Srbija je zemlja sa najviše pripadnika romske manjine na Zapadnom Balkanu. U potrazi za boljim uslovima života, neretko se odlučuju da odu odavde. Među onima koji traže azil u nekoj od evropskih zemalja, znatan deo čine upravo Romi. Ipak, ima i onih koji svet žele da menjaju iz svog grada, čineći ga boljim mestom za život, kako za sebe i svoju porodicu, tako i za druge ljude. Jedan od njih je dvadesetdvogodišnji Nemanja Uskoković, student arhitekture, koji posle fakulteta želi da upiše i doktorske studije, ali i da nastavi porodičnu tradiciju u građevinarstvu.
„Želim da idem u inostranstvo, ali ne želim tamo da živim. Možda da provedem neki deo života, ali hteo bih ovde da stvaram i da ovu našu zemlju unapredimo u nekom smislu“.
Obrazovanjeje, kaže, ključ uspeha svakog čoveka, bilo romske, bilo neke druge nacionalnosti, u čemu je veoma bitna i podrška porodice. On je na svoju vrlo ponosan, kao i na svoj narod, iako je, kaže, svestan njegovih mana i nekih loših stvari, koje se nikada neće promeniti.
„Prvi razlog zbog kog Romi ne završavaju fakultete jeste uticaj porodice, drugi su finansije. Ja sam uspeo jer se mnogo generacija moje porodice trudi i radi i nadam se da će tako i ostati. Porodica me je podržala kada sam krenuo u osnovnu školu, a kada sam upisivao srednju, nisu mi ništa nametali. Ja sam sledio oca i ostao u porodičnom poslu“, priča Uskoković.
U porodičnoj firmi učestvuje u celokupnom procesu – od obilaska lokacije, dogovora sa investitorima i budućim stanarima, pa do projektovanja, prikupljanja dokumentacije i, konačno, gradnje.
Arhitekta može da bude svako, ali ne može svako to da voli, kaže on.
„Kada sam bio mali, svi su mi pričali da imam talenat. Kada nacrtam neki portret, meni je to normalno, kao kada stolar napravi sto. Sa lakoćom radim i svaku sliku i svaki projekat“, kaže Uskoković.
Diskriminacija, prema njegovom mišljenju, jeste ono sa čime se Romi svakodnevno sreću.
„To se vidi u očima sagovornika i u ponašanju ostalih kada se ja predstavim. Vidi se razlika, nekada je mala, nekada nije. Ipak, ja se tada osećam super, jer znam da će kasnije, kada me upoznaju, shvatiti da je to bila velika glupost. Neko se izvini, neko ne, ali nema ni potrebe za izvinjenjem, jer je ovaj svet prosto takav“, priča Uskoković i dodaje da diskriminacije zbog porekla ima svuda.
„Najpre oni iz grada ismevaju one koji su sa sela. Kasnije ide od Niša ka Beogradu, pa iz Srbije ka Zapadnoj Evropi, pa ka Americi. Uvek će biti tih predrasuda i uvek će od većeg dela postojati neki manji i uvek će neko biti superiorniji i neki ljudi će misliti da su veći od drugih. Svi smo jednaki, svi smo potpuno isti, bez obzira gde smo. Svi imaju iste ciljeve, da žive u što boljem svetu. Neko voli da bude hvaljen, neko voli da ima mnogo, neko da uživa u hrani, ali svi smo mi ljudi”.
Arhitektura prožeta umetnošću
Pored arhitekture, Nemanja se bavi muzikom, slikarstvom, grafičkim dizajnom.
„Volim apstraktnu umetnost, rusku avangardu, kubizam…. Moj otac i ujak lepo crtaju, pa me je to privuklo. Još u osnovnoj školi počeo sam da crtam po sveskama, drugari su mi pričali da je to lepo, ali do sada nisam imao mnogo vremena da radim na tome. Siguran sam da će ga ubuduće biti više, pa ću se usavršavati“.
Zbog pravih linija voli i arhitekturu umetnosti, a inspiraciju uglavnom nalazi u muzici i u spektru boja. Voli i klasičnu muziku, francuske kompozitore, kao što su Erik Sati, Debisi, zatim Betovena, sluša džez i retko romsku tradicionalnu muziku.
„Moja želja za budućnost je da završim fakultet, da budem uspešan i profesionalan u svom poslu. Hteo bih da moje slike i projekti ostanu za budućnost, da budu deo nekih knjiga i proučavanja“.
Iz dosadašnjeg iskustva naučio je:
„Treba biti pošten, pedantan, jer to garantuje naredne poslove i saradnje. Treba lepo objasniti ljudima, i treba uvek imati osmeh. Neki ljudi na posao idu tužni, a ja i na posao i na predavanja odlazim nasmejan“.
Autor članka: Milica Branković
Autor video priloga: Tamara Milojević
Prevod: Turkijan Redžepi
***Media i reform centar Niš će u narednom periodu objaviti seriju tekstova i video priloga o kulturi, tradiciji, jeziku, religiji, kao i novim kulturnim praksama Roma u Nišu i okolini. Media i reform centar Niš će tekstove objavljivati na srpskom i romskom jeziku, kao deo projekta „Vakeribe taro mahale- priče iz mahale” koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije na Konkursu za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina u 2019. godini.
