Koliko novca imamo u budžetu grada, koliko je para opredeljeno za održavanje ulica, a koliko za socijalu, za koje programe je Grad opredelio najviše sredstava, da li će biti novih zapošljavanja – neka su od pitanja na koje daje odgovore Građanski budžet.
Prema rečima autora ovog dokumenta Mladena Jovanovića iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju, Građanski budžet napravljen je da bi svi građani i građanke mogli da razumeju koliko para ima u budžetu, da li će biti para za ono što ih interesuje poput kulture, obrazovanja i zapošljavanja.
„Interesovanje građana je sve veće, ali pitanje je šta sa tim interesovanjem. Građani se osećaju bespomoćno, isključeni su iz različitih procesa, u mnogim procesima se ne slušaju predlozi građana, nemamo pravo učešće. Gradske vlasti bi morale da se otvore i da komuniciraju sa građanima i obezbede neku smislenu participaciju“, objašnjava Jovanović.
On dodaje da je glavni problem sa bužetom grada to što je i dalje planiranje prihoda nerealno. Novi Sad i Kragujevac imaju daleko veće budžete od nas, što ukazuje na to da stanje ekonomije u našem gradu nije dobro.
Grad Niš je planirao budžet od 9,5 milijardi dinara, međutim, na osnovu podataka iz prethodnih deset godina, ovaj plan je teško ostvariv, jer je čak 1,5 milijardi dinara iznad do sada najvišeg ostvarenog ukupnog prihoda grada – navodi se u dokumentu.
Građanski budžet pokazuje i to da Kragujevac i Novi Sad realnije planiraju svoje prihode. Poređenjem planiranih prihoda iz 2018. godine i ostvarenih prihoda iz 2016. vidi se da je samo Grad Niš planirao znatno veće prihode u odnosu na ostvarenje od pre dve godine. Takođe, Novi Sad i Kragujevac planiraju manje prihode u odnosu na 2016. godinu, i to Novi Sad za 3%, a Kragujevac za 22%, dok Niš planira prihode koji su veći za 17% u odnosu na 2016. godinu.
Dokument je deo projekta praćenja budžetskih procesa koji realizuje Nacionalna koalicija za decentralizaciju u saradnji sa Centrom za evropske politike. Projekat su finansijski podržale Evropska unija i Kraljevina Holandija.
