Dok su u Rusiji izbori, kako pokazuju istraživanja, već unapred rešeni jer aktuelni predsednik ima preko 80% podrške, a njegova konkurencija je u zatvoru, u Americi odluku o tome ko će na crtu izaći Bajdenu ima Vrhovni sud, budući da se potencijalnom republikanskom kandidatu, Trampu, na teret stavljaju brojne optužnice. Sa druge strane, EU želi da poveća zainteresovanost Evropljana za izbore i u tome traži pomoć od američke pop zvezde.
2024. odina biće najveća izborna godina u istoriji čovečansta, budući da se izbori održavaju u čak 76 zemalja na različitim nivoima. Od Rusije, SAD-a i Velike Britanije pa do Hrvatske i Tajvana, građani širom sveta biraće svoje predstavnike u državnim institucijama. U prvoj polovini juna izbori se očekuju i u najvećoj evropskoj organizaciji – Evropskoj uniji, kada će 400 miliona Evropljana u četiri dana glasati za svoje predstavnike u Evropskom parlamentu.
Predsednički izbori u Rusiji biće neizvesniji po pitanju ko bi se od protivkandidata Vladimiru Putinu mogao naći na glasačkom listiću, nego po tome ko će biti predsednik nakon izbora.
Kandidatura bivše novinarke i nestranačke kandidatkinje, Jekaterine Duntstove, koja se otvoreno zalagala za okončanje rata u Ukrajini, odbijena je od strane ruske Centralne izborne komisije zbog, kako se navodi, “greške u dokumentaciji”, piše Al Džazira.
Prema anketama Levada centra, ruske nezavisne agencije za istraživanje javnog mnjenja, od novembra prošle godine rejting aktuelnog ruskog predsednika i kandidata za još jedan (peti) mandat – Vladimira Putina, premašuje 85%, prenosi Forin polisi. Budući da su predstavnici opozicije i glavni Putinovi rivali Aleksej Navaljni i Igor Girkin u zatvoru, nijedan drugi opozicioni kandidat nema nikakve šanse, ocenjuje ovaj medij.
Na Zapadu ništa novo – izvesna repriza Bajden VS Tramp
Verovatno najznačajniji izbori koje će ceo svet pratiti održaće se 5. novembra u Sjedinjenim Američkim Državama. Kako stvari stoje, vrlo je izvesno da će Amerikanci ponovo birati između dva kandidata kao i na prethodnim izborima – Džozefa Bajdena i Donalda Trampa.
Za Trampa put do te kandidature malo je komplikovaniji, budući da ga do novembra očekuje nekoliko sudskih procesa od čijih ishoda zavisi hoće li uopšte moći da se kandiduje ispred Republikanske partije. Tramp se suočava sa nekoliko optužnica u više saveznih američkih država.
Piramidalne prevare, klevetanje spisateljice Džin Kerol, pokušaj poništavanja rezultata izbora 2020. i prikrivanje poverljivih vladinih dokumenata samo su neke od optužbi koje mu se stavljaju na teret, prenose američki mediji. Konačnu odluku o Trampovom učešću na izborima doneće Vrhovni sud vrlo brzo nakon saslušanja koje je zakazano za 8. februar, prenosi Njujork tajms.
Sa druge strane, sin aktuelnog američkog predsednika, Hanter Bajden, suočava se sa optužbama o utaji više od 1,4 miliona dolara poreza zbog čega je protiv njega pokrenuta federalna istraga.
Kongresmen iz redova republikanaca, Džejms Komer koji vodi istragu o opozivu aktuelnog predsednika, tvrdi da je porodica Bajden prihodovala od koruptivnih radnji za vreme Bajdenovog potpredsedničkog mandata. Prema njegovim rečima, porodica Bajden je zaradila više od 20 miliona dolara od poslova sa oligarsima iz Rusije, Kazahstana i Ukrajine, prenosi Bi-bi-si. Ipak, odluka o Bajdenovom impičmentu je vrlo malo verovatna budući da je za takvu odluku potrebna većina glasova u američkom Senatu u kome trenutno demokrate imaju većinu.
EU može da ode najdesnije do sada
Izbori koji će neposredno na Srbiju najviše uticati svakako jesu oni za Evropski parlament budući da je naša zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Početkom juna 400 miliona Evropljana pored novih evroparlamentaraca biraće i predsednika i članove Evropske komisije kao i predsednika Evropskog saveta i Evropskog parlamenta.
Ono što bi u ovom telu moglo da se promeni jeste broj predstavnika krajnje desnice, s obzirom i na samo jačanje ove političke frakcije unutar samih zemalja Evrope, poput Italije, Francuske i Nemačke. Radio slobodna Evropa prenosi da bi desničaraske partije mogle da osvoje četvrtinu mandata u Parlamentu što bi moglo da dovede do blokade rešavanja pitanja koja su od suštinskog značaja za samu Uniju, piše ovaj medij.
Međutim, to nije jedini problem ovih izbora. Iz godine u godinu primetan je pad zainteresovanih građana Evrope da glasaju za svoje predstavnike u Parlamentu ove organizacije. Rešenje za to EU vidi u angažovanju poznatih ličnosti kao promotera važnosti izbornog procesa.
Poučena primerom svog transatlantskog saveznika – SAD, Evropska komisija poziva pop pevačicu Tejlor Svift da pozove svoje fanove da glasaju na izborima koji slede, prenosi Forbs. Ovaj mediji dodaje da je nakon poziva ove američke pop zvezde Amerikancima da se registruju za glasanje, u jednom danu stiglo više od 35 hiljada prijava.
Izbori se, inače, održavaju u godini sa neizvesnom bezbednosnom situacijom u svetu zbog sukoba Rusije i Ukrajine, kao i Izreala i Palestine, ali i nestabilnim ekonomskim prilikama izazvane inflacijom. Stručnjaci ocenjuju da ovogodišnji izbori određuju ne samo pravac međunarodnih odnosa i političkih prilika, već mogu biti i prekretnica za sam koncept demokratije.
