Da bi u komšiluku jednog od glavnih izvorišta u Nišu, kod Studene, mogao da nikne rudnik, bilo je bojazni još pre godinu dana. Borba za pijaću vodu ponovo je aktuelna, jer se mogućnost potrage za bakrom i zlatom našla u novom Prostornom planu, a firma koja je imala probna bušenja traži novu dozvolu. Iako gradska vlast umiruje građane obećanjima da neće dozvoliti da rudarenje ugrozi vodosnabdevanje, više hiljada Nišlija i Nišlijki predalo je i zvanične primedbe. O budućnosti Studene raspravljaće se u subotu 13. decembra, uz poruku onih koji su protiv da “neće kopati” i da su spremni da prirodu brane i svojim telima.
Još oktobra prošle godine niška javnost bila je zabrinuta, jer je u selu Studena nadomak Niša, australijska kompanija “Apollo Minerals” imala probna bušenja u potrazi za rudom.
Kako se baš u Studeni nalazi najvažnije vodoizvorište iz kojeg voda dolazi do česama većine Nišlija/ki, odmah su se otvorila pitanja – da li će voda ostati čista i bezbedna, kao i da li bi u blizini izvora mogao da nikne rudnik?
Zbog toga su meštani, stručnjaci, opozicioni političari i aktivisti vrlo brzo apelovali da se hitno zaustave istražna bušenja. Nakon pritiska javnosti, radovi su zaustavljeni – ali strah nije nestao. Godinu dana kasnije, firma je od Ministarstva rudarstva ponovo zatražila novu dozvolu za istraživanja.
Tim povodom otišli smo u Studenu i razovarali sa meštanima. Među prvima koji je reagovao kada je još prošle godine video mašine u selu bio je Vladimir Đorđević iz susedne Jelašnice. Kaže da je iz medija saznao da je firma predala zahtev za novu dozvolu.
Navodi da bi opšta katastrofa bila da se bušenja nastave i da se rudnik otvori. Ogromna zagađenost, povećan broj karcinoma i autoimunnih bolesti, kaže, samo su neke od potencijalnih posledica.
Oni buše na više stotina metara, ko garantuje i kako može da se ispita da oni neće probiti onaj vodonepropusni sloj zemljišta i ubaciti površinske, izuzetno zagađene i prljave vode u taj podzemni basen vode koji je drugi po kvalitetu u Evropi. Ko to može da zna? Znači, to je opasnost velika. A pošto je kraški predao, te vode se slivaju, znači idu ka ovom vodoizvorištu i ka selu Studena. Što znači da i laik može da zaključi iz toga da je velika opasnost po tu vodu i po to izvorište – ističe Đorđević.
Ostali meštani koje smo zatekli ispred Doma kulture kažu da su upućeni u dešavanja, ali ne žele pred kamere. Jedan od starijih žitelja, koji je želeo da ostane anoniman, priseća se da su između dva svetska rata ovde postojala čak dva rudnika.
Zato su bušili. Ima predispozicija da ima rude – dole bakar, gore srebro i zlato – kaže meštanin.
Dok jedni strepe da bi se bušenja mogla nastaviti i kažu “dozvolu daju u Beogradu, njih briga za nas”, drugi napominju da su meštani već pokazali da neće dozvoliti rudarenje.
Meštani su ih oterali. Neće da se vrate. Ako se pojave – idemo svi u blokadere. Mi odavde ne idemo, nećemo da se selimo – napominju.
“Prostorni plan krši Ustav” kažu aktivisti i zovu na javnu raspravu
Mašine i bušotine pre godinu dana zatekli su i iz Pokreta “Kreni-promeni”, koji kažu da su došli na poziv građana. Njihov aktivista Dušan Anđelković ističe da su poučeni iskustvom sa Rio Tintom i da su znali da kada ove kompanije dođu, ne odlaze tek tako.
Dakle ponovo se vraćaju. Čekali smo taj trenutak da vidimo šta će i na koji način će reagovati Ministarstvo i Grad Niš kao lokalna samouprava koja je zadužena za taj tu deo, za Studenu, tačnije taj deo gde se buši. Došli smo u situaciju da sada nakon godinu dana ponovo imamo aktivizaciju tog plana, zapravo promena tog Prostornog plana. Ali ono što je jasno – neće kopati, to je sigurno – poručuje Anđelković.
Problem je, kaže, to što u novom Prostornom planu Niša piše da su odobrena istraživanja u Studeni. Javna raspravna o tome očekuje se u subotu 13. decembra, a tim povodom su aktivisti pozivali ljude da podnose primedbe upravo na tačku koja se odnosi na Studenu.
Po nekoj nezvaničnoj informaciji koju smo dobili – oko 7.000 potpisa, možda nešto više, je predato za ova četiri dana, pet, od kada je pokrenuta akcija prikupljanja primedbi – kaže Dušan.
Vladimir Đorđević kaže da je taj Prostorni plan po više osnova prekršio više zakona i dodaje da je u suprotnosti i sa Ustavom Srbije.
Grupa ljudi, preko 20 advokata i stručnjaka iz drugih struka, zajedno sa mnom, je podnela, svi smo ovi potpisnici tih primedbi na Prostorni plan. I sada u subotu, znači to je 13.12. ćemo biti prisutni na javnoj raspravi da iznesemo sve svoje primetdbe. Budite uvereni da su ljudi spremni da brane ovo svojim telima – kaže Đorđević.
Zaključuje i da ako bi se poštovala procedura i ako postoji vladavina zakona – taj Prostorni plan mora biti ili u dobroj meri izmenjen ili poništen.
Niš između vode i rudnika
I dok meštani, stručna javnost i Nišlije strahuju da li će kraj jednog od glavnih izvorišta pijaće vode neka kompanija kopati u potrazi za rudom, vlast ih “umiruje”. Na jednoj od konferencija na kojoj je prikazan Prostorni plan, gradonačelnik Niša Dragoslav Pavlović je pred brojnim medijima obećao da će uvek biti na strani Nišlija.
U svakom trenutku ćemo zaštiti zdravu pijaću vodu kojom se snabdevaju naše Nišlije, nećemo ni u jednom trenutku dozvoliti da bilo šta ugrozi zdravlje ljudi pre svega i ono što imamo kao resurs koji nam je najvažniji, a to jesu naša vodoizvorišta – rekao je gradonačelnik.
Ipak, iako je bilo konkretnih pitanja o tome da li je gradska vlast i protiv rudarenja na tom području – nije bilo konkretnih odgovora.
Da to narodski kažemo, narodskim rečnikom – ne, nećemo dozvoliti da bilo kakvo istražno bušenje i da bilo kakvi radovi ikada ugroze bilo kakvo vodosnabdevanje Grada Niša. I šta god se događalo, u skladu sa zakonom ministarstva, ne samo rudarstva i energetike nego bilo koje drugo ministarstvo, dokumenta budu izdavala, uvek ćemo da budemo na strani Nišlija i onoga što se tiče zaštite njihovog života i njihovog zdravlja – obećao je Pavlović.
Da nema razloga za brigu uveravao je i gradski većnik Ivan Grmuša, koji je na jednoj fotografiji koja prikazuje konfiguraciju terena pokazivao da je izvorište Studena sa jedne, a da su istražne bušotine “sa totalno druge strane”. 
Napominjemo da se ovde radi o istražnim radovima, tako da ne znamo da li postoje određene količine bakra i zlata, kao što je to i napisano u samom Prostornom planu. Tek nakon istražnih radova može se doći do zaključka da li je ta koncentracija rude u određenom prostoru dovoljna da bi se otvorio i planirao budući rudnik. Sa jedne strane je vodoizvorište, sa druge istražna polja, što znači da slivno područje što se tiče same Studene, i da dođe do istražnih radova sa suprotne strane, neće ugroziti vodoizvorište – pojasnio je Grmuša.
Poziv građanima na javnu sednicu Komisije za planove, u subotu 13. decembra od 11 sati u Oficirskom domu, uputila je i gradska urbanistkinja Lidija Stefanović Nikolić. Procedura je, kaže, takva da će Komisija izneti stav o svakoj podnetoj primedbi, kojih je više hiljada, a oni koji su ih podneli moći će dodatno da ih obrazlože.
Nakon toga Komisija zaključuje po svakog podnetoj primedbi i ono što mogu sa sigurnošću da kažem u ovom trenutku je da kada je reč o primedbama koje su već iznete i koje su nam već dobro poznate, a tiču se zaštite vodoizvorišta Studena, da je kriterijum po kome će se voditi Komisija u konkretnom odlučivanju biti zaštita vodoizvorišta i poštovanje prve, druge i treće zone sanitarne zaštite – pojasnila je urbanistkinja.
Jednu od primedbi podneo je još 2021. godine i niški Vodovod, a kako je objasnio izvršni direktor JKP Naissus Milan Cvetković – odnosi se na to da istražni radovi u zonama sanitarne zaštite mogu da utiču na kvalitet vode.
Gradonačelnik Niša je na kraju najavio “bušotine druge vrste”, jer su tokom naredne godine planirali istraživanja novih rezervoara vode na severu grada, kako bi omogućili “stabilno snabdevanje vodom”.
Što se tiče drugih istražnih radnji mi ne izdajemo dozvole za to, izdaje ministarstvo rudarstva i energetike, a na nama je da zaštitimo životnu sredinu Grada Niša na najbolji mogući način i to ćemo i učiniti – zaključio je gradonačelnik.
Ministarstvo kaže nema rudarenja, opozicija odgovara “nema još”
Tokom bure u javnosti povodom rudarenja u Studeni oglasilo se saopštenjem i Ministarstvo rudarstva i energetike. Kako su istakli – na postoje važeće dozvole za geološka istraživanja metaličnih sirovina, kao i da istu trenutno ne poseduje nijedna kompanija.
Posebno naglašavamo da istražno pravo ne podrazumeva, niti može značiti, a priori odobravanje eksploatacije, odnosno rudarenja. Geološka istraživanja predstavljaju isključivo fazu prikupljanja podataka o terenu i geološkoj građi. Za bilo kakvo rudarsko postrojenje neophodno je sprovesti posebne postupke – od procene uticaja na životnu sredinu, preko izdavanja niza drugih dozvola i saglasnosti, koje podrazumevaju i uključivanje javnosti – piše u saopštenju Ministasrstva.
Kako dalje navode iz resornog Ministasrstva, to što je u Prostornom planu područje Studene označeno kao mesto rudarenja, jeste zbog toga što je u trenutku pripreme ovog dokumenta na pomenutom prostoru bilo odobreno istražno pravo.
Prostorni plan ne odobrava rudarenje, niti to može da učini; on isključivo evidentira činjenično stanje na terenu u trenutku njegove izrade, što u konkretnom slučaju obuhvata i postojanje istražnog prava koje je u tom periodu bilo važeće. To evidentiranje je tehnički proces i ne predstavlja dozvolu za eksploataciju, niti stvara bilo kakvo pravo ili obavezu da dođe do rudarenja – naveli su iz Ministarstva.
Ovakvim obrazloženjem nisu bili zadovoljni predstavnici Nišlija u Narodnoj skupštini. Tako narodni poslanici Ana Eraković, Đorđe Stanković i Jelena Milošević ističu da je tačno da dozvola za istražne radnje ne postoji, ali da je kompanija “Apollo Minerals Limited” podnela zahtev Ministarstvu za produženje dozvole i da je taj postupak u toku.
To praktično znači da dozvola koliko sutra može da se izda – istakli su narodni poslanici.
Dodaju da su uslovi po kojima su ucrtana istražna polja na Studeni zastareli, te da nikako ne bi smeli da budu ucrtani u Prostorni plan Niša. Poslanici su u svom otvorenom pismu pozvali resornu ministarku Dubravku Đedović Handanović da donese odluku o zabrani rudarenja i sitraživanja na lokalitetu Studena.
Svoju zabrinutost aktuelnim Prostornim planom izrazili su i predstavnici Slobodnog univerziteta u Nišu.
Dodeljujući apsolutni prioritet uskim ekonomskim interesima, po cenu sistematskog ugrožavanja životne sredine i zdravlja građana, projekat se sukobljava ne samo sa osnovnim principima održivog razvoja i odgovornosti prema budućim generacijama, već i sa pravom građana na zdravu životnu sredinu – navodi se u saopštenju Slobodnog Univerziteta u Nišu.
Pozivaju nadležne institucije da hitno obustave sve dalje procese koji vode ka odobrenju daljeg rudarenja i da ne budu saučesnici u ovom štetnom projektu.
Lokalna opozicija jednoglasno protiv
Po objavljivanju nacrta Prostornog plana za Grad Niš, među najglasnijim kritičarima bili su odbornici i odbornice lokalne opozicije. Gotovo jednoglasno zahtevaju da se iz Prostornog plana izbriše područje sela Studena gde su planirane rudarske aktivnosti.
Među prvima koji su alarmirali javnost, bili su aktivisti niškog Kreni-promeni. Uz poziv da Nišlije i Nišlijke dođu na predstojeću javnu raspravu, ovaj pokret predao je Gradu oko 4.000 primedbi građana i građanki na Prostorni plan.
Ovaj odaziv građana jasno je pokazao da im je zaštita vode važna i da odluke koje ugrožavaju javni interes moraju biti zaustavljene na vreme. Srbija nije na prodaju – naveli su iz Kreni-promeni.
Dodaju da su istim povodom predali i peticiju Ministarstvu zaštite životne sredine i Ministarstvu rudarstva i energetike, sa više od 20.000 potpisa.
I kopredsednik opozicione koalicije “Niš moj grad” i šef odbornikče grupe “Ujedinjeni-Nada za Niš” Miodrag Stanković, navodi da građani “postavljaju legitimna pitanja o tome kako da spreče rudarenje u blizini vodoizvorišta”.
U nacrtu Prostornog plana jasno se navodi da postoji dugoročna strategija za davanje istražnih prava i koncesija za eksploataciju mineralnih sirovina. Međutim, postavlja se pitanje zašto su ove lokacije ucrtane u plan, kada nema važećih dozvola i mišljenja koja bi podržala ovakve odluke. Građani imaju pravo da se bore za svoje interese i da traže transparentnost u ovom procesu – naveo je Stanković.
Zbog toga što vodoizvorište Studena predstavlja zaštićeni park prirode prve kategorije i gotovo najznačajniji resurs pijaće vode u gradu, poverenik Pokreta slobodnih građana za Niš Ivan Jovanović, zahteva hitnu i potpunu transparentnost od strane gradskih vlasti. Napominje da “ambicije privatne kompanije ne smeju da preovladaju nad očuvanjem prirodnih resursa”.
Istraživanje u blizini izvorišta Studena, koje je ključno za snabdevanje vodom, može dovesti do ozbiljnog zagađenja i ugrožavanja vodosnabdevanja Niša i ekosistema parka prirode koji se nalazi u neposrednoj blizini potencijalnog rudnika – naveo je Jovanović.
Odbornica Tamara Milenković Kerković navodi i da ovim Planom nije ugrožena samo Studena, već i da su “ucrtana polja istražnih radova kraj Moravskog vodovodnog sistema sa izvorištima Toplik i Pešter u široj zoni sanitarne zaštite na severnom obodu Niša”.
Da se radi o kompleksnom udaru na bogate niške rezerve zdrave pijaće vode, pokazuje i to da su uslovima Ministarstva, koji su preslikani u Nacrt Prostornog plana, pored dva niška vodizvorišta, u severnom delu Niša, ucrtanim istražnim poljima ugroženi i autonomni seoski vodovodi, kao i područja neposredne sanitarne zaštite, na Toponičkoj reci. Između Banje Topilo i izletišta „Vidrište“ kraj sela Miljkovca, u zoni neposredne sanitarne zaštite, ucrtane su i četiri mini-hidrolektrane, a na području rezervoara „Pećina” blizu Cerja, predviđeno je istražno rudarsko polje – istakla je odbornica Milenković Kerković.
Da postoje problemi kada se radi i o samoj kompaniji čiju molbu da nastavi istraživanja u okolini Niša razmatra Ministarstvo za rudarstvo i energetiku, navodi odbornik Dragan Milić. Kako kaže, firma “Apo llo Minerals Limited” u Australiji ima registrovanog jednog radnika i godišnji promet od 280.000 australijskih dolara.
Toliki promet imaju osrednje kafane u Nišu, a zvanično priznaju da uglavnom posluju u kešu sa oko 2.5 miliona australijskih dolara. Zašto? Da nije zbog toga što se kešom lakše mogu korumpirati oni koji treba da odobre dozvole za kopanje? Verovali ili ne, ova kompanija, pored Srbije posluje još samo u jednoj zemlji na svetu: u Gabonu u Africi. Slučajno? – pita se Milić.
Narodna poslanica iz Niša Jelena Milošević navodi da ne bi bio prvi put da se radovima ugrozi i uništi vodoizvorište u Nišu. Podseća da se identična situacija već desila selu Malča.
Naime, tokom izgradnje pružne obilaznice oko Niša, deo radova se odvijao i na vodoizvorištu koje je godinama snabdevalo Malču vodom tokom cele godine, izuzev kad su velike suše. Sada Malča ima problem s vodosnabdevanjem tokom cele godine. Meštani tvrde da su radovi na obilaznici neposredno uz vodoizvorište skrenuli tok vode, da su upozoravali nadležne da će selo ostati bez vode ali da niko nije reagovao. Tek nakon što je selo ostalo bez vode, radovi su zaustavljeni a investitor je obećao da će platiti priključenje sela na gradski vodovod – rekla je Milošević.
Hoće li glas naroda i potreba za zdravom životnom sredinom prevagnuti nad privatnim interesima pokazaće period koji sledi. Slika bi već u subotu 13. decembra mogla da bude malo jasnija, za kada je i zakazana javna rasprava povodom Prostornog plana u Oficirskom domu od 11 sati, na koju su pored svih pomenutih pozvali i Studenti u blokadi.
