Veća edukacija o kulturno-istorijskom nasleđu, valorizacija spomenika kulture, povezivanje svih relevantnih institucija u očuvanju kulture grada i razvijanje turizma kao najvećeg potencijala Niša, preporuke su gradskog foruma „Memorijalno nasleđe – kolektivno sećanje ili zaborav“.
Na Forumu se o memorijalnom nasleđu najviše govorilo kroz odnos Nišlija, ali i države, prema spomeniku na Bubnju i Memorijalnom kompleksu „12. februar“.
Za arhitektu-konzervatora Aleksandru Mirić, koja se dugo bavi izučavanjem spomenika na Bubnju, kolektivno sećanje, odnosno obeležavanje značajnih trenutaka, često je pokazatelj onoga što je državi važno u nekom trenutku, odnosno onoga što, kako kaže, država želi da zaboravi.
„Bubanj je sagrađen u trenutku kada je država shvatila da regionu treba dati memorijal koji je veličinom srazmeran veličini palih žrtava i taj memorijal je napravljen bez ikakvih ideoloških simbola. Tu su stradali komunisti, Jevreji, Romi, muslimani, hrišćani… Međutim, odabrali su da naprave jedan memorijal patnjama kroz koje je ovaj deo čovečanstva prošao. Ali, da to bude jedna opšta poruka vrednosti slobode, vrednosti antifašizma, bunta, prkosa…“, kaže Mirićeva.
Učesnici foruma saglasili su se da turistički potencijal kulturno-istorijskih spomenika, nije dovoljno iskorišćen, iako je po mišljenju turističkog vodiča Nenada Rokvića turizam najveća razvojna šansa Niša, a Bubanj i Logor najveće i najznačajnije turističke atrakcije u gradu.
„Samo oko kulturno-istorijskih spomenika ja mogu jednom čoveku koji je došao iz inostranstva da pričam četiri dana. Bubanj i Logor treba da se obilaze zajedno. Logar na Crvenom Krstu sa svojom postavkom sada nije u najboljem stanju. Pre tri-četiri godine je sređen krov i na prvom spratu su urađene neke kozmetičke popravke. Međutim, on je sada pod ključem. Ako vas puste na drugi nivo to je dobro… Situacija na Logoru uopšte nije zadovoljavajuća. Nije onakva kakva bi trebalo da bude za takav jedan lokalitet“, kaže Rokvić.
Mirićeva kaže da naše društvo kulturnim dobrima uglavnom daje isključivo kulturnu namenu, što nije tendencija u svetu. Jer, objašnjava, bez životne upotrebe kulturnih dobara, ona nažalost, vrlo brzo propadaju.
„Naišla sam na pisanu reči Ivana Sabolića, autora spomenika na Bubnju koji je rekao: ’Niš nema mesto za rekreaciju, a to mu je potrebno. Ja hoću da gradu, kroz svoj projekat to obezbedim. Želim da Bubanj bude mesto na kome će buduće generacije uživati u progresu koji je sloboda donela’. Dakle, između baštine koju volimo i baštine koja nas boli, treba da nađemo meru njene inkluzije u naše živote i u kulturan život grada“.
Narodni poslanik Dušan Milisavljević rekao je na Gradskom forumu je da će problem Logora i njegove sanacije izneti pred poslanicima u Parlamentu, i da će predložiti gradonačelniku Niša da se u škole ponovo uvede obavezna poseta Logoru i Bubnju.
Turistički potencijal kulturno-istorijskih spomenika treba bolje iskoristiti
Ono što je neophodno kada se govori o predstavljanju turističkog potencijala kulturno-istorijskog nasleđa, saglasni su učesnici foruma, je da pre svega komunikacija između institucija kulture, hotelijera i radnika u turizmu, kako bi se napravio precizan plan prezentacije spomenika kulture.
„Niš ima osam avio-linija ka nemačkom govornom područiju. Mi još uvek nemamo informatore na nemačkom i nemamo licencirane turističke vodiče koji govore nemački jeziku Nišu. Mi se nismo spremili za nešto što je već tu, što nam je već došlo na vrata. Ja razumam da je 80% njih koji su došli tim avionima, bekpekeri. Oni traže hostel ili hotel sa dve zvezdice, ali i oni hoće da vide šta to Niš ima da ponudi od kulturno-istorijskih spomenika“, kaže Rokvić.
Pored unapređenja saradnje na nivou celog grada u turizmu, učesnici foruma uputili su inicijativu da se svest o značaju svih spomenika kulture u gradu treba razvijati od malena. Na taj način bi se, kažu, stvarale generacije mladih koji će celokupno kulturno nasleđe grada doživljavati kao svoje i tako ga više voleti i čuvati.
Multimedijalni sadržaji o Bubnju i online baze podataka
Online baza podataka o Bubnju i Logoru Crveni krst, gde građani mogu da šalju svoje arhivske materijale, dostupna je na Fejsbuk strani Bubanj – konstrukcija, estetika, etika, a objavljuju se i na sajtu mediareform.rs. U toku je i snimanje igrano-dokumentarnog filma „Besktvo“, koji će kroz pet monodrama prikazati istorijske ličnosti i njihova sećanja i sudbine tokom bekstva iz Logora Crveni Krst 12. februara 1942. godine.
Ovakav multimedijalni pristup, saglasili su se učesnici Foruma, način je da se naročito mladi upoznaju i podsete značaja ovih kulturno-istorijskih spomenika.
Scenarista filma „Bekstvo“ Stefan Marković kaže da su kroz film pokušali da „bez imalo patetike“, prikažu patnju, stradanje i „svetlost na kraju tunela“.
„Imali smo dilemu kako da predstavimo logoraše. U toj sobi broj 12 odakle su najviše bežali bio je najveći broj komunista, ali je bilo i drugih. I onda smo došli na ideju da taj logoraš nema ime, da ne pripada nikome… ni jednoj idologiji. On je čovek, običan dečak, šesnaestogodišnjak koji se našao tu i nije ni svestan šta ga je snašlo. I on predstavlja i Branka Bjegovića i Vuleta Vukašinovića“, objašnjava Marković.
Osim lika logoraša, film će prikazati sećanje i sudbinu lekara Velizara Pijadea, Milice Šuvaković – majke Želimira Žilnika, tadašnjeg upravnika Logora Roberta Hamera, i Roma Jaška.
Film Bekstvo uskoro će premijerno biti prikazan pred niškom poublikom.
Inače, početkom ove godine u kulturnom centru Srbije u Parizu organizovana je i zajednička izložba „Zaboravljene poruke slobode“. Autori arhitekta-konzervator Aleksandra Mirić, akdemski slikar Perica Donkov i Vladimir Đorđević, autor dvodelnog dokumentarnog filma „Priča o slobodi“, kroz ovu izložbu podsetili su na hiljade streljanih na niškom brdu Bubanj i u logoru na Crvenom Krstu.
