Strane direktne investicije predstavljene su kao nešto što će ovo društvo i ovu zemlju ekonomski spasiti, pa se svaka sumnja u ulaganja iz inostranstva smatra neopravdanom, a naposletku i neprijateljskim stavom prema narodu i državi. Da je dobrobit stranih direktnih investicija samo mit, saglasni su bili na tribini Udruženog pokreta slobodnih stanara „Nenaučene lekcije loših đaka“ profesor Filozofskog fakuletat u Beogradu dr Ognjen Radonjić i glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk.
Iako se Vlast hvali investicijama, otvorenim fabrikama i ostalim, kako to nazivaju, naporima da zaposle ljude, profesor Radonjić istakao je da je reč o prljavim poslovima i poslovima za nekvalifikovanu radnu snagu, što utiče i na samu privredu. Profesor je podsetio da zaradu koju ovde imajusrtrane firme izvlače, da subvenvcije nisu dobre jer postoji rizik da se nakon perioda subvencionisanja te fabrike zatvore zbog potonjih nepovoljnih uslova, te da sve to postaje mit u kome se dobijaju politički poeni na račun radne snage, koja će zbog subvencija sama sebi plaćati rad.
„Tamo gde se plaća dolazak, rasta nema. Mi kao poreski obveznici obezbedili smo novac za te subvencije jer se država na taj način finansira. Dakle, država našim parama kupuje pet godina nekog biznisa, koji će mašine posle tog perioda dati u staro gvožđe. Ti radnici mogli su da sede u svojim kućama i da im mi dajemo dvesta evra. Isti bi efekat bio jer nema dodatne vrednosti“, kazao je Milan Ćulibrk.
Više investicija potrebno je Srbiji kako bi se ekonomski oporavila, dodao je on, jer ćemo onda imati veći privredni rast, ali one moraju biti drugačije od trenutnih. Profesor Radonjić se nadovezao i izneo podatke o bruto društvenom proizvodu:
„Svakodnevno slušamo o neverovatnim uspesima naše privrede, međutim, realnost je sasvim drugačija. Od 2012. do 2018. godine naš bruto domaći proizvod (BDP) kumulativno je porastao za 13,4 procenta, dok je kumulativno BDP zemalja centralne i istočne Evrope porastao za 20,3 procenta“, kaže on i dodaje da investicije, zapošljavanje, tehnički progres i institucije imaju udela u porastu, ali da osim investicija, kod nas sve druge stavke opadaju.
Ako se izuzmu strane direktne investicije, navodi, zbir ostalih ulaganja je svega 12 procenata BDP-a, a to je nizak nivo jer je više od 10 procenata BDP-a potrebno da se zameni postojeća kapitalna baza. Kada je reč o Evropskoj uniji, investicije su u proseku oko 20 procenata BDP-a, u centralnoj i Istočnoj Evropi za procenat više, a na Zapadnom Balkanu je 22,2 procenta.
„Po svim stavkama smo ispod ovih uporednih regija, osim u direktnim stranim investicijama, pa je udeo te stavke u našem BDP-u oko pet procenata. Ipak, iako smo po tom pitanju ispred EU i centralne i istočne Evrope, treba naglasiti da je reč o neto stranim investitijama. Drugim rečima, to znači da zemlje Evropske unije dosta investiraju u druge zemlje, a to može samo kada imate velike izvore finansija i domaću štednju“.
Sve te strane investicije uglavnom idu u visokorazvijene regione u našoj zemlji iako su uslovi za otvaranje fabrika i pogona isti na teritoriji Srbije, naglašavaju govornici. Od 215 projekata koji su u prethodnom periodu realizovani, svega ih je trideset u regionima koji su nerazvijeni ili devastirani, što ne ide u prilog ni stanovnicima, ali ni državi.
