Trenutni Generalni urbanistički plan Niša ističe 2025. godine, a uskoro će biti pripremljen novi koji će važiti narednih 15 godina. Zato je objavljen poziv da zainteresovani Gradskoj upravi za građevinarstvo do januara podnesu sugestije i predloge u vezi njegove izrade. Prema rečima stručnjaka, postoji mogućnost da će površina koju obuhvata biti smanjena.
Nakon pripreme, krajem novembra ili početkom decembra će biti i javni uvid nacrta novog Generalnog urbanističkog plana (GUP-a), dok će prema najavama, na proleće biti odlučivanje o njegovom usvajanju.
Do tada će građani/ke, aktivisti/kinje, institucije, organizacije i stručna javnost moći da daju sugestije i predloge, a obrazac sa informacijama o načinu slanja je na sajtu Grada.
GUP je propisan Zakonom o planiranju i izgradnji i predstavlja jedan od tri vrste urbanističkih planova. Njime se dugoročno utvrđuje razvoj grada.
Foto: Trenutni GUP Niša koji važi do 2025. godine
Arhitekta Miroljub Stanković, odgovorni urbanista važećeg GUP-a, istiže važnost ovog plana. On obuhvata trećinu 266, 77 km² od nekih 797 km² površine Niša.
U GUP-u ima demografije, privrednog razvoja, obrazovanja, zdravstva. Kad kažem obrazovanje i zdravstvo, misli se na lokalne kapacitete, znači za neku grupu naselja se predviđaju zdravstveni kapaciteti, za neke škole, itd. Zaštita prirode, spomenika kulture, infratstukruni sistemi, vodovod, kanalizacija, gasifikacija, toplifikacija, telekomunikacija – navodi Stanković.
Uključivanje javnosti u donešenje odluke o ovom planu vidi kao dobru stvar i smatra da to može ići u dva pravca.
Jedan je da neko kaže svoj neki problem na primer ako ima poljoprivredno zemljište, a hteo bi da to bude ukopljeno u gradsko. Znači, nije to primedba, nego interes. Druga stvar je veoma ređa, a to je da građani dobronamerno, bez ličnog interesa, predlažu razvoj grada u smislu da treba na primer više zelenila, više sportskih terena, šuma, bolje rešenje saobraćaja, neke bulevare, izmeštanje pruge, itd.
Uslov za GUP jeste Prostorni plan
Da bi se doneo novi GUP Stanković kaže da je uslov da postoji Prostorni plan (PP). Razlika između prostornog i urbanističkog plana je kaže, to što je generalni više fokusiran na urbane delove i insfrastrukturu, dok se prostorni bavi i ruralnijim područjima.
Smatra da postoje “nelogičnosti”, jer tvrdi da je Prostorni plan Niša istekao 2021. godine.
Novi GUP koji ima planski horizont 2040. godine mora da se pozove na Prostorni plan i da iz njega izvlači podatke o demografiji, broju stanovnika, školama, zdravstvu, ustanovama, stanovnaju. Ako je Prostorni plan imao podatke do 2021. on se primenjuje po inerciji kao kada se ne donese budžet pa se primenjuje stari budžet, ali u njemu nema novih stvari – kaže Stanković.
Stanković kaže da ne zna kakvo je trenutno stanje po pitanju Prostornog plana. Podseća da je zakonski predviđeno da postoji hijerarhija u planiranju i da grad mora da ima Prostorni plan kako bi ga GUP razradio.
Profesorka sa Građevinsko-arhitektonskog fakulteta Ljiljana Vasilevska potvrđuje hijerarhiju o kojoj Stanković govori. Nije upoznata šta je sa Prostornim planom koji je prema rečima Stankovića istekao, ali pretpostavlja da i nakon isteka roka postoji neki “međuperiod”.
Mi na primer još nemamo prostorni plan Republike Srbije. Nacrt njega je skoro dve godine urađen, a nije usvojen.
Skupština Niša je u septembru 2022. usvojila Izmene i dopune Prostornog plana 2021.
Inače, na sajtu Grada se može videti da je od 7.11.2022. do 21.11.2022. godine bio rani javni uvid za Prostorni plan. Takođe, od 15.11.2022. do 15. 12. 2022. bila je i javna rasprava o novom GUP-u. Tada su pristizale i mnoge sugestije.
Da li je i hoće li biti usvojen novi Prostorni plan Niša pitali smo Zavod za urbanizam kao i Gradsku upravu za građevinarstvo, a odgovor do pisanja teksta nismo dobili.
Stanković: Javne površine u Nišu prenamenovane za investitore
Iako je Stanković jedan od odgovornih za trenutni GUP (2010 – 2025), kaže da nije zadovoljan njegovom realizacijom tokom prethodnih godina. Za to krivi prethodnu gradsku vlast koju je vodila Dragana Sotirovski i ističe da što je detaljnije razrada bila moguća, to su rađena veća odstupanja. Ističe da je bilo prostora za izmene i da su površine javne namene prilagođavane interesima investitora.
Mi u planovima imamo javne i ostale namene, ostale namene su stanovi, privreda, poslovanje, a javne su škole, zdravstvo, parkovi, sport, itd. Oni su upropastili niz gradskih lokacija i štetnim planovima sa nelegalnom procedurom ili bez procedure. Mi u Nišu imamo planove koji nemaju odluku o izradi. Imamo situaciju da se javne namene iz GUP-a pretvaraju u ostalo zemljšte sa interesima privatnog investitora. Imamo da se sportski tereni pretvaraju u stambene zone, nelegalno.
Smatra i da preti opasnost da se novim GUP-om smanji područje obuhvata, što će omogućiti lakšu divlju gradnju i druge neregularnosti.
U istoriji se Niš stalno povećavao. Od tog Vinterovog plana, koji je imao 5 km2 površine, mi smo došli do plana koji ima 266 km2. I svi ti planovi su povećavali teritoriju jer kroz teritoriju koja je obrađena GUP-om se kontroliše prostor u pozitivnom smislu i na tom prostoru se definiše šta je dozvoljeno šta nije dozvoljeno. Van područja GUP-a je uvek bio stepen niže kontrole divlje gradnje. Zato nije dobro da smanjujemo područje GUP-a jer će na tom sada kontrolisanom području ukidanjem GUP-a možda doći do loših promena, loših tendencija u pogledu izgradnje.
Sa druge strane, profesorka Vasilevska kaže da kada se neki plan radi, prvo se određuju granice zahvata. Za trenutni GUP su takođe bile određene granice, tj. površina na koju se odnosi planski dokument.
Ta površina se kod trenutnog GUP-a razlikovala u odnosu na prethodni, jer je teritorija plana bila veća.
Granice zahvata trenutnog GUP-a su obuhvatile veliki broj sela, maltene su bile priližne granici administrativnog područja – navodi Vasilevska.
Zaključuje da se manjom površinom plana ništa ne menja u smislu strukture i cilja, već samo da granice nisu iste.
