Dodajte Media Reform u omiljeni Google izvor
„Srbija se obavezala da u domaće zakonodavstvo uspešno prenese i primeni odredbe EU zakonodavstva u oblasti životne sredine, koje je obuhvaćeno poglavljem 27. Neke od kritika koje je Evropska komisija uputila na račun Srbije u skorijem periodu, kroz godišnje Izveštaje o napretku, odnose se na to da razvoj svih projekata u oblasti hidroenergije mora biti u skladu sa standardima EU u oblasti životne sredine“, navode iz Tima za evropske integracije Beogradske otvorene škole (BOŠ).
Problem sa kojima se Srbija suočava po pitanju Poglavlja 27 procesa pristupanja Evropskoj uniji, kako ocenjuju iz Koalicije 27, najteži su i najskuplji. Jedan od problema o kojima se u poslednje vreme govori je i izgradnja mini hidroelektrana na području Republike Srbije. Podaci do kojih su došli Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) i Balkanska mreža za istraživačko novinarstvo (BIRN) pokazuju da je na teritoriji Republike Srbije planirano ili izgrađeno 337 mini hidroelektrana u periodu od 2010. do 2014. godine.
Osim sumnje u vezi sa firmama koje grade mini hidroelektrane i načinom dodele lokacija, veliki problem na koji stručnjaci i javnost ukazuju je i uticaj ovih objekata na životnu sredinu. Uticaj na prirodu, još 2009. godine istraživala je Evropska asocijacija mini hidroelektrana iz Brisela (ESHA). U Barometru uticaja mini hidroelektana na prirodu stručnjaci naveli su da je uticaj bilo kakve hidroelektrane, ali da postoje različiti modeli mini hidroelektrana koje nemaju pogubni uticaj na prirodu u kojoj se nalaze. Vodeni svet, taloženje peska i prekidani tokovi reka glavni su problemi koji se javljaju.
Kako navode iz BOŠ-a, ovi projekti u Srbiji se realizuju u suprotnosti sa nizom direktiva Evropske unije, poput Okvirne direktive o vodama, kao i Direktive o staništima i divljim pticama. Iz ove organizacije ističu da su javne rasprave o ovim projektima bile u suprotnostima sa načelima uključivanja javnosti, a time se krši Arhuska konvencija o dostupnosti informacija i učešću javnosti u odlučivanju.
„Isključivanje javnosti iz procesa donošenja odluka o ovim projektima u suprotnosti je i sa standardima koje EU propisuje, a koje je Srbija usvojila kroz Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu. Pored proceduralnih grešaka u izvođenju postupka procene uticaja na životnu sredinu, vezanih za nedovoljno uključivanje javnosti, greške se javljaju i u sadržaju samih studija, u kojima se nedovoljno kvalitetno analizira kumulativni uticaj ovakvih projekata na rečne ekosisteme“, zaključe tim BOŠ-a.
