„Karakteristično ne samo za veće gradove već i za male sredine jeste da eksplicitne kulturne politke ne postoje, a kulturna dešavanja su stihijska jer nema strateškog promišljanja i nema kontinuiteta scene“, kaže Virdžinija Đeković iz Nezavisne kulturne scene Srbije (NKSS).
Ono što su svojim radom, kao i istraživanjem u okviru krovne organizacije umetničkih organizacija, inicijativa i pojedinica NKSS-a zaključlili, jeste da ne postoji sistemska podrška za kontinuitet kulturne scene u Srbiji, te da politički interesi i smena vlasti na lokalu i na centralnom nivou izazivaju velike promene i potrese u kulturnom sistemu gradova i države.
„To jeste prirodno i normalno, ali sa druge strane nedostaje desetogodišnji plan ili strategija koje će se pridržavati i novopostavljeni direktor kulturnog centra. Svakim dolaskom novog pojedinca na čelo kulturnih institucija, dolaze i nove politike koje nisu promišljene i strukturirane, pa ne rade u korist postizanja stabilnosti samog sistema i građenja različitih mehanizama, kao što su odabir nekoliko pravaca kojima neki grad i institucije kulture u tom gradu žele da idu“, ističe Đeković.
Još jednu prepreku koju vidi na lokalnim kulturnim scenama u Srbiji jeste tendenciozno guranje kulture i umetnosti u društveni zapećak:
„Nema nijednog stuba oslonca koji će biti dugotrajan u jednom manjem ili većem sistemu. Na tome treba da radimo jer mi se čini da u nedostatku jasno definisanih politika na nivou države moramo, zapravo, da uspostavljamo partnerstava koja će biti dugoročniji”.
Kulturna scena u Nišu ima slab puls
Član umetničke grupe „Čaj… odličan“ Predrag Stamenković kaže da su institucije naročiti problem niške scene jer ne podržavaju manifestacije, a i rad na edukaciji u kulturi, koji bi trebalo da sprovode, nevidljiv je.
„Nedelovanje institucija ili nedostatak samog entuzijazma zaposlenih u njima uslovljava da stvaraoci nemaju bazičnu sigurnost u njima i nemaju pokrovitelja, ni neku vrstu matice. Ostaje im da se samoorganizuju i upravo uz veliku dozu entuzijazma stvaraju i deluju uprkos svemu“, navodi on i objašnjava da kulturna scena ima puls, ali je on slab.
„Stalno skrećem pažnju na katastrofalan udarac za nišku kulturnu scenu u vidu gašenja Galerije ‘Srbija’, jedne od svetlih tačaka grada što se izložbenih prostora tiče, naravno, uz obavezan osvrt na potpunu nesposobnost nalaženja adekvatne zamene od nadležnih institucija“, dodaje on.
Strip autor i član grupe „Čaj… odličan“ Dušan Cvetković navodi da je kulturna scena u Nišu siromašna, da postoje individualci, ali da oni ne čine scenu kao takvu.
„Veliki je problem što smo nesavremeni u razmišljanju o kulturi i umetnosti. Vinovnici kulture uglavnom odbijaju kritike na svoj rad i teško su spremni da se razvijaju u skladu sa modernim vremenima, a to se videlo kada smo ostali bez Galerije ‘Srbija’“, pojašnjava Cvetković.
Slično primećuje i Stamenković i kaže da različitih kulturnih praksi ima u Nišu, ali da su neke dostupne javnosti, a neke ne:
„Mnoge stvari, koje su alternativnijeg izraza, ne mogu da izađu sa margina, iz podzemlja, nemaju prostora od onih, da se popularno izrazim, mejnstrim manifestacija i stvaralaca, ali na kraju da iskoristim i učestalu floskulu ‘ko zna za šta je to dobro’“.
Publike ima, ali šta i gde im ponuditi?
Dušan Cvetković navodi da ima manje zainteresovanih za kulturne događaje, ali da se ipak dosta prate ona poznata, mejnstrim imena, dok se „manje nego ranije posećuju i sporedna kulturna dešavanja“. Dodaje da nema podmlatka u konzumentima kulture i umetnosti.
Iako kaže da ima dešavanja, Predrag Stamenković ocenjuje da nema ničega što može ostaviti trag, te se sve svodi na kvantitet, površnu zabavu i povremena umetnička dešavanja. To, dodaje, uzrokuje i da se kod mladih, za koje kaže da su primarna ciljna grupa, javlja umor i jenjava interesovanje za kulturu.
Predsednik upravnog odbora NKSS-a Luka Knežević-Strika kaže da ima publike za kulturne događaje, ali je ipak nezadovoljna ponuđenim događajima.
„Moje iskustvo je da u manjim mestima rade bolje jer se pojavio neko na poziciji ko uspeva da se izbori i očuva neki prostor i autonomiju, a to su obično biblioteka i muzej, eventualno kulturni centar. Tamo se pravi žarište koje, ukoliko postoji kontinuitet, može da dovede do stvaranja scene. Skoro smo u okviru projekta Fotografskog kolektiva treći put bili u Knjaževcu i u lokalnom muzeju smo videli odličnu izložbu savremene umetnosti“.
Posledica diskfunkcionalnosti šireg sistema, smatra Virdžinija Đeković, jeste i loš sistem obrazovanja koje ne podstiče izgradnju kulturnih potreba i navika kod mladih. Sa druge strane, navodi i da institucije ne pružaju zanimljive sadržaje mladim generacijama:
„Imamo nove generacije, koje ovakve institucije kulture – kakve ih mi poznajemo – ne prepoznaju kao nešto što im je blisko. Njihova zatvorenost je mladima, budućoj publici, potpuno strana i nakon toga se gubi interesovanje da se traže novi prostori gde će im umetnost biti bliža i dostupnija“.
Potrebno je promeniti pristup informisanja
Korišćenje društvenih mreža i pristustvo onlajn medija, primećuje Predrag Stamenković, dobri su kanali za informisanje o događajima iz kulture i umetnosti, ali je pitanje koliko su te informacije zanimljive da pokrenu publiku.
Pristup i način predstavljanja, pozivanja i informisanja o kulturnim programima, kaže Virdžinija Đeković, jeste tradiocionalan i ne odgovara savremenom korisniku intereneta. To se polako menja, navodi ona, ali nije nešto što je prioritet kulturnim institucijama:
„Oni svakako dobijaju deo budžeta, pa mi se čini da ih ne zanima da li će biti dovoljno publike i da je najlakše da govore da su mladi nezainteresovani, gledaju rijalitije, vise na internetu. Tu jednu od ključnih uloga imaju i mediji, ali mislim da je u pitanju šire stanje disfunkcionalnosti sistema“.
Sudbina lokalnih kulturnih scena
Ideja koju NKSS ima od početka jeste povezivanje lokalnih scena u mrežu koja će pomagati da razmene međusobno iskustva, resurse, ali i da kao mreža zastupaju zajedničke interese i zagovaraju nove politike na nivou države.
Kada je reč o kulturnim potrebama, Virdžinija Đeković navodi da su svuda iste, bez obzira da li je neko iz Beograda, Niša, Zrenjanina ili Leskovca:
„Mi možemo da pokrećemo male inicijative i u Beogradu i u selu pored Niša, ali čini mi se da to neće funkcionisati na dalje staze ukoliko ne postoji potreba, a evidentno je da postoji, i potrebno je uspostavljanje strateških pravaca i opredeljenja države da na tome intezivno radi. Važno je i kada nastupate na lokalu iz pozicije nečega što je mnogo širi front organizacija i pojedinaca, pa su u tom smislu pojedinačne snage uvećane time što su udružene u kolektiv koji brani zajedničke potrebe“.
Sa druge strane, Predrag Stamenković ističe da je potreban regionalni centar za kulturno delovanje.
„Taj prostor u Nišu bio bi inkubator za jug zemlje, koji bi okupljao talentovane ljude, za koje tvrdim da postoje u velikom broju i čine plejadu talentovanih, profesionalnih, izuzetnih stvaralaca. Centar bi mogao da raspolaže kapacitetima za prezentovanje gostujućih stvaralaca, edukacija i neophodnom izložbenom salom po svim standardima“, zaključuje on.
Pročitajte još:
Niška strip scena: usponi, padovi, ali i dalje postoji
Izdavaštvo u Nišu – pitanje kulturne politike grada
