Informisanost građana tokom vanrednog stanja veoma je bitna da bi čitavo društvo funkcionisalo i ponašalo se u skladu sa preporukama za zaštitu svog zdravlja i zdravlja ljudi oko sebe. Upravo zbog toga veliku ulogu imaju mediji, koji su u ovom izmenjenom načinu života mnogima jedini izvor informisanja. Da bi građani iz svih krajeva zemlje bili tačno i pravovremeno obavešteni, trebalo bi da tim informacijama pristup imaju svi mediji u isto vreme. Praksa pokazuje da nije uvek tako, a najpogođenije su lokalne redakcije, koje neretko bivaju uskraćene i za najosnovnije informacije o pandemiji.
Lokalni mediji tokom vanrednog stanja do informacija dolaze u zavisnosti od toga kakav odnos vlast ima prema njima, kaže Ljiljana Stojanović, glavna i odgovorna urednica Jugpresa iz Leskovca.
„Mi smo medij koji nije baš omiljen kod vlasti, pa čak i u vreme vanrednog stanja, kada bi sve medijske kuće morale da imaju osnovne informacije o broju zaraženih, preminulih i ostalo, mi ne možemo da ih dobijemo. Dobijamo ih sa danom zakašnjenja, kada se saopštavaju na konferenciji za novinare, zbog čega smo nedavno i reagovali tako što nismo hteli da odemo na konferenciju kriznog štaba. Nismo hteli da ih slikamo i promovišemo, jer su mediju sa kojim sarađuju prethodnog dana dali sve informacije, objavljene su bile i na društvenim mrežama“, priča Stojanovićeva i dodaje da se čak dovode u pitanje informacije koje dobijaju od lokalnih kriznih štabova.
„Primetili smo da se informacije koje se objavljuju na zvaničnom sajtu covid19.rs razlikuju od onih koje mi dobijamo od kriznih štabova. Na sajtu je broj zaraženih uvek veći od onog koji nam dan kasnije saopštavaju lokalni štabovi. Pitali smo direktorku Zavoda za javno zdravlje u Leskovcu o čemu se radi, ali nismo dobili odgovor“.
Stojanovićeva kaže da su neke kolege već postale ravnodušne i ne žele da trče po svaku cenu za informacijama, kada ih vlast već daje samo određenim medijima.
„Skoro da smo i mi počeli tako da se ponašamo, objavljujemo samo zvanične informacije. Ali sa druge strane, mi od naših čitalaca dobijamo pitanja zašto nemamo neke informacije koje su videli u drugim medijima, pa nas pitaju da li se to uopšte desilo. To mnogo govori o poverenju koje imaju u nas. U ovoj situaciji, kada svi strepe, ne sme da se desi da samo neki imaju informacije o broju zaraženih, svi bi morali da imaju iste informacije i da ih dobiju u isto vreme. Ne zbog medija, nego bi to pokazalo odgovornost vlasti prema jednoj ozbiljnoj situaciji kakva je pandemija i vanredno stanje koje su sami proglasili“.
Primer Bujanovačkih pokazuje da nije u svim lokalnim sredinama identična situacija.
„Imamo odlične odnose sa kriznim štabom, lokalnom samoupravom i Domom zdravlja, odnosno sa sva tri mesta koja su nadležna i važna za trenutnu situaciju. Informacije uvek dobijamo iz prve ruke i nadležni su dostupni za svaku građanima bitnu izjavu, ne samo o pandemiji nego uopšte o funkcionisanju opštine. Dešava se čak i da oni nas zovu ako se nešto upravo desilo, na primer, ako dođe neka oprema ili se utvrdi da je još neko zaražen. Imali smo primer da je račun opštine nekoliko dana bio u blokadi, pa su nas zvali da nas obaveste kada će biti odblokiran i da će radnici primiti plate pre Uskrsa“, priča Nikola Lazić, osnivač portala bujanovacke.co.rs.
Lazić kaže da se čitanost Bujanovačkih od početka pandemije povećala tri puta, a da je to isključivo zbog pravovremenih informacija, koje redovno dobijaju od svih nadležnih.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić smatra da je u ovim uslovima nemoguće u punom kapacitetu raditi novinarski posao, jer je trenutna vlast i u mirnodopsko vreme sprečavala novinare da izveštavaju objektivno i pravovremeno, i da je situacija nepromenjena i tokom vanrednog stanja.
„Oni na sve moguće načine onemogućavaju novinarima da rade. To se najbolje vidi na lokalu, gde su mnogi izvori, ako ih je i bilo, ućutkani, mnogo stvari je centralizovano. Lokalni mediji prenose svojim konzumentima dosta toga što se odnosi samo na njih, pa u ovim uslovima nisu u mogućnosti da adekvatno rade svoj posao“, kaže Bodrožić i dodaje da su mnogi mediji lišeni i najosnovnijih izjava lokalnih zvaničnika, a da je neretko i stručnjacima koji su uključeni u krizne štabove preporučeno da nekim medijima ne daju izjave.
„To automatski sprečava novinare da imaju svaku temu osvetljenu sa više strana, pa su im u mnogim slučajevima vezane ruke, oslanjaju se na anonimne izvore ili preko nekih drugih kanala dolaze do zvaničnih informacija, što, naravno, ne bi trebalo da se dešava“.
Ova vlast je generalno zatvorena prema medijima, smatra Bodrožić, i funkcioniše tako što ima svoje „razglasne table“, preko kojih emituje ono što želi i misli da će im doprineti rejtingu, a sa druge strane „neposlušne medije“ ignorišu ili ih u mnogim slučajevima napadaju.
Ono što je u ovom periodu karakteristično za novinare koji svoj posao rade na pravi način jeste to što su solidarni i u teškim trenucima to pokazuju na delu, priča predsednik NUNS-a.
„Ja nemam primedbe na članove NUNS-a, ni na kolege koje rade u nezavisnim medijima. U neku ruku, mi smo našim reakcijama i protestnim notama koje smo slali međunarodnim udruženjima doprineli da se Ana Lalić brzo pusti, kao i da se sporni zaključak Vlade o centralizaciji vesti i cenzuri ukine. U ovakvim vremenima mediji pokazuju da rade zajedno, makar onaj deo koji se može nazvati novinarima. Mi smo ovaj put položili ispit, ali ostaje nam da se i dalje borimo, jer ova vlast želi da u potpunosti ima kontrolu nad medijima“.
Povezane vesti
Novinari dobijali pretnje uoči protesta, na meti napada televizija N1, ali i drugi mediji 
Željko Bodrožić, predsednik NUNS-a: Danas dominiraju propagandisti, a novinari su gurnuti u zapećak 
Saša Stojković, Info Vranjske: Naše je da informišemo građane i ne dozovolimo da bahata vlast radi ono što je zamislila 
Novinari opet na redovnim konferencijama, ali u smenama