“Morate da se vratite na posao 5 meseci nakon porođaja, u suprotnom ćete dobiti otkaz,” rečenica je koju su mnoge zaposlene u jednoj niškoj firmi čule, nakon “nek je živo i zdravo”. Moja sagovornica, koja je zamolila da ostane anonimna, jedna je od njih.
“U firmi sam radila četiri godine kada sam ostala u drugom stanju. Inače sam radila u struci, a posao sam dobila preko Biroa za zapošljavanje, odnosno programa Prva šansa. I nakon toliko godina poslodavci mi nisu dali ugovor na neodređeno. Muškarci, koji su se nakon mene zaposlili, dobili su posao za stalno. Kako bi izbegli zakonsku obavezu da prime za stalno svakoga ko dve godine radi na istim poslovima, oni su meni menjali nazive posla u ugovoru, ali sam ja i dalje radila isti posao.”
Majka, sada već dvoje dece, kaže da je otpuštanje naslućivala, zbog iskustva svojih koleginica koje nisu želele da skrate porodiljsko odsustvo, ali i poznanica iz drugih firmi.
“Da mi se prekida radni odnos saznala sam nakon isteka porodiljskog kada mi je saopšteno da me neće vratiti. Uz obrazloženje da sam fantastična radnica, i da na mene nema zamerki, rečeno mi je: ‘Eto tako mora. Smanjujemo broj radnika pa si ti bila najpogodnija, jer si odsutna već duže vreme’,” objašnjava i dodaje da nije bila iznenađena. “Bila sam mnogo zabrinuta, jer ni suprug nije zaposlen, pa i bez te jedne plate… Bili smo u strahu kako da prehranimo dva deteta. A ništa nisam mogla da preduzmem, jer nisam imala ugovor za stalno i nisam imala prava da pokrećem bilo kakvu tužbu ili ulazim u neki sudski postupak, koji opet košta…”
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković istakla je da su žene najviše diskriminisane na tržištu rada i u vezi sa materinstvom. Ukoliko ne ostane bez posla, ”žena se po povratku sa porodiljskog bolovanja neretko degradira profesionalno i često dobija i nižu poziciju i platu,” objasnila je.
Prema podacima istraživanja Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kada je reč o diskriminaciji žena zbog korišćenja trudničkog, odnosno porodiljskog odsustva, čak 38% stanovništva navodi da je upoznato sa slučajem da je žena dobila otkaz zbog toga što je otišla na trudničko ili porodiljsko odsustvo.
Dragan Đorđević iz Centra za ljudska prava podseća da se žene u ovakvim slučajevima mogu pozivati, osim na Zakon o radu, i na zakone o rodnoj ravnopravnosti, zabrani diskriminacije, ili pak na Zakon o zaposlenima u javnim institucijama, kada je reč o radnom odnosu u javnom sektoru.
“Neophodno je poboljšati informisanost zaposlenih o njihovim pravima i mehanizmima za zaštitu sudskim i vansudskim putem. Pre svega mislim na mehanizme Ombudsmana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti”, dodaje Đorđević.
Žene i muškarci u brojkama
Kako zvanična statistika pokazuje, stopa zaposlenosti žena u Srbiji iznosi 38,1%, što je za 14,7 procentnih poena manje od stope zaposlednosti muškaraca (52,8%). Ta razlika je, poređenja radi, veća od proseka koji postoji u zemljama članicama Evropske Unije, a koja iznosi 10,5%.
“Postoji shvatanje da hranilac treba da bude muškarac, i ako neko treba da traži posao na tržištu, to treba da bude on, to je neko nepisano pravilo. S druge strane, podrazumeva se da sve obaveze vezane za kuću i decu su pre svega obaveze žena, pa tek onda muškaraca, pa se u tom smislu vrši podela posla”, objašnjava sociolog dr Miloš Jovanović, međutim, upozorava da postoji i neformalno tržište rada, koje gotovo potpuno “okupiraju” žene, a koje nije vidljivo u statistikama.
“To su situacije kada žene unovčavaju svoje veštine iz kuće, pa čiste za novac, prave zimnicu, brinu o tuđoj deci, prave torte… Pozitivna strana neformalnog tržišta rada je što žene dobijaju prihode, ali negativno je što one nemaju potrebe, a ni vremena, da izađu na formalno tržište rada”, objašnjava Jovanović.
Prema podacima istraživanja Republičkog zavoda za statistiku, žene su najzastupljenije u kategoriji „izdržavano lice” (57,6%), a potom slede žene kojima je glavni izvor prihoda penzija (57%), stipendije (56,5%) i socijalna primanja (55,5%). U Srbiji muškarci preovlađuju kao lica na koje se vodi domaćinstvo u svim višečlanim porodicama, dok 79% jednoroditeljskih porodica pripada tipu „majka s decom”.
Čak 95% žena obavlja kućne poslove koji su neplaćeni, 5 sati dnevno, a 77% muškaraca 3 sata dnevno, pokazuju podaci istraživanja Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
“Dvostruka opterećenost žena bila je karakteristična za socijalizam, gde je postojao jasni ideološki podstrek da se žene uključe u javnu sferu, shodno opštoj ideji ravnopravnosti. Međutim, nije prošlo dovoljno vremena, niti su promene bile dovoljno temeljne da dođe do promene shvatanja da i posao u kući treba da se podeli,” kaže sociolog Jovanović, i dodaje da je podela posla unutar kuće jedan od stubova patrijarhata.
“Svi smo prepušteni silama tržišta rada, što ne mora nužno da bude loše, ali jeste u ovim uslovima gde nemate zakonsku zaštitu, nemate funkcionalno sindikalno organizovanje, nemate stranke levice koje su ozbiljan politički faktor. Tako da može da se donese bilo koji zakon koji diktira krupni kapital. Mislim da glavni problem nije patrijarhat kao takav, u smislu zaostalosti svesti.“
Jovanović kao ozbiljniji problem ističe tesnu povezanost politike i ekonomije.
“Ozbiljniji problem je neopatrimonijalni državni sistem, koji je nakalemljen na neoliberalni ekonomski. To je jedan Frankenštajn, koji je strašno opasan, jer ljudi se melju i potpuno su nemoćni. A pri tom su realne društvene snage koje mogu nešto da promene potpuno marginalizovane i aktivno se radi na njihovom gušenju”, ističe Jovanović.
“Sultan vlada i daje povlastice svojim vazalima – to je naš politički sistem koji ima svoje reperkusije, i uređuje ekonomski”, zaključuje on.
Razlika u platama među polovima je visoka i iznosi skoro 14%, u korist muškaraca, navodi se u publikaciji “Mogućnost pristupa ekonomskim šansama u Srbiji za žene”.
“U teoriji se to objašnjava fenomenom staklenog plafona. Kada se zaposle muškarac i žena sa istim kvalifikacijama, i uslovno rečeno jednako dobro obavljaju svoje poslove, u procesu napredovanja, kada dođe trenutak za zapošljavanje na ozbiljnoj poziciji, podrazumeva se da je muškarac sposobniji. To je, naravno, doksa, i skup stereotipa koji nas vode. Podrazumeva se da će muškarac biti sposobniji, jer on ne može da ostane u drugom stanju, može da bude aktivan i posvećen poslu, da zapoveda, i muška figura je tu odgovarajuća. Ako gledamo statistiku, muškarci više napreduju na toj lestvici, pa tako dolazi do jaza u platama za jednako kvalifikovane muškarce i žene.”
Jovanović zaključuje da je ove probleme moguće rešavati, ali to nužno mora biti institucionalno. “Naravno, institucionalnom rešavanju mora da prethodi usmerena društvena akcija.” Kao primer dobre prakse navodi skandinavske zemlje.
Samozapošljavanje žena
Samozaposlenost je dvostruko veća kod muškaraca nego kod žena – 28% muškarata i 13% žena starosti između 15 i 64 godine je samostalno zapošljeno, podacu su istraživanja “Žene i muškarci u Republici Srbiji” iz 2017. godine.
Biljana Jovanović, preduzetnica iz Niša, koja i dobitnica nagrade za Najbolju Tehnološku Inovaciju u oblasti medicine 2014. već godinama, radeći sa svojom ćerkom, uspešno gradi svoj brend My Green Way. One prave i prodaju prirodnu kozmetiku, a njihov preduzetnički biznis podrazumeva i ekološku inicijativu i društvenu angažovanost.
„Žene su u startu u mnogo težoj poziciji, ali to ne znači da treba da se povuku, već naprotiv. To treba prihvatiti kao izazov! Muškarci nisu krivi što se više samozapošljavaju od žena. I za rodnu ravnopravnost, odnosno neravnopravnost jednako su odgovorni i žene i muškarci. Ipak da bi se žena bavila preduzetništvom, to jednostavno treba da ima u karakteru,“ kaže Jovanovićeva, i dodaje da bi povećanju samozapošljavanja žena značajno doprinelo i potenciranje nezavisnosti i samostalnosti žena, i edukacije o ženskom preduzetništvu. „Ali treba edukovati žene širom Srbije, ne samo u Beogradu,“ naglašava.
„Nije lako ni muškarcima, zato što su tržišni uslovi jezivi, zato što je kupovna moć mala. Ovo zvuči kao floskula, ali to je realnost. I moj suprug se bavi preduzetništvom, potpuno drugom delatnošću, ali razumevanje postoji. I sasvim je jasno da mi i obaveze u kući moramo da podelimo. Ipak, ja moram da budem žena, majka i baka, da kuvam ručak… Posle se samo presvučem, i nova uloga,“ priča Biljana, i dodaje da uživa u svim svojim rolama, ali da to zaista ume da bude veoma stresno.
„Ja ne mogu da kažem da bih preporučila mladim ženama da se bave preduzetništvom. Bila bih neodgovorna kada bih podsticala nekog da se bavi time. Šta da kažem? Bavite se, pa propadnite? Pre bih preporučila ovoj državi da malo više obrati pažnju na preduzetnike, i da se stvori poslovni ambijent“, kaže Biljana i naglašava da je preduzetništvo u Srbiji, kada su oba pola u pitanju, za one koji imaju otvoreni um, koji su kreativni, ali koji su spremni da se bore, i da se stalno usavršavaju.
„Dokle više subvencije za strane investitore? Kada će mali i srednji preduzetnici da postanu interesantni za državu? U našoj zemlji prema preduzetnicima postoji diskriminatorni odnos. Kao da ste preduzetnik ili preduzetnica po kazni,“ zaključuje.
Za bolji položaj žena na tržištu rada neophodna je oragnizovana društvena akcija, poštovanje postojećih zakonskih odredbi, ali i kreiranje instutucionalizovanih mehanizama kojim bi specifičnosti i potrebe žena u ovoj oblasti bile tretirane. Doprinos tome svakako može dati uključivanje žena u procese donošenja odluka.
Medijski sadržaj „Koje su vaše kvalifikacije, i da li planirate trudnoću?“ deo je projekta “Glasno i jasno o (ne)ravnopravnosti polova”, podržanog od strane grada Niša u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja od javnog interesa u 2017. godini.
