Mentalno zdravlje stanovnika naše zemlje u katastrofalnom je stanju, a najgore je to što se država time uopšte ne bavi, smatra dr Ivajlo Ilijev, psihijatar i psihoterapeut u centru Anima plus Niš. Posledice ove pandemije po psihičko zdravlje tek nam predstoje, kaže on, jer su ljudi u početku koristili svoje psihološke odbrane, koje su se vremenom pohabale i potrošile. Okretanje sebi i svojim nabližima, kao i oslanjanje na sebe, a ne na sistem i državu, jedini su način da iz ove situacije izađemo mentalno zdravi i spremni za nastavak života koji će neminovno uslediti nakon pandemije.
Ijijev kaže da je ovo doba godine, kada su aktuelni godišnji odmori, period kada ljudi imaju najmanju potrebu za psihijatrima i psiholozima, ali je ovog leta situacija potpuno drugačija.
„Dominira problem depresije, paranoidnog stanja, ogromna količina suicidalnosti, gde ljudi prigušuju neke ranije inpute, odnosno sada multipliciraju stvari koje su ranije bile na nekom određenom nivou. Kada je čovek dugo u strahu i stresu, onda se uvećava svaka predispozicija za bilo koje mentalno stanje. Pored toga, takvo stanje je okidač za somatske poremećaje, pa je primećeno da sada dolazi i do epidemija drugih bolesti – koronarnih, neuroloških, endokrinih i sličnih stanja. To je poseban epilog cele priče“, upozorava Ilijev.
Pošto sa svojim timom lekara radi na teritoriji čitave južne Srbije i ima uvid u to kako rade njegove kolege, dr Ilijev kaže da psiholozi i psihijatri daju svoj maksimum da pomognu građanima koji imaju probleme, ali da to postaje sve teže bez pomoći državnih ustanova.
„Državne ustanove su u velikoj meri preobražene u neku vrstu kovid centara. Ja, na primer, od kolega iz Vranja dobijam informacije da su oni dole potupuno iscrpljeni. Država mora više da vodi računa o svemu tome, jer su jedno vreme čak i niški psihijatri koji rade u državnim ustanovama bili uključeni u kovid bolnice, i onda bukvalno nije imao ko da se bavi mentalnim stanjem ljudi u regionu“.
Čitavu situaciju sa lošim psihičkim stanjem tokom pandemije dodatno otežavaju informacije i preporuke za ponašanje koje dobijamo od nadležnih, a koje se često idu iz jedne u drugu krajnost.
„Politika države je bila licemerna prema građanima i njihovom mentalnom stanju, jer taj ping-pong koji se igra, kada se prvo ubacimo u neki koncept iz kog naglo izlazimo, zbunjuje ljude i stvara jedno haotično stanje u njihovim glavama. Onda se, kao odgovor na strah i restriktivnu koncepciju, javlja neka vrsta prkosa, koja nekada može da dovede do revoltne situacije, koja opet može da vodi u potpunu autodestrukciju, pojedinačnu ili kolektivnu. Država je, naglo popuštajući mere koje su imale neki smisao, a bez osvrta na psihološki koncept, načinila grešku. Ljudi su u strahu, a strah ih čini konstruktivnim“, poručuje naš sagovornik.
On podseća da se u obzir mora uzeti i činjenica da je naš kolektivni mentalni sklop specifičan, jer 30 godina živimo u potpuno drugačijim okolnostima u odnosu na neke zapadne zemlje, zbog čega ne možemo potpuno da računamo na samosvest ljudi, jer je naš prosečan građanin uplašen i oseća se izmanipulisano.
„Priču dodatno pogoršava to što ne znamo koliko će sve ovo da traje, čovek se oseća izgubljeno, jer ne vidi kraj. Pored toga, koncept suprotnih poruka koje dobija pravi još veću konfuziju u glavi i pojedinac se oseća izgubljeno i bez jasne postavke u kom smeru treba ići, što dodatno pojačava njegove konflikte. Mi nemamo kapacitete da možemo, kao u nekim zapadnim zemljama, da računamo na individualnu odgovornost“.
On kaže da ljudi moraju da budu spremni na to da će ova situacija trajati dugo, da postoji mogućnost da ćemo ovim stilom života možda živeti još nekoliko godina. U takvoj situaciji, kaže dr Ilijev, bitna su dva principa – da poštujemo određena pravila igre, odnosno ono što propisuje Svetska zdravstvena organizacija, i da reorganizujemo živote, nalazimo lična zadovoljstva i nagrađujemo se stvarima koje su vezane za najuže okruženje.
„Čovek mora da se okreće ličnim vrednostima i da dobro organizuje svoj dan. Korona je naterala mnoge ljude da shvate da su poslednjih godina živeli malo neurotičnim stilom života, tražeći vrednosti u pogrešnim stvarima – kupovini, putovanjima, ispraznim druženjima i slično. Najbolje je da ovo vreme iskoriste kako bi analizirali svoj stil života, i da iskoriste ovu psihološku i fizičku hibernaciju da na neki način očiste svoje prostore i izbace sve viškove. Da se pripreme za neko bolje vreme, jer nekada i taj osećaj daje osećaj dinamike“.
Kako kaže, uprkos svim restrikcijama i zabranama, čovek treba da shvati da život mora da ide, što je suština svakog izlaska iz kriznog stanja. Bitno je da svi shvate da će ovo stanje trajati i da ne lažu sebe. Pored toga, čovek mora da se osloni na sebe, ne sme da računa na sistem i na državu, jer je to nerealno u ovim okolnostima, smatra dr Ilijev. Kako kaže, svi smo u poslednje vreme zaboravili na najbitnijeg igrača, a to smo mi sami.
„Velike individualne i kolektivne promene se ne dešavju bez bolnih situacija, bez krikova i jauka. Mislim da je korona krik čovečanstva u ovom trenutku zbog političke, socijalne i kulturološke zaglavljenosti. Mi ovde imamo pravo na kolektivni i individualni reset. Sa jedne strane, moramo se držati određenih pravila igre, gde moramo da vodimo računa i ne ponašamo se bahato prema sebi i okolini, a sa druge strane, organizujmo neke naše skoro zaboravljene vrednosti koje nas čekaju u našim ličnim prostorima, dvorištima i najbližoj okolini. To je u ovom trenutku jedina mogućnost da izađemo iz ove velike pošasti“, poručuje ovaj psihijatar i psihoterapeut .
