Rani jutarnji časovi, veliki broj policajaca blokira čitav kvart zgrada. Slučajni prolaznici pretpostavili bi da se radi o nekoj velikoj akciji hapšenja narko dilera, sprečavanju terorističkog napada ili možda nekoj manje-više sličnoj situaciji o kojoj bi čitali u rubrici crne hronike. Međutim, pojavljuje se grupa mladih ljudi koji ne mogu dalje od kordona u prvi mah, ali nakon nekoliko pokušaja probijaju lanac policije i jure ka ulazu jedne zgrade gde se mirno smeštaju.
Ovako izgleda opis pokušaja iseljenja izbeglica i raseljenih lica iz privremenog smeštaja u Ustaničkoj ulici u Beogradu prošle godine. Grupa mladih ljudi, od kojih su neki upravo zbog probijanja kordona dobili i krivične prijave, pripada Združenoj akciji Krov nad glavom.
Iseljavanje jedanaest porodica iz privremenog smeštaja u Ustaničkoj ulici, javni izvršitelji pokušali su krajem 2017. godine. Međutim, aktivisti Krova nad glavom uspešno su blokirali ulaz zgrade i time onemogućili izvršitelje da isele porodice. Komesar Komeserijata za izbeglice došao je i obećao rešenje koje je podrazumevalo da ovih četrdesetak ljudi ne postanu beskućnici.
“Do rešenja nije došlo”, kaže aktivista Združene akcije Miloš Injac, “ali su prošle godine došli u Ustaničku zajedno sa izbeglicama kojima su obećali stanove sa ciljem da se napravi sukob između dve grupe izbeglica. Međutim, uspeli smo da objasnimo tim ljudima da je pravi krivac Komesarijat. Tada je činovnik iz Komesarijata obećao pred kamerama da neće biti nasilnih iseljenja, međutim već sutradan su policajci blokirali ceo kvart. Nama je ostalo da probijemo kordon i stanemo na ulaz, a epilog je bio da je četrnaest aktivista uhapšeno. Nakon par dana stigli su pozivi meni i još jednom dečku da damo izjave u svojstvu građana, ali su nas u policijskoj stanici obavestili da smo u svojstvu osumnjičenih”.
U Nišu trenutno nema čestih slučajeva iseljenja kojima izvršitelji naplaćuju dugovanja. Poslednji uspešni slučaj sprečavanja bio je januara 2018. godine kada su građani uspeli da spreče iseljenje samohrane majke sa dvoje dece. Međutim, kako i naš sagvornik navodi, Zakon o izvršenju ima previše nedostataka i niko nije siguran da je njegova nekretnina i u budućnosti njegova.
Združena akcija Krov nad glavom nastala je, navodi Injac, kada je pretilo iseljenje poslednjeg stanara Savamale. Nekoliko organizacija, među kojima i Inicijativa Ne davimo Beograd organizovalo se da spreči rušenje kuće. Iako nisu uspeli u svojoj nameri, shvatili su da je potrebno organizovati se i sprečiti slična iseljenja koja su zbog Zakona o izvešenju pretila mnogobrojnim porodicama.
“Prepoznali smo gorući problem koji je omogućen nakaradnim Zakonom o izvršenju po kome izvršitelji mogu da rade razne malverzacije kroz rupe u zakonu. U početku je bilo osam organizacija, ali nije ograničeno samo na organizacije – tu je i veliki broj koji ne pripadaju nijednoj organizaciji, ali su prepozanli problem i uključili se u borbu, kao i oni ljudi koji su žrtve ili im preti iseljenje”, pojašnjava Injac.
Osećaj ljudskosti i činjenica da bi bez njihovih akcija izvršitelji uspešno iselili tri hiljade porodica u prošloj godini. Sa jedne strane, navode, nalaze se oni i ljudi kojima preti opasnost da postanu beskućnici, a sa druge izvršitelji koji loše sporvode već loš zakon.
“Trenutno najveći problem u celom ovom procesu jeste ponašanje izvršitelja. Najbolji primer je slučaj Branke Havatmi koja je bila blagajnica u jednoj velikoj firmi. Nju su tužili za šest hiljada evra, a njen stan na Dorćolu koji za manje od jednog dana može biti prodat za devedeset pet hiljade evra, na javnoj aukciji u kaspanici nadomak Surčina prodat je za dvadeset šest hiljada evra. Tu su, međutim, povezana lica – advokatica koja je kupila stan, povezana sa celim slučajem budući da je zastupala čoveka koji je Branku tužio. U Komori izvršitelja rekli su da je taj slučaj bio po zakonu, ali šest meseci kasnije izvršitelj u ovom slučaju je izgubio licencu jer nije imao položen pravosudni ispit. Postavlja se pitanje kako je on uopšte mogao da dobije licencu, a Komora i svi izvršitelji izgubili su legitimitet”, pojašnjava Injac.
Poslednji primer sprečavanja nasilnog iseljenja Združene akcije bio je u radničkom naselju Trudbenik. Uprkos tome što su smeštajni kapaciteti van dometa, nakon privatizacije ove firme, novi vlasnik stavio je i stanove pod hipoteku bez obezbeđivanja nekog drugog smeštaja. Ipak, izvršitelji su došli po naplatu duga novog vlasnika, ali su zasad sprečeni u tome.
Osim Združene akcije Krov nad glavom, postojale su i druge grupe koje su se protivile iseljenju.
“Postojalo je više njih, a jedna od formalnih su i Živi zid. Moram na početku da se ogradim – mi nismo imali nikakvih problema sa njima na dan iseljenja. Par puta su dolazili sa nekim fašističkim obeležjima na koje smo mi reagovali, a problemi su nastajali kasnije kada su oni gurali retoriku koja uopšte nije bila potrebna u tom trenutku kao kada su puštali spinove da se iseljavaju izbeglice da bi se uselili migranti. Međutim, u jednom trenutku su prestali da dolaze. Dolazili su i Sima Radovanović, Radomir Počuča, Srđan Nogo, ali čini mi se da su oni hteli da pokupe političke poene za koje su shvatili da nisu jeftini, a bilo je i pitanje koliki je bio domet svega toga što se dešava, kaže Miloš Injac.
Miloš Injac ne veruje da će prestati praksa iseljenja, ali navodi da je u procesu izmena Zakona o izvršiteljima. Ono što ih ohrabruje, navodi, jeste da je radna grupa koja radi na promeni teksta zakona kontaktirala Združenu akciju kako bi dali svoje predloge.
“Nadamo se da će prihvatiti naš predlog da se po slovenačkom modelu zabrani iseljenje sa jedine nekretnine u posedu. Dakle, ako imate jednu nekretninu koja ostala na vaše ime – ne može niko da vas iseli jer ne može da se naplaćuje dug preko te nekretnine čineći ljude beskućnicima. Sa druge strane, želimo da u proces uvedemo pravo trećeg lica u proces. Slučaj Tatjane Aničić koja je legalno kupila stan, ali sada zbog spora između investitora i prethodnog vlasnika ostaje bez stana– najbolje ilustruje tu sliku. Formalno-pravno, oni iseljuju investitora, ali ona kao treće lice nema prava u tom postupku”.
Ukoliko dođe do pozitivnog ishoda, i Zakon u izvršenju postane humaniji, Združena akcija Krov nad glavom ostaće kao kontrola sprovođenja zakona i time nastaviti svoje postojanje i borbu za dostojanstven život. U tom slučaju, navodi Injac, moguće je da se Združena akcija okrene radnim pravima i uslovima na poslu koje radnici imaju.
“Niko bez doma” i na protestima #1od5miliona
Od početka protesta #1od5miliona/Stop krvavim košuljama, aktivisti Združene akcije Krov nad glavom pridružili su se nezadovoljnim građanima i šesti put šetaju pod transparentom “Bez doma niko”.
Iako su sprečili iseljenje mnogih porodica, malo ljudi je čulo za njih, pa Injac objašnjava da su ovi protesti dobar način da kažu ljudima koji imaju ovaj problem ili znaju nekog kome preti iseljenje da postoje i da im se obrate.
“Članica jedne opozicione stranke zvala me je nakon protesta kako bi mi rekla da iseljavaju njenu kumu koja živi dve ulice dalje od mene, a ja o tome nisam ni znao. Sa druge strane, ni ona nije znala da mi postojimo dok nije došla na protest i dobila naš flajer. Naš cilj je to – da raširimo vest o tome i da ljudi znaju da mogu da nam se obrate ukoliko imaju problem koji se tiče iseljavanja”, pojašnjava naš sagovornik.
Na protestu, osim isticanja transparenta pod kojih šetaju, aktivisti Združene akcije istakli su još jednu parolu – “Stop krvavim radničkim odelima”. Uprkos nameri da pokažu širu sliku problema koji postoje, naišli su na otpor organizatora protesta, ali i na krtitiku pojedinih političara. Injac navodi da ih izjave, kako navodi, salonskih političara ne zanimaju i da se neće obazirati na njih.
“Što se tiče te parole, mi smo želeli da ukažemo na nešto što se dešava svakodnevno i na šta organizatori ovog protesta nisu skrenuli pažnju. Ono što je zajedničko za sve organizacije koje čine Za krov nad glavom su radnička prava. Nekako je neraskidiva ta veza između krova nad glavom i radničkih prava, posebno zbog toga što očekujemo tokom ove godine da će krenuti talas iseljenja ljudi koji nisu žrtve prevare, već zbog svoji materijalnih mogućnosti nisu uspeli da plate račune i zbog toga će ostajati bez krova nad glavom. Mislimo da treba gurnuti u prvi plan priču o dostojanstvenom radu od koga čovek može dostojanstveno da živi jer će mu u ovoj situaciji i krov nad glavom biti pod znakom pitanja”, zaključuje Injac.
