Više od polovine korisnika Fejsbuka ima između 18 i 35 godina, a prosečan korisnik Instagrama mlađi od 25 godina godišnje provede i do osam dana na ovoj platformi. Društvene mreže jesu deo sazrevanja mladih, ali dok im sa jedne strane pomažu da pronađu svoje mesto u društvu, sa druge strane mogu ozbiljno poljuljati njihovo samopouzdanje, upozoravaju psiholozi.
Većina mladih danas ne može da zamisli život bez društvenih mreža. Profesorka sa departmana za psihologiju Filozofskog fakulteta u Nišu dr Kristina Ranđelović objašnjava da su razlozi za to mnogobrojni, a svi oni vezuju se za psihološke karakteristike ljudi, odlike društvenih mreža, ali i specifičnost savremenog načina života.
Ljudska bića imaju različite psihološke potrebe, a socijalne mreže su kreirane na način koji omogućava njihovo instant zadovoljenje. Na primer, čoveku je neophodna stimulacija različite vrste, a društvene mreže i te kako zadovoljavaju tu potrebu, jer nude široku lepezu novih i raznorodnih informacija i podstiču mentalnu aktivnost. Na taj način čovek brže i lakše zadovoljava svoju radoznalost i pribavlja osećaj zadovoljstva – ističe profesorka Ranđelović.
Društvene mreže kao (lažno) ogledalo
Društvene mreže su pogodna platforma za oblikovanje slike o sebi, jer nude mogućnost kreiranja ličnih profila uz pomoć kojih se prikazujemo onako kako želimo da nas drugi vide. Kao takve mogu pozitivno i negativno uticati na formiranje slike o sebi.
One pružaju mnoštvo mogućnosti za interakciju s ljudima iz različitih okruženja, što može dovesti do učvršćivanja identiteta i jasnije slike o sebi. Međutim, deo empirijskih podataka sugeriše da socijalno poređenje putem društvenih mreža ima potencijalne opasnosti za samopoštovanje osobe – objašnjava profesorka Ranđelović.
Kao primer ističe Instagram gde se mogu videti nerealno lepi ljudi, obučeni u skupu odeću i sa perfektnim figurama, što mladima stvara pritisak da moraju da prate trendove i da pokušaju da izgledaju što savršenije.
To se svakako negativno odražava na njihovu telesnu sliku o sebi i utiče negativno na njihovo samopoštovanje.
Mreže kao potencijalni izvor problema sa samopouzdanjem
Psihološkinja Studentske poliklinike u Nišu Jelena Stanković kaže da je opasnost u tome što mladi, ugledajući se na druge korisnike mreža, teže idealu koji u realnom životu ne postoji. Taj ideal je daleko od našeg standarda, studentskog načina života, moralnih vrednosti i socijanog miljea, te dolazi do sudara sa nečim što se zapravo i ne razume.
Društvene mreže naročito imaju uticaja na samopouzdanje adolescenata, jer su oni u osetljivom periodu razvoja, te se preispituju ko su i koliko vrede. Za njih je jako važno da budu prihvaćeni, da se osećaju uspešno i popularno – objašnjava Stankovićeva.
Ona navodi da su broj pratilaca, lajkova i komentara postali izvor ličnog vrednovanja. To sve utiče na njihovo raspoloženje i samopoštovanje.
Kroz nametanje standarda mladi se udaljavaju od onoga što zapravo jesu i šta želi. Poređenje sa drugim ljudima negativno se odražva na samopuzdanje i sampoštovanje. Osim ovoga, mladi koji previše vremena provode na društvenim mrežama zapostavljaju mogućnosti direktne i uživo komunikacije, što za posledicu može imati nedovoljnu razvijenost određenih socijalnih veština – objašnjava Ranđelović.
Psihološkinja studentske poliklinike naglašava da smo svi mi individue i originalni na svoj način i da svi treba da budemo ono što jesmo.
Ideali lepote promenljivi u skladu sa vremenom. Jako je bitno da radimo na onome što se nalazi unutar nas. Promena frizure, noktiju ili čak partnera neće nas učiti zadovoljnim iznutra. Važno je da raditi ono što volite i provoditi vreme sa dragim osobama.
Takođe dodaje da mladi nemaju dovoljno vremena za druge mentalne i fizičke aktivnosti. To za sobom povlači slabiju pažnju i koncentraciju, probleme sa vidom, kičmom, a razvijaju i nezdrave obrasce spavanja.
Mogu postati manje osetljivi na potrebe ljudi oko sebe, razdražljivi su, a u nekim slučajevima anksiozni i depresivni. Još jedna od negativnih posledica je svakako i zavisnost od društvenih mreža, koja između ostalog dovodi i do problema u socijalnim odnosima i do poteškoća u realizaciji svakodnevnim životnih aktivnosti.
Za život bez prekomerne upotrebe društvenih mreža potrebno je angažovanje pojedinaca, njihovih porodica, ali i društva u celini, objašnjava profesorka Ranđelović. U tome je važna uloga roditelja, ali je bitno i da mladi razviju svest o svim prednostima i nedostacima korišćenja društvenih mreža i kako mogu očuvati svoje fizičko i mentalno zdravlje.
Savet koji daje mladima je da se više uključe u hobije, šetnje u prirodi, porodična druženja. Takođe dodaje da je dobro isključiti zvučna obaveštenja, jer je onda manja šansa hitnim posezanjem za telefonom. Dodaje da je jako važno telefon ne koristiti odmah nakon buđenja i pre spavanja. Na taj način se štite oči, ali se i umiruje mozak koji može biti dodatno pobuđen različitim porukama, obaveštenjima, što može izazvati i anksioznost, posebno ako se treba odgovoriiti na više poruka i poziva.
Koga pratite?
Anketu koju smo uradili sa studentkinjama i studenatima Univerziteta u Nišu pokazuje da 44% njih na društvenim mrežama provede više od 3 sata dnevno, a čak 24% ne obraća pažnju na to koliko je dugo na mrežama.
Najpopularnije platforme su Instagram, Fejsbuk i Snepčet, dok nešto ređe koriste Tiktok i Tviter. Društvene mreže najčešće, kažu, koriste u svrhu informisanja i zabave, dok jedan deo ispitanika koristi različite platforme u poslovne svrhe.
Navode da iz obilja sadržaja najčešće prate mim stranice, stranice posvećene filmovima, muzici, sportu i knjigama. Popularne su stranice posvećenje zdravoj ishrani, lepoti, ličnom razvoju i treninzima. Neizostavne su, navode mnogi, i različite poznate ličnosti.
Autorka: Jelena Todorović
Povezane vesti
Mladi u Brusu nezadovoljni svojim položajem, traže bolje mesto za život 
“Dolovobook” – mladi iz Dolova snimili dokumentarac o svom mestu i životu pre društvenih mreža 
Vodič za mlade koji traže posao – od oglasa do ugovora 
Omladinski aktivisti: Da bi Grad bio po meri mladih, mladi moraju da se pitaju