I tokom vanrednog stanja stanovništvu je neophodno obezbediti osnovne potrepštine za život, a često ne razmišljamo o ljudima koji nam ta sredstva obezbeđuju. Oni moraju da odlaze na posao i u vreme pandemije kako bi svako mogao da se preveze, kupi hleb i druge namirnice, nabavi lekove i druga medicinska sredstva, dobije lekarsku pomoć. Među njima je naša sugrađanka, radnica u jednoj od apoteka kod Doma zdravlja, gde je frekvencija bolesnih ljudi izuzetno velika. Ona kod kuće ostavlja dvoje dece i redovno odlazi na posao.
Jedan od najtraženijih proizvoda od početka pandemije
„Ja se ne plašim za svoje zdravlje, nama je to struka, mi smo pelcovani od hiljadu i jedne stvari. Dosta toga smo preležali na nogama, ovo nam je samo još jedna u nizu. Pojačane su samo mere higijene, ne mislim isključivo na pranje ruku, već pazimo da ne pipamo kosu, obraz, hranu nosimo od kuće i slično. Ja sam lično tokom života preležala barem 20 viroza, a slušajući ljude koje smatram relevantnim, shvatila sam da je ovo još jedna viroza i kao kod svake, ugrožene su izvesne kategorije i smatram da ljudi sa kompromitovanim imunitetom stvarno imaju opravdan razlog za strah“, priča ova radnica u apoteci.
Ona nam je objasnila i kako je sa pojavom pandemije počeo da se razvija i strah kod ljudi, koji se u apoteci mogao registrovati.
„Neka vrsta vanrednog stanja u apotekama počela je skoro mesec dana pre uvođenja vanrednog stanja u državi. Ljudi su dolazili sluđeni, jurili su maske kao hleb nasušni. Maske su počele da nestaju, mi smo ih redovno poručivali, ali su počele da im rastu i nabavne cene. Onda su se na tržištu pojavile i maske koje su bile tanje od svih prethodnih, a prodavale se po ceni troslojne. Ljudi su tražili po principu ‘daj šta daš’. U jednom trenutku su potpuno nestale, a neki su poručivali i prodavali maske za druge različite primene, i tu se videlo dovijanje farmaceuta i pacijenata, makar se to u nekoj meri i kosilo sa etikom struke“.
Strah ljude tera da prave nepotrebne zalihe lekova
“Nedelja kada je uvedeno vanredno stanje bila je potpuno luda, ljudi su počeli da prave zalihe lekova. Ako im je bila potrebna terapija za mesec dana, oni su kupovali za dva ili tri. Na televiziji se čulo da su cink i C vitamin poželjni suplementi, pa nismo mogli da nabavimo dovoljne količine cinka. Tada smo počeli da ograničavamo ljude na po tablu ili dve vitamina C, jer stvarno nikome nije potrebno 10 tabli. Kupovala se i velika količina paracetamola, i to isključivo paracetamola, bez obzira na to što je to generički naziv, a fabričkih imena ima pet, a tražili su i po tri-četiri kutije. Onda se pročulo da se ovaj virus leči hemomicinom i hlorokinom, i onda su se preventivno tražili hemomicini, bez obzira na to što antibiotike ne prodajemo bez recepta. Hlorokin kod nas nije registrovan lek, njega svakako nema. Ta prva nedelja je bila potpuno sumanuta, kupovalo se i nije se pitalo šta koliko košta, i ako može trostruke količine“, priča naša sagovornica, napominjući da je sve vreme distribucija lekova i preparata potpuno redovna, nestašice nije bilo ni u jednom momentu.
Kako kaže, pitanja o koroni nije bilo mnogo, jer je virus još uvek nepoznanica za sve, ali je uloga apotekara u ovo doba zaista velika – on treba da „spušta loptu“ u razgovoru sa ljudima sluđenim od straha. Odlazak smirenog čoveka iz apoteke najbitnije je za svakog ko tu radi, smatra naša sagovornica.
Nestašice lekova nema, kaže naša sagovornica
„Bilo je: ‘jao, šta ćemo?’, ‘kako ćemo sad?’. Ja im onda pomažem da racionalizuju strah, kažem im da ovo nije ni prvi ni poslednji virus, da zaista postoji kategorija ljudi koja je u većem riziku nego ogromna većina ljudi. Kažem im da samo treba pratiti simptome, da postoje telefoni na koje mogu da se jave i slično. Bilo je ljudi koji su dolazili sa temperaturom, i govorili da ne bi išli kod lekara i tražili da im preporučim lekove, ali sam ih ja upućivala da se obavezno jave na te telefone. Čoveka treba osvestiti da savlada strah i svede ga na razumnu meru, da ne prikriva simptome, ali i da ne paniči. Osvestiti ga da ne šeta, nego da ide kući, da ne kupuje tromesečnu terapiju jer za tim nema potrebe. Treba odmeriti čoveka i pomoći mu da se smiri. To je mnogo bitno i kod stomačnog gripa, a kamoli sada. Ljudi su mnogo uplašeni!“.
Ona još jednom poručuje svim našim sugrađanima da su apoteke potpuno opremljene svim bitnim stvarima i da ljudi ne treba zbog toga da brinu. Pored toga, savetuje da svako od nas treba da se informiše svakog dana, ali i to dozirano – jednom dnevno, a da ostatak dana provede što je normalnije moguće.
„Čovek treba da zna koji mu je okvir u ovoj situaciji. Treba se poštovati svaka mera, bez obzira da li se sa njom slažemo ili ne, jer smo svi u istom. Sa ovim kartama koje imamo treba odigrati najbolje, najpre za sebe, a kada za sebe odigraš dobro, igraš i za svakog svog“.
