Koristeći muziku i zvuk u terapijske svrhe prva niška muzikoterapeutkinja Ivana Ilić pomagala je deci sa poteškoćama u razvoju da prebrode ovaj, pogotovo za njih, stresan i težak period pandemije. Kako kaže volja, želja i dobro raspoloženje, uz sitne rekvizite poput šerpe, marama i loptica bili su dovoljni da se prevaziđe fizička izolacija.
Pandemija koronavirusa napravila je pometnju u svim segmentima života i svi smo već godinu dana primorani da menjamo način funkcionisanja. Ipak, aktuelna situacija najviše je uticala na decu, jer su ona sklona upijanju stanja svog okruženja. Čak i kada se potrudimo da im objasnimo situaciju u kojoj se našao čitav svet, najmlađi će i dalje reagovati na promene.
„Sama nemogućnost sticanja različitih iskustava, utiče negativno na sve aspekte dečijeg razvoja, a od veštine adaptacije kod odraslih, zavisi koliko će se snažno sve to odraziti na njih. Strahovi jesu jedna od negativnih posledica ovog stanja, zbog česte nemogućnosti roditelja da daju odgovore na sva pitanja, u ovoj, za sve nas, novoj situaciji“, kaže muzikoterapeutkinja Ivana Ilić.
Period pandemije posebno je uticao na porodice čija deca imaju poteškoće u razvoju. Cela situacija je za njih bila veoma teška jer im je onemogućen kontinuirani rad sa terapeutima, adekvatna socijalizacija…
„Poznato je da deca sa poteškoćama u razvoju vole rutine odnosno ponavljanje istih obrazaca im stvara osećaj sigurnosti… Na primer odlazak na ista mesta ili viđanje istih ljudi, tako da je nužna promena dosadašnjih navika, stvorila velike probleme, kako za decu, tako i za njihove porodice“, kaže Ivana Ilić, koja je i osnivač prvog studija za muzikoterapiju u Nišu.
Mnogi roditelji odlučili su se da im u prevazilaženju ovakvih prepreka, kao i privikavanju na novonastalu situaciju, pomaže muzika. Ilićeva objašnjava da muzikoterapija koristi muziku i zvuk kao radno oruđe i motivacioni element za terapijsku i edukativnu primenu. Iako nije nužno da dete bude muzikalno, neretko se kroz terpijski proces razvije muzičko opismenjavanje deteta.
„U radu sa decom, muzikoterapiju sprovodi obučeni muzikoterapeut, koristeći muziku, kao univerzalni jezik, za uspostavljanje kontakta i komunikacije sa detetom, time pomerajući granice detetovih mogućnosti.“
Muzikoterapija na nedirektan i kreativan pomaže deci sa poteškoćama da razviju i usvoje navike poput održavanja higijene, samostalno pranje ruku, brisanje obuće, nošenje zaštitne maske…
“Pokazalo se da je muzika snažan saveznik porodici, u prevazilaženju određenih stanja i situacija, izazvanih pandemijom. Ona, pre svega, nudi mogućnost da se porodica okupi i uživa u bezbrižno provedenom vremenu.”, objašnjava Ilićeva.
Tokom pandemije ona je često razgovarala sa roditeljima, nudeći ideje za rad kod kuće kako bi im pomogla da samostalno kreiraju igre i koriste muziku kao motivacioni element, jer deca uživaju u učenju i igri na ovaj način.
“Muzika pomaže u određivanju pravila, u građenju strukture, usvajanju dnevnih rutina, kroz pesmice koje prate pranje zuba, umivanje, oblačenje, pa smo je, kao takvu, često koristili u radu sa decom, kada nije bio moguć izlazak iz kuće“.
Inače, da bi muzikoterapija bila uspešna važno je da se sprovodi školovani muzikoterapeut. Takođe, da bi terapeuti znali koja muzika odgovara detetu ili odrasloj osobi, neophodno je da je pre toga upoznaju. Jedino tako će znati koju muzika ta osoba voli ili ne voli i saznati koja je “njena muzika”.
