“Dužnost svakog profesora na univerzitetu je da stane u odbranu kritičke misli”

Univerzitet u Nišu / Foto: Davorin Dinić

Članova akademske zajednice koji javno podržavaju proteste #1od5miliona sve je više, preciznije, u trenutku objavljivanja ovog teksta njih je 1184. Profesori, docenti, asistenti, saradnici i istraživači protest vide „kao izraz građanske neposlušnosti koji za cilj ima strukturnu promenu sistema vlasti i demokratizaciju društva“, i podržavaju ga jer smatraju neophodnim da pruže „sve vidove otpora autokratskom režimu, koji zloupotrebljava oruđa vlasti i produbljuje društvene razlike ugrožavajući socijalnu sigurnost svih građanki i građana“.

Uvereni su da građani Srbije zaslužuju bolje od onoga što im nudi ova vlast.

„Кada propada država, propadaju i njene institucije, i vidimo kako u državi biva proganjana kritička misao, kako biva proganjan dijalog i svaka mogućnost diskusije. Onda univerzitet, kome je kritička misao temeljna vrednost, ima dužnost da brani tu kritičku misao, jer bez nje nema univerziteta. Smatram da je zapravo dužnost svakog profesora na univerzitetu da stane u odbranu kritičke misli“, navodi docent sa Departmana za filozofiju Filozofskog fakulteta u Nišu dr Bojan Blagojević.

Podršku protestima dao je i profesor Pravnog fakulteta u Nišu dr Aleksandar Mojašević, zbog, kako kaže, izgradnje demokratskog i slobodnog društva.

Problem ove sredine je u strahu i konformizmu, i ja sam želeo ličnim primerom da pokažem da ne treba da se plašimo nikoga, nikakve vlasti, ko god da je na vlasti, tako da se, u krajnjoj liniji, nadam da ću bar studentima dati dobar primer da jednostavno stanu iza svog mišljenja“, istakao je.

Print screen: univerzitetskapodrska.home.blog

Dr Blagojević dodaje da bez obzira na to da li će ovaj protest uroditi ispunjenjem zahteva, on jeste veoma bitan jer, kako ocenjuje, pokazuje da nezadovoljstvo postoji svuda u Srbiji.

Sve je veći broj ljudi koji imaju hrabrosti da istupe, i koji imaju hrabrosti da se odupru pretnjama. Da bi protesti mogli da uspeju, morate da imate kritičnu masu ljudi koji se ne plaše i koji mogu da istraju protiv državnog nasilja, koje se sprovodi duže vreme“, navodi i ističe da je značaj ovih prostesta to što je broj ljudi koji su spremni da istupe konačno vidljiv u javnosti.

On objašnjava da čak i ako ovi protesti ne ostvare svoj cilj, prema njegovom mišljenju predstavljaju početak velike serije masovnih protesta, koji će biti sve češći i sve veći, i koji će rezultirati smenom ove vlasti.

Reakcija „neozbiljnih imena“ na izjavu ministra Šarčevića

Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je da mu ne smeta podrška akademske zajednice građanskim protestima.

„Pitajte bilo kog dekana ili fakultetskog profesora da li sam mu išta rekao, da li sam ikog pozvao, a sve ih znam lično. To je njihova stvar“, istakao je.

Ipak, dodao je da je neumesno praviti spiskove na fakultetu, ističući u više navrata da „u obrazovnim ustanovama nema bavljenja politikom“.

Od tih 610 pola je penzionera i pola nekih mladih istraživača, počeli tek juče da rade. Nemate tu ozbiljnih imena, podvukao je ministar Šarčević.

„Prvi put kada sam čuo izjavu ministra, to mi je bilo smešno i uvredljivo, ali mislim da ta njegova izjava može da bude i korisna. Mislim da će povećati broj potpisnika, odnosno da će motivisati i one akademske građane koji su možda imali dilemu da daju podršku protestima“, ističe dr Mojašević.

Dr Bojan Blagojević ocenjuje izjavu ministra Šarčevića kao potpuno očekivanu.

„Ministri u jednoj dobroj vladi imaju zadatak da zastupaju resor koji im je dodeljen, tako da je ministar prosvete u jednoj dobroj vladi tu da pred vladom zastupa interese prosvete. Međutim, u jednoj lošoj vladi, ministar nije tu da bi zastupao interese prosvete, već je tu da na prosvetu izvrši uticaj koji mu je nametnut zbog raznih interesa. Ministru Šarčeviću lojalnost ne leži u resoru prosvete i obrazovanja, već u tim drugim interesima. Njegova izjava jeste izjava jednog užasno lošeg ministra“, zaključuje.

Protestna šetnja ulicama Niša; foto: MRCN/T.Đ.

Na izjavu resornog ministra reagovali su i pokretači inicijative #105 od 5 miliona Filozofskog fakulteta u Beogradu i inicijative Univerzitetska podrška #1 od 5 miliona, otvorenim pismom u kojem navode da je ministar u već prepoznatljivom maniru ove vlasti pokušao da unizi članove akademske zajednice koji su digli glas protiv nasilja u političkom i javnom životu, zastrašivanja građana, kontrole medija i ukidanja svih vidova građanskih sloboda.

„Ismejao je i uvredio univerzitetske profesore u penziji, pokazujući da ne zna da je zvanje univerzitetskog profesora doživotno, da se ne može oduzeti nastavnicima koji su ga stekli u zahtevnim izbornim procedurama. Ponizio je i mlade istraživače, koji su, kako je rekao, ’počeli tek juče da rade’, čime im jasno poručuje da ovoj zemlji naučni podmladak nije potreban, da svi treba da odu, što je i intencija novog Nacrta Zakona o nauci i istraživanjima“, naveli su.

Tom prilikom istakli su da i uprkos nedvosmislenoj nameri da im kritika bude zabranjena, nastavljaju da ispunjavaju svoju građansku dužnost. Dodali su i da je ignorisanje mišljenja akademske zajednice neprimereno poziciji ministra prosvete, te da je nebriga za mišljenje građanki i građana primerena autokratskim režimima.

„U normalnom, demokratskom društvu ostavka ministra prosvete bi se podrazumevala, ali mi ne smatramo svrsishodnim da tražimo izvinjenje, smenu ili ostavku pošto je njegovo ponašanje samo refleksija vrednosnog sistema protiv kojeg se borimo. Mi tražimo promenu sistema, a ne jednog ministra“, zaključili su.

Prof. dr Tatjana Paunović

Na istupe ministra u javnost reagovala je i profesorka Departmana za anglistiku Filozofskog fakulteta u Nišu Tatjana Paunović istakavši da strah autokratskog režima od probuđenih građana, mislećih i slobodnih ljudi raste srazmerno podršci svih koji se priključuju protestima, „pa bila naša imena, po proceni vlasti, ‘ozbiljna’ ili ‘neozbiljna’“.