Za 14 godina, od kako je trgovina ljudima kvalifikovana kao krivično delo u Srbiji, samo jedna žrtva je dobila naknadu štete i to posle sedam godina suđenja, iako zakon omogućava da se ove presude donose brže i lakše.
Pristup kompenzaciji za žrtve trgovine je bila tema današnjeg okruglog stola Centra za devojke.
Ivana Radović, predstavnica organizacije ASTRA ističe da je zabrinjavajuća činjenica da se procenat kazni većih od pet godina smanjuje. „Kazne, osim što su male, ni na koji način ne odvraćaju od budućeg činjenja krivičnog dela – ako se bavite oganizovanim kriminalom od koga zarađujete, ne oduzme vam se imovina, ostajete u zatvoru tri ili četiri godine, a to je prihvatljiv rizik profesije“, objašnjava ona.
Ona dodaje da sudija u krivično-pravnom postupku ima mogućnost da odlučuje o imovinskom pravu žrtve, ali da se to tokom rada ove organizacije nikada nije desilo.
„Ostvarivanje prava na kompenzaciju za žrtve trgovine ljudima i generalno za žrtve nasilnih krivičnih dela vrlo je loše. To znači da kada neko postane žrtva trgovine ljudima od nje se očekuje da bude svedok, da pruži osnovne dokaze, te da se tako počinilac kazni, a žrtva ne dobija ništa za uzvrat. Sudije u krivičnom postupku izbegavaju da odlučuju o imovinsko-pravnom zahtevu, upućuju žrtve na parnice, što je skupo, traje dugo, ne pruža zaštitu i onda imamo pravo komercijalno krivično delo gde trgovci zarađuju kroz eksploataciju žrtve. To loše utiče i na oporavak i na reintegraciju žrtve a loše govori o prisutupu pravdi u celini“, kaže Radović.
Kada je reč o položaju žrtava trgovine ljudima u krivičnom postupku, on je, prema rečima advokata, poboljšan u odnosu na ranije godine.
„Kada govorimo o kompenzaciji trebalo bi da se umreže država, sudije i tužioci. Postoji mogućnost odlučivanja o imovinsko-pravnom zahtevu, što znači da žrtva može tražiti odštetu za bol i stah, međutim, u svim slučajevima žrtve se upućuju na parnicu. Žrtve su obično izuzetno siromašne i pravda im je teško dostupna“, objašnjava advokatica Dejana Spasojević-Ivančić.
Kako pokazuje statistika, seksualna eksploatacija je najdominantniji oblik trgovine ljudima a žene su najizloženije. Postoje brojni načini vrbovanja, a najčešće se koriste lažna obećanja o besplatnim putovanjima u inostranstvo, lažni oglasi za posao, prinudni brakovi, kao i lover boy strategija, odnosno lažni dečko koji poziva devojku da zajedno započnu novi život u inostranstvu. Znanje o tome ko sve može biti žrtva trafikinga, kako prepoznati žrtvu i kome se u tom slučaju obratiti za pomoć su, po rečima naših sagovornika, najbolji načini za prevenciju trgovine ljudima.
