urednica servisa BBC na srpskom. „Mi smo ti koji su nepismeni, mi ne znamo da mislimo i ne znamo da čitamo između redova, i zbog toga su…

Slučaj otmice maloletne devojčice iz okoline Niša mediji su pratili iz minuta u minut, izveštavali sa lica mesta, iznoseći u javnost čak i činjenice koje su pretile da ugroze samu potragu, samim tim i bezbednost devojčice. Ministarstvo kulture i informisanja osudilo je način na koji su tablodi izveštavali o ovom slučaju, naglašavajući da očekuje i adekvatnu reakciju Javnog tužilaštva. U međuvremenu su i roditelji devojčice Savetu za štampu podneli žalbe protiv dnevnih novina koje su na neadekvatan način pisale o otmici njihove ćerke. 

Niški Fast radio ponovo se čuje, samo što je sada, pošto je na internetu, dostupan i slušaocima iz drugih krajeva. Čuveni džinglovi, koje je auditorijum obožavao i uz koje se smejao, opet se emituju, u nešto drugačijoj formi i pod izmenjenim imenom „Original Fast sa kosim džepovima“.„Pre 20-30 godina bile su popularne farmerke Levis original sa kosim džepovima. Apropo toga, kao štos smo uzeli Fast, a moglo je da bude bilo šta drugo, ali pošto se oslanjamo na stare džinglove sa Fasta, tako se i zove“, priča Nenad Tančić, pokretač novog Fast radija.On kaže da se na novom Fast radiju pušta dosta…

Karikature Predraga Koraksića Koraksa decenijama unazad ukazuju na društvene probleme o kojima se u javnosti nekada i ne govori. Ovakav vid izražavanja naročito je važan u vreme kada je sloboda govora u medijima ograničena, kada su cenzura i propaganda uredničke politike najvećih i najvidljivijih medija u zemlji. Pogledajte i: https://mediareform.rs/nova-era-2020-stigla-u-nis/