Author: Milica Branković

Promocija Koraksovog kalendara održana je danas u Media i reform centru. Pored tribine na kojoj su govorili Božidar Andrejić, osnivač i kolumnista lista „Danas“, Željko Bodrožić, predsednik NUNS-a, Zorica Miladinović, dopisnica lista „Danas“ iz Niša, Gordana Bjeletić, glavna i odgovorna urednica Južnih vesti i Zorana Ristić, novinarka Media i reform centra, Nišlije su imale priliku da u Obrenovićevoj dođu do svog primerka kalendara i današnjeg Danas-a.

“Napherede bershengo Rrom chordja o vrda thaj phaglja ole”, “O Rrom chordja ki poshta”, “O Rrom mardja e rromnja thaj čhaven “, “E čhave taro Pirot mardja terno Rrom”…Adjahar naslovija dikhena pe but droma ko amare medije. Te akala bucha kerena o gadje, odova na ovolaj ko naslov. Adjahar izveshtavanje akale porukencar kerela diskriminacija taro nacionake minoritetija ko medije. Premalo gndipa taro prof.Jelena Vuchkovich, profesorka taro medijsko hakaj koFilozofikano fakulteti ko Nishi, diskriminacija taro nacionake minoritetija phare te sikavipe, a o na zoralipa taro sistemi em but dikhelape kana avola pe dji ko krisi, soske o sudije na pendjarena o…

Vakeriba taro manush kova bashali po droma Danijel Stankovich shaj te sikavi sa e sudbina taro rromano manushikanipa, prekali istorija tano sudimo ko phiriba thaj phare te avol dji ko thajra basho djivdipa, numa hasajbaja, gilavibaja mangol te pherol plo suno. Olengere sune tikne – thaj shaj kolaj pherdjon. O Danijel mangol te jek dive ovol auto-mehaničar. Dji tada, sa e manushen kola nakhen po droma anol olenge hasaiba ko muj ple harmnikaja koja startuindja te bashavianglal jek bersh, thaj ko mangipa tano te svako dive shaj lol nesave thajra te djivdini. “Naje kolaj te bashale po droma, numa po…

Rodipe than kote te djivdine but droma phanen pe e rromencar sar manushikanipa kole naje pli phuv, dji kaj svako phuv oleski. Adjahar sine ki historija, a vakeriba taro Turkijan Redžepi, akana nishlija, sikavi kaj em ko nevo vakti na menjindjape khanchi. Kana tari Prishtina 1999.bersheste alo ko nish, oleske thaj leske familijake valjandja but vakti thaj buti te pale ovol olen lengoro kher. “Djivdindjam trin čhon ki amari familija, palo odov sijamaj ko hoteli Park, kote djivdidnjam shtar bersh. Palo odova 2003.bershaste startuindjum te kerav kher ko Donji Komren thaj but droma avili mange e inspekcija. O manusha kote…

Seobe i traganje za mestom stanovanja često se vezuju za Rome kao narod koji nema svoju zemlju, a svaka je zemlja njegova. Tako je bilo u istoriji, a priča Turkijana Redžepija, sada Nišlije, pokazuje da se i u novije doba stvari nisu mnogo promenile. Kada je iz Prištine 1999. godine došao u Niš, njemu i njegovoj porodici trebalo je dosta vremena i truda da opet imaju svoj dom. „Živeli smo tri meseca kod rođaka, kasnije smo prešli u privremeni smeštaj u hotelu Park, gde smo proveli četiri godine. Zatim sam 2003. godine započeo izgradnju kuće u Donjem Komrenu i stalno…

Srbija je zemlja sa najviše pripadnika romske manjine na Zapadnom Balkanu. U potrazi za boljim uslovima života, neretko se odlučuju da odu odavde. Među onima koji traže azil u nekoj od evropskih zemalja, znatan deo čine upravo Romi. Ipak, ima i onih koji svet žele da menjaju iz svog grada, čineći ga boljim mestom za život, kako za sebe i svoju porodicu, tako i za druge ljude. Jedan od njih je dvadesetdvogodišnji Nemanja Uskoković, student arhitekture, koji posle fakulteta želi da upiše i doktorske studije, ali i da nastavi porodičnu tradiciju u građevinarstvu.  „Želim da idem u inostranstvo, ali ne…

„Khelipa tano sar bashalipa taro bubnjo, flauta, klaviri, kanuni numa bilo kova javer muzikano instrumenti. Manush kova khelol oleskoro instrumenti tano olesko trupo. Manush kova khelol chlano tano taro orkestri“, ramosarda kompozitori taro Egipat Hosam Ramzi. Premalo sikavdo mangipa ko khelipa thaj gilavipa pendjarde ko bilo kola djivdipaskoro bavti, so sikavi o egzampli tari tikni balerina Dunja Muslihi. Em ako isi ola 5 bersh, oj duj bersh suksesno trenirini baleti ki sikavni basho khelipa. „E Dunja ko plo ramorsadipasko klaso ali thaj vakerdja: „ Zdravo, me sijum e Dunja. Mangava tetrenirinav“, thaj kerdja shpaga. Kindjama tani ko starto, soske nesave…

Buderi taro ekvash čhaja ko rromano amalipa lena rromen anglal 18 bersh, sikavi rodipa taro UNICEF-ovog istraživanja: „Procenti taro čhavorikano prandipa ki sa populacija perola, ko rromano amalipa odova procenti bajrola. Ko 2004.bersh sine 45,9 procentija taro čhaja kola lile rrome anglal 18 bersh, ko 2010.bersh akava gendo ulo po baro 53,7, te ko 2014.bersh alo dji ko 57 procentija taro čhaja kola khuvdje ko prandipa anglal o 18 bersh. Premalo gndipa tari psiholoshkinja Anita Cekich, koja kerola buti sar pedagoshko asistenkinja ki fundoni sikavni „Ivan Goran Kovachich“ ki Nisko Banja, akaja pojava naje ola opravdanje. „Ko tikne bersha leiba…

Uprkos tome što bi Zakon o zabrani diskriminacije trebalo da ih štiti, Romi su, bez obzira na to u kojoj zemlji žive, često isključeni iz različitih društvenih tokova i izloženi nekoj vrsti maltretiranja. Nekada su svesni diskriminacije, nekada uopšte i nisu, jer sa tim rastu i to je deo njihove svakodnevice. Marija Demić, prva visokobrazovana Romkinja u Srbiji koja radi u Ministarstvu unutrašnjih poslova, tačnije u Policijskoj upravi Niš, godinama se bori protiv diskriminacije kao članica više međunarodnih nevladinih organizacija. Iako rođena u Nišu, detinjstvo je provela u Makedoniji, kao dete oficira JNA, kasnije Srbije. Promenila je četiri osnovne škole,…

Em ako o Hakaj kova na mukhol diskriminacija valjanol te arkhol olene, o Rroma, bilo kaj te djivdinen, but droma ikalde taro savena amalipaske bucha thaj mukhle ko olengoro manushikano peravdipa. Po nesavo drom djanena soj diskriminacija, po nesavo drom na, sebepi so odoleja bajrovena thaj odova kotor taro olengoro djivdipa. Marija Demich angluni Rromani kola isi ucho sikavutnipa ki Srbija koja kerola buti ko Ministreumi taro andralutne bucha, ki Kaljardengi uprava ko Nish, bershenca marelape uprali diskriminacija sar chlanica taro po buderi mashkarmanushenge NGO. Em ako bijami ko Nishi, olakoro čhavorikanipa sine ki Makedonija, sar čhavo taro oficiri tari…