Author: Vesna Milić Radosavljević

Građani i građanke Niša izaći će na izbore 2. juna, kao i ostatak Srbije gde se održavaju lokalni izbori. Predsednica Skupštine Ana Brnabić saopštila je da će lokalni izbori biti istog dana kad i beogradski, i da ovo zahteva izmenu zakona za šta očekuje najveću podršku dosad. Datum loklanih izbora konačno je poznat, pa će se oni održati i u Nišu ovog proleća, odnosno istovremeno kada i beogradski, ako Skupština usvoji neophodne izmene zakona. Glasanje na lokalom nivou širom Srbije, kao i u prestonici, već duže vreme je tema pregovora vlasti i opozicije. “Nakon 17 dana razgovora sa svim poslaničkim…

Do 7. maja traje javna rasprava na predlog izmena Kodeksa novinara Srbije. Savet za štampu, UNS, NUNS, Asocijacija medija i Lokal pres pozivaju zainteresovane da dostave primedbe i sugestije. Izmene su, između ostalog, potrebne zbog novh tehnologija, razvoja interneta i novih pojava u medijima. Izmenjeni Kodeks sadrži odredbe o veštačkoj inteligenciji, odnosno odgovornosti medija u slučajevima njenog korišćenja, kao i dužnost obaveštavanja javnost da je sadržaj kreiran korišćenjem AI. Mediji mogu koristiti veštačku inteligenciju u stvaranju sadržaja na društveno odgovoran i srazmeran način. Mediji su dužni da obaveste javnost da je medijski sadržaj kreiran korišćenjem alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji.…

Javnost ne zna kako je Niška televizija prethodnih sedam godina trošila novac iz budžeta, dobijen konkursnim finansiranjem, jer iz Gradske uprave za društvene delatnosti Niša ne dostavljaju njihove izveštaje. Kao razlog navode da su informacije sadržane u velikom broju dokumenata, te da novinarka treba da precizira Zahtev. Od 2016. do 2022. godine, Grad Niš je finansijski podržao ukupno sedam projekata NTV-a sa više od 74 miliona dinara. Reč je o projektima “Sa odgovornima o potrebama građana” koji je 2022. dobio 12,5 miliona dinara, “Niška televizija – servis građana” koji 2021. dobija 12,5 miliona. Još ranije 2020. projekat NTV-a “U interesu…

Mnoge glumice, muzičarke, novinarke i druge žene sa javne scene deo su kampanje organizacije Autonomni ženski centar, kojom se prikupljaju donacije za žene koje su doživele nasilje. Donacije su moguće putem sajta AŽC, gde postoji mogućnost i mesečne pretplate.  Ana Manojlović, Brana Antović, Jelena Stupljanin, Zejna, Konstrakta, Olivera Kovačević, Iva Parađanin, Jelisaveta Orašanin, Tanja Bošković, Bojana Vunturišević, neke su od 30 žena koje su deo kampanje.  U ljubičastim sakoima i sa crvenim tašnama poručuju zbog čega niko ne sme da dira slobodu žene, i da donacijama može da se pomogne onima koje su to nasilje preživele, ali još nemaju život…

Kao i u 2023. i ove godine je projekat Udruženja ugostiteljskih i turističkih poslenika Zoran Mirašević Niš dobio najviše novca na gradskom konkursu za projekte u oblasti kulture. Prošlogodišnji scenario se ponovio i u slučaju drugoplasirane manifestacije, pa je Niš podržao kulturno-umetnički program Dana bureka. Niš nema jasnu kulturnu politiku, kriterijume za podršku, niti dovoljno novca za projekte, smatra stručnjakinja.  Od ukupno 5,6 miliona dinara koliko je opredeljeno po Konkursu za (su)finansiranje projekata u kulturi, i projekata umetničkih, stručnih i naučnih istraživanja u kulturi za 2024, milion dinara je još jednom otišlo udruženjima koja se ne bave primarno kulturom. Za…

Na spisku decentralizovanih državnih institucija našla se Agencija za sprečavanje korupcije, kojoj sada može da se pristupi i u Nišu. Kancelarija je otvorena u Ulici Generala Milojka Lešjanina 26, uz kancelariju Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.  Na otvaranju je bio direktor Agencije Dejan Damnjanović, koji je u Nišu istog dana sadio drvo i obilazio spomenike. “Otvaranje Područne jedinice Agencije za sprečavanje korupcije okupilo nas je danas kako bismo ozvaničili ovaj poseban trenutak koji simbolizuje zajedništvo, saradnju i postizanje željenog uspeha u prevenciji korupcije. Nastojimo da se bolje povežemo, da razmenimo ideje i iskustva, i…

Zabluda je da je samo strana koja zastupa rodno osetljivi jezik ideološki „obojena”, kaže docentkinja Jelena Mladenović, koja ističe njegovu važnost u ostvarivanju ravnopravnosti žena i muškaraca. Povodom Međunarodnog dana žena ističe da ni sve žene nisu međusobno iste, te da svako mora imati slobodu izbora, da bismo kao društvo bili funkcionalniji. Od usvajanja Zakona o rodnoj ravnopravnosti, u javnosti se čuje jak antirodni diskurs i otpor njegovoj obaveznoj upotrebi u javnoj administraciji, obrazovanju i medijima. Nedavno se ovome pridružio i Zaštitnik građana i građanki, najavljujući da će pokrenuti ocenu ustavnosti ovih odredbi Zakona. Docentkinja Mladenović ističe da nikakav zakonski…

Borbi protiv upotrebe rodno osetljivog jezika i to na Svetski dan maternjeg jezika, pridružio se Zaštitnik građana i građanki, najavljujući da će tražiti ocenu ustavnosti odredbi koje obavezuju na njegovo korišćenje. Ombudsman Zoran Pašalić, međutim, ne odgovara šta konkretno smatra neustavnim, odnosno zašto osporava Zakon o rodnoj ravnopravnosti niti šta će predložiti Ustavnom sudu.  Na samom kraju saopštenja koje je Zaštitnik građana/ki izdao 21. februara, a u kome ističe važnost maternjeg jezika u kontekstu ljudskih i manjihskih prava, navodi:  “Zoran Pašalić je danas istovremeno najavio da će pokrenuti postupak ocene ustavnosti odredbi Zakona o rodnoj ravnopravnosti koje se odnose na…

Prvi niški film u virtuelnoj realnosti “Oneiro” autora Miloša Tasića najbolji je VR film na festivalu “Castle film & media awards” iz okoline Rima. Kreator ovog animiranog VR ostvarenja kaže da je nagrada podstrek, naročito uzevši u obzir nedostatak podrške i osporavanja da je projekat izvodljiv. Tasić ipak smatra da smo sami krivci za ovako nezavidnu situaciju u kulturi u Nišu. Režiser i animator iz Niša potpisuje već solidan broj vizuelnih ostvarenja, među kojima je dokumentarac “Rainey” o mladom niškom muzičaru koji prerasta u lokalnu zvezdu boreći se sa svojom najvećom nesigurnošću. Tasić je radio i više spotova, a kreator…

Korišćenje rodno osetljivog jezika u javnoj upravi, obrazovanju i medijima ove godine trebalo bi da postane zakonska obaveza. Femitivi po propisu moraju da zamene zvanja, zanimanja, titule i ostala imenovanja za žene koja su dosad bila u muškom rodu. Ipak, umesto toga, u srpskoj javnosti vlada jak antirodni dirkurs, kaže profesorka Pravnog fakulteta Niš Nevena Petrušić. Od usvajanja Zakona o rodnoj ravnopravnosti u maju 2021. godine bilo je konstantnog otpora rodno osetljivom jeziku kao obaveznom, pa su protiv toga bili Srpska pravoslavna crkva, SANU, Matica srpska, Odbor za standardizaciju srpskog jezika, Vukova zadužbina i mnogi departmani za srbistiku na fakultetima…