Skoro 38 % carskih rezova od ukupnog broja porođaja je prošle godine bilo u niškom porodilištu, prema zvaničnim podacima, što znači da bar svaki treći nije bio “prirodan”. Načelnik GAK Dejan Mitić kaže da trend povećanja broja carskih rezova jeste prisutan, ali je i dalje “ispod globalnog proseka”. Ipak, dula Tijana Banjac, koja je imala prirodan porođaj kod kuće i to nakon tri carska reza, smatra da su ovi podaci zabrinjavajući, ali u Srbiji i očekivani. Da bi se to promenilo veruje da je neophodno dati ženama izbor bez širenja strahova, edukovati lekare i vratiti poverenje u telo žene, njene sposobnosti i moć da porođaj bude prirodan proces.
Niško porodilište nedavno je ponovo bilo u fokusu, ali političara koji su najavljivali izgradnju novog. Od zidova, kreveta i toaleta koji propadaju, čija se obnova čeka godinama i još je neizvesna, ženama je takođe važno kakav tretman u njemu dobijaju.
Akušersko nasilje više nije tabu tema i žene svedoče da ima pomaka u ophođenju osoblja prema njima. Moć rađanja i pravo na izbor je nova tema o kojoj govori sve više edukovanih dula, jer je poslednjih godina sve manje prirodnih porođaja. Carski rez, kao jedna od najozbiljnijih akušerskih operacija, sve je češći način porođaja, a novinarke Mediareform su zato istraživale kakva je situacija u Nišu i razgovarale sa edukovanom dulom o tome kako da se takva slika promeni.
Zvanični podaci koji su nam dostavljeni pokazuju da u je u Nišu u poslednjih 5 godina evidentan porast broja carskih rezova. Od 28% koliko ih je bilo 2020. godine, taj procenat je došao do 40 koliko je zabeleženo u prvih 6 meseci ove godine.
Međutim, rukovodilac Ginekološko-akušerske klinike Dejan Mitić u svom odgovoru na novinarska pitanja iznosi druge podatke, ali i razloge za koje smatra da na to povećanje utiču.
Na našoj klinici, u zadnjoj deceniji je broj porastao od 24 % do 30 % 2022. godine, a zadnje dve godine taj procenat iznosi 31 %. Po nekim istraživanjima neakušerski razlozi čine od 15 do 20 % carskih rezova (oftamološki, ortopedski, neurološki, a prednjače razlozi zbog mentalnog zdravlja čak 10 %). Svi prethodni carski rezovi se završavaju ponovnim carskim rezom i to ulazi u procente brojem 25-30 % – odgovorio je Mitić.
Ono što edukovane dule vide kao problem je to što žene veoma često nemaju pravo na izbor, a neretko se dešava i da više poverenja imaju u lekare nego u sopstveno telo. O ovoj važnoj temi razgovarale smo sa Tijanom Banjac, koja je VBAC i postpartum dula, kao i savetnica za dojenje, a za početak ističe da je porast carskih rezova u Srbiji i očekivan i zabrinjavajuć.
Očekivan, jer se sistem kod nas sve više oslanja na rutinu i kontrolu, a sve manje na podršku fiziološkom porođaju. Zabrinjavajuć, jer to govori da nešto ozbiljno nije u redu – ne sa ženama, nego sa pristupom koji im se nudi. U radu sa trudnicama svakodnevno čujem slične priče: žene koje se suočavaju sa stavovima da „verovatno neće moći prirodno“, da je „sigurnije odmah zakazati carski“ ili koje su, bez ozbiljnog razloga, već upisane za operaciju i pre nego što je porođaj uopšte počeo – ističe Banjac.
Često je sve o čemu govori rezultat manjka vremena, edukacije i sistemske podrške samim lekarima, ali i duboko ukorenjenog straha, i kod osoblja, i kod žena. Napominje važnu stvar – “da telo žene zna da rodi, ali mu se sve ređe daje prava prilika da to i pokaže”.
Nije tajna da u Nišu mnogo žena nema ni priliku da doživi prirodni porođaj. One koje starije postaju majke, koje su zatrudnele uz pomoć takozvane “veštačke oplodnje”, kao i one koje su već imale carski rez, automatski su označene kao žene koje ne mogu prirodno da rode.
Banjac ističe da je to duboko pogađa i kao dulu i kao ženu, a objašnjava i zašto.
Činjenica da se ženama koje su prošle kroz vantelesnu oplodnju automatski zakazuje carski rez, bez procene individualnog stanja i želje žene, govori o sistemu koji ne vidi osobu, već šablon. Žene koje postaju majke kasnije, ili putem IVF-a, ne treba da budu proglašene rizičnim bez stvarne osnove. One su već prošle toliko toga, i najmanje što zaslužuju je da im se porođaj oduzme kao mogućnost – napominje Banjac.
“VBAC nije opasna želja, već često bezbedna i važna opcija”
Njeno iskustvo prirodnog porođaja kod kuće i to nakon 3 carska reza može biti osnažujuće za mnoge žene. Ipak, zna da je to u srpskim porodilištima gotovo nemoguće doživeti, a da je tako i u Nišu potvrdio je i načelnik GAK.
Banjac napominje da “jednom carski – uvek carski“ nije medicinska istina, već posledica odbijanja da se razgovara, procenjuje i podrži žena u njenom izboru. Takođe iz iskustva i učenja kaže da prirodni porođaj nakon carskog reza “nije opasna želja, već u mnogim slučajevima bezbedna, logična i važna opcija, ali da se kod nas, nažalost, još uvek retko otvara prostor da se o tome uopšte razgovara”.
Žena sa kojom sam radila je ostvarila VBAC u Nišu, ali je bila borba, strašno zastrašivanje nje, koju ni jedna žena koja je u porođaju ne bi trebalo da prolazi, ni van porođaja naravno, no kada pričamo o porođaju, onda je tu jedna posebna ranjivost žene, kojoj tada treba sigurnost, mir, podrška. Mi smo konstantno bile u kontaktu i ona je uspela da ostane svesna i prisebna, odlučila je da odbije sve što nude uz potpis i na kraju ostvarila svoj željeni VBAC. Njen VBAC jeste pozitivna stvar, svetionik. Ali isto tako njen primer je i pokazatelj koliko tek treba da se radi na ovoj temi. Jer da je poklekla završila bi sa operacijom, koja je sve osim bezazlena, a iz cele situacije, vidi se da medicinski razog za nju nije postojao – ističe.
I sama je pokušala nakon dva carska reza da ostvari svoj prirodni porođaj u porodilištu, ali je dobila samo “ne dolazi u obzir”. Ističe da je tada niko nije pitao za zdravlje, pripremu, psihofizičko stanje, motivaciju – “samo su videli dva carska reza i doneli zaključak”.
I tada sam odlučila da, ako ikada opet ostanem trudna, rodim kod kuće. Uz iskusnu babicu, supruga, i punu svesnost o tome šta radim. Ne zato što „ne verujem doktorima“, već zato što sam verovala svom telu. I želela sam da to iskustvo ovog puta bude moje, sa poštovanjem, sigurnošću i povezanošću. To je bio jedan od najdubljih trenutaka mog života. I deo razloga zašto sada radim s tolikom strašću, da nijedna žena ne mora da bira između poštovanja i sigurnosti – napominje.
Ubrzavanje porođaja postaje rutina
Utisak koji takođe postoji na osnovu svedočenja žena je da se indukcija i stimulacija u našim porodilištima radi “na dobar dan”. Mnogi u tome vide i razlog porasta broja carskih rezova, a mnoge edukovane dule veruju da pravi prirodni porođaj u porodilištima više govoto da nije moguć.
I dula kaže da je to utisak koji je stekla tokom svakodnevnog rada sa trudnicama, jer su indukcija i stimulacija postali medicinski alati koji se koriste gotovo rutinski, a ne onda kada je to zaista potrebno.
„Kasniš jedan dan, hajde da ubrzamo.“ „Doktor ti dežura tad i tad, bolje da to završimo.“ – to su rečenice koje žene redovno čuju. A kada telo nije spremno za porođaj, svaka intervencija nosi rizik i često pokreće tzv. kaskadu intervencija, što neretko završava carskim rezom. Porođaj nije nešto što može da se zakazuje prema rasporedu smena. On je proces. Žensko telo ima svoj ritam. Kada mu se to oduzme, prirodni tok porođaja se narušava. I to je ogroman deo problema – objašnjava Banjac.
Ipak, načelnik niškog porodilišta je kratko odgovorio da “indukcija i stimulacija porođaja nikad nije uticala na broj carskih rezova, te nismo našli međusobnu povezanost na našoj klinici”, ali bez objašnjenja.
Kako vratiti poverenje u moć rađanja?
Kako do rešenja ovih problema – dula smatra da je najvažnije od svega vratiti poverenje, pre svega u telo žene, njene sposobnosti i u porođaj kao zdrav i prirodan proces.
Takođe smatra da je važno da se porodilji pruži puna informacija i stvarna mogućnosti izbora.
Ne kroz strah i pritisak, već kroz razgovor, poštovanje i zajedničko donošenje odluka. Žene nisu nesposobne da razumeju rizike i koristi, samo im se retko daje prilika da ih čuju. Drugo – zdravstveni radnici zaslužuju više edukacije i sistemske podrške. Njima nije lako. Mnogi biraju ono što im se čini najsigurnije u okruženju koje je često pravno i organizaciono nesigurno. Ali edukacija o fiziološkom porođaju, o VBAC-u, o psihološkoj sigurnosti žene, mora da postane standard.
Kao poslednje izdvaja i to da porodilišta moraju da se otvore za kontinuiranu podršku, jer veruje da kada žena ima uz sebe osobu kojoj veruje, bilo da je to babica, dula ili partner, nivo sigurnosti raste, a potreba za intervencijama opada.
Zaključuje i da “moć rađanja” nije nestala, samo je zaboravljena, jer je sistem učinio to da žene posumnjaju u sebe i da se osećaju kao da nešto nije u redu sa njihovim telom čim trudnoća uđe “u posebnu kategoriju”.
A istina je da su žene sposobne, moćne i pametne. Ono što im treba je informacija, izbor, sigurnost i podrška. Kao žena, kao dula i kao neko ko je i sam prošao izazovan porođajni put, verujem u promenu. Ona se ne dešava preko noći, ali počinje razgovorom. Svaka žena zaslužuje da bude pitana, saslušana i podržana. Vraćanje moći ženama počinje time što ih više nećemo tretirati kao pasivne pacijentkinje, već kao aktivne učesnice u sopstvenom rađanju. A tu sam, svakog dana, da ih u tome pratim – zaključuje dula.
Za razliku od dule koja je prenela svoja znanja i iskustva o ovoj temi, Mitić nije odgovorio na brojna novinarska pitanja, već je poslao podatke o tome kako raste broj carskih rezova i u svetu i zaključak da je to neizbežno i u Nišu.
Tendencija u celom svetu je povećanje procenta carskih rezova što je nezaobilazno i u našoj zemlji. S obzirom na navedene podatke, mogu da kažem da je i ako je trend povećanja carskih rezova na našoj klinici prisutan, ipak smo ispod globalnog proseka. Svetska zdravstvena organizacija je 2015. godine dala preporuku da svako društvo mora da učini sve napore da bi obezbedio carski rez svakoj ženi kojoj je on potreban, ne stermeći odredjenim procentima. U duhu toga Klinika za ginekologiju i akušerstvo čini sve što je potrebno da bi i majka i beba bili sigurni kako tokom porodjaj tako i nakon njega – zaključio je Mitić.
Prisustvo partnera ili dule na porođaju takođe mnoge žene ističu kao jedno od rešenja, posebno kada je reč o borbi protiv akušerskog nasilja. U Nišu je trenutno moguće prisustvo partnera, a porodilje koje su za to zainteresovane treba pre porođaja da se informišu o tome na koji način to mogu da ostvare.
Povezane vesti
Moć glasova žena: Kako je ukinuta zabrana telefona u pripremnoj sobi niškog porodilišta 
Dr Janković: Dramatično stanje u Nišu, bolnica na ivici kapaciteta 
“Bitka” za niško porodilište – vlast optužuje opozicionu Medijanu da koči izgradnju, dr Milić odgovara da je to spin 
Kampanja za nabavku spavaćica i posteljina za niški GAK