Evropska nedelja mobilnosti, koja je trenutno u toku, završava se 22. septembra Svetskim danom bez automobila, ali bi na smanjenu upotrebu ovog prevoznog sredstva trebalo apelovati tokom cele godine, smatra Olivera Milošević iz organizacije ,,Zeleni ključ“.
“Treba promovisati biciklizam, pešačenje, planinarenje i zdrave stilove života. Na dan bez automobila obično se zatvaraju ulice i pozivaju se ljudi da izađu na iste te ulice, koje inače ne služe za pešake, već za automobile. Ljude treba pozivati na mobilnost tamo gde je ona moguća, pokazati im gde u gradu mogu da voze bicikli bezbedno, gde da pešače, odlaze na izlet i kako da najbrže dođu do škole, posla ili drugih lokacija koje su im potrebne”, kaže Milošević i dodaje da Nišu nedostaju obeležene biciklističke staze.
“Imamo saobraćajnice za automobile i ljudi tu voze bicikle i potpuno su nebezbedni. Bolje je obeležiti ih i na taj način će vozači više pažnje obraćati na bicikliste. To što će grad završiti biciklističku stazu koja ide od Trošarine do Brzog Broda, pa će se nastaviti doNiške banje je zaista lepo, ali ona će se koristiti samo rekreativno, neće povećati mobilnost. Do staze se može doći deonicom koja nema obeležene delove za bicikliste, što je potpuno nebezbedno, ili da se dođe kolima, sa biciklom u gepeku. Tako se, opet, gubi smisao nalaženja alternativnog načina za prevoz od jedne do druge tačke”, kaže naša sagovornica i dodaje da visoki ivičnjaci takođe ugrožavaju kretanje pešaka i biciklista.
“Sa jedne strane to je dobro, jer su pešaci odvojeni od saobraćaja, ali sa druge, biciklisti koriste trotoare za vožnju, jer nemaju biciklističke staze i teško im je da pređu sa trotoara na saobraćajnicu i obrnuto. Sve to ugrožava nesmetanu mobilnost, kako biciklista, tako i pešaka”, kaže Milošević i podseća na problem parkiranja u Nišu:
“Ne mislim na parking mesta koja bi bila na ulicama, gde automobila treba biti manje, već mislim na javne garaže kojih nemamo a koje su nam neophodne“.
Prema njenim rečima, način obeležavanja nedelje mobilnosti određuje Evropska unija, ali situacija u rezvijenim zemljama Evrope je sasvim drugačija.
“Oni imaju infrastrukturu prilagođenu ljudima koji tamo žive i mnogo je lakše govoriti o kombinovanju prevoznih sredstava kao što su voz, metro, autobus i slično. Mnogo je jednostavnije o tome govoriti u Berlinu ili Ljubljani, ali je mnogo teže to izvesti u Nišu. On je idealan po veličini, zgodan je za pešačenje, ali nije rešenje da se svakog dana pešači po dva sata da bismo bili mobilni. Bitan je i konfor i funkcionalnost”, zaključuje ona i dodaje kako bi bilo idealno da postoji mogućnost kombinovanja bicikla i javnog prevoza, tako što bi se jedan deo puta prošao autobusom u koji bi mogla da se unese bicikla, a da se drugi deo puta vozi.
Prema mišljenju arhitekte mr Hadži Ivana Redija, ključna stvar je studijski pristup problemu.
“Saobraćaj, odnosno mobilitet u gradu treba analizirati na studiozan način, da se svi aspekti saobraćaja provere i procene. Na kraju, na osnovu toga treba doneti snažnu političku odluku. U ovom slučaju, vrlo je važno da struka i polititka sarađuju. Strategije razvoja treba da budu takve da situaciju sagledaju i sa stanovišta pešaka, bicikliste, automobila, ali i javnog saobraćaja. Automobil ima još jednu podvarijatnu, odnosno da više osoba zajedno putuje jednim kolima. Čest je slučaj da u velikim automobilima sedi samo jedna osoba. Dakle, treba da zaživi taj kolektivni prevoz. U skladu sa tim treba utvrditi paramtere, kriterijume, ali i da se permanentno vrši evaluacija onoga šta je urađeno“, kaže Redi i dodaje da mi imamo mnogo dugoročnih planova, ali nikada niko ne proverava da li je postignut određeni cilj koji je prethodno zacrtan.
„Treba uraditi jednu duboku analizu saobraćaja u gradu, ne da to bude lepa slikovnica, nego suočiti se sa problemima koji se javljaju, bilo na mikro ili makro prostoru, ili u regionu. Ne treba zaboraviti, Niš je mala sredina jedne opštine, ali i pet gradskih opština, kao i šireg regiona. Takođe je i raskrsnica ovog dela Balkana“, smatra Redi i dodaje da je upravo zbog toga neophodno da mobilnost u gradu bude veća i bolje organizovana.
