Da bi se posledice promene klime ublažile i životna sredina sačuvala, pa i obnovila, neophodno je da se u rešavanje ovih pitanja uključi i lokalna samouprava i da se građani edukuju i informišu o svemu što klimatske promene donose. Ovo je jedan od zaključaka gradskog foruma „Klimatske promene u svetu i odgovori na izazove dobro organizovanih zajednica“, koji je okupio predstavnike gradske vlasti, akademske zajednice i civilnog sektora.
Letnje temperature usred zimskih meseci, kišna leta, promene u godišnjim dobima – posledice klimatskih promena poslednjih godina osećamo i na svojoj koži. Upravo to je i razlog zašto skeptika i onih koji ne veruju u klimatske promene ima sve manje, smatra prof. dr Slobodan Milutinović, redovni profesor Fakulteta zaštite na radu.
“Ako znamo da je 9 od 10 poslednjih godina bilo najtoplije od kada se meri temperatura na Zemlji, onda je to dovoljna činjenica da vidimo da se nešto menja”, navodi on i dodaje da skeptici često navode da su klimatske promene zapravo prirodne pojave. Međutim, da one to nisu pokazuje učestalost kojom se te promene dešavaju.
“Vidimo svakog leta kada nam temperature rastu i preko 40 stepeni. Ranije smo imali otprilike jednom u 10 godina pojavu tih ekstremnih toplotnih talasa, sada imamo bukvalno svake godine tu pojavu, a nekad čak i više puta godišnje“, zaključuje profesor.
Da se u zadnjih nekoliko godina o klimatskim promenama mnogo više govori nego ranije, pa samim tim i građani prihvataju ovu temu smatra i Olivera Milošević iz organizacije “Zeleni ključ”. Kao važne teme vezane za životnu sredinu ona izdvaja i upravljanje otpadom i zagađenje vazduha, a za sve njih je kaže važna saradnja između gradskih uprava i nevladinih organizacija.
“Organizacije civilnog sektora koje se bave ekološkim problemima imaju dvostruku ulogu, usmerenu ka predstavnicima institucija i ulogu usmerenu ka javnosti, ka građanima i građankama“
Da bez zajedničkog rada civilnog sektora i lokalne vlasti nije moguće sačuvati životnu sredinu kaže i Gradimir Bodanović iz Sektreterijata za zaštitu životne sredine. Ipak, dodaje da je prepreka zapravo nedostatak novca za ove namene: „Potencijali intersektorske saradnje su veliki ali nisu realizovani i ograničeni su finansijskim mogućnostima budžeta grada Niša i sredstvima Budžetskog Fonda za zaštitu i unapređivanje životne sredine grada Niša“.
Plan prilagođavanja na klimatske promene može biti rešenje, smatra Nebojša Rančić iz niškog Media i reform centra.
“Neophodno je raditi na razvijanju ideje neophodnosti izrade plana prilagođavanja na klimatske promene sa procenom ranjivosti, kako bi pitanja iz ove oblasti došla na dnevni red i da bi postala prioritet u lokalnoj zajednici”, navodi on.
Da Niš ima ljude koji bi mogli da pomognu rešavanje uzroka i posledica globalnog zagrevanja saglasili su se svi učesnici foruma, a kao ključne karike u lancu istaknut je niški Univerzitet, eksperti, organizacije civilnog društva koje se bave “zelenim temama” i gradska uprava na čelu sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine.
Ceo forum pod nazivom „Klimatske promene u svetu i odgovori na izazove dobro organizovanih zajednica“ možete pogledati klikom na link.
