Medijski zakoni nisu loši, problem predstavlja primena tih zakona u praksi, istakao je predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić, što je i potvrdila studija „Sloboda medija i bezbednost novinara iz ugla postojećih zakonskih rešenja“.
Prema njegovim rečima, postoje određeni nedostaci ili nedorečenosti zakonske regulative koji ne bi bili od uticaja da postoji volja da se ti zakoni primenjuju i poštuju.
„Zakonska regulativa koja se odnosi na bezbednost novinara i na krivičnopravnu zaštitu novinara ovakva kakva je dovoljan je osnov kako bi se pružila adekvatna zaštita novinarima i kako bi se osigurala njihova bezbednost. Dati su određeni predlozi kako bi se pojedini delovi unapredili i dodatno osigurala bezbednost novinara u njihovom radu. Pre svega to su predlozi za rešavanje problema slučajeva kojima su novinari najčešće i izloženi, a tiču se uznemiravanja i napada na duševni integritet, a koji ne potpadaju pod postojeća krivična dela. Kao i izmene postojećih kako bi se proširila na pojedine situacije koje sada ne potpadaju pod neke krivična dela“, rekao je Bodrožić.
Govoreći o projektnom sufinansiranju Bodrožić je istakao da su nedostatak analize potreba medijskih sadržaja u lokalnim sredinama, kao i nedovoljna transparentnost procesa, pogotovo u delu praćenja i kontrole odobrenih projekata, uzrok brojnih problema na medijskom tržištu.
“Kao jedan od najvećih problema izdvojili su se rad i sastav stručnih komisija za odabir projekata, zloupotrebe prilikom izbora članova komisija i nedovoljno precizni kriterijumi za izbor. Takođe, tu je i nepoštovanje kriterijuma za ocenu projekata, pogotovo u delu koji se tiče raspodele sredstava onim medijima koji sistematski krše Etički kodeks“, istakao je Bodrožić.
On smatra da Regulatorno telo za elektronske medije ne obavlja svoju nadležnost adekvatno i ne koristi u dovoljnoj meri ovlašćenja i mere koje mu stoje na raspolaganju. Nedovoljna nezavisnost i pritisci dovode do toga da se zloupotrebljavaju pojedine zakonske odredbe.
“Takođe, problem je što četiri člana Saveta predlažu politička tela, a bira ih Narodna skupština. Kriterijumi za izbor članova Saveta nisu dovoljno precizni i jasni, a da bi Regulator mogao nezavisno da funkcioniše neophodno je da postoji njegova finansijska nezavisnost. Sve to dovodi do toga da Regulator ne ostvaruje jednu od svojih osnovnih funkcija a to je kontrola pružalaca medijskih usluga“, rekao je Bodržić.
Javni medijski servisi ne ostvaruju svoju osnovnu ulogu a to je izveštavanje o događajima i temama od javnog interesa u službi građana, istakao je on. Kao dva najveća problema Bodrožić je izdvojio nepostojanje uređivačke ali i finansijske nezavisnosti.
Ipak on smatra da postoje i mali pozitivni pomaci u okviru Stalne radne grupe za bezbednost novinara kao što su bolja komunikacija, sistem prijavljivanja i razmene informacija, vođenje evidencija i hitnog postupanja u slučajevima napada na novinare. Takođe pokrenuta je i inicijativa Zaštitnika građana u vezi sa kategorizacijom napada i pritisaka na novinare.
Povezane vesti
Seminar o digitalnoj bezbednosti za medijske profesionalce 
Gradonačelnica Niša ponovo delila lekcije iz novinarstva na konferenciji za medije 
Svetski indeks medijskih sloboda: Srbija pala za 12 mesta 
Debata “In medias (p)res”: Novinari nebezbedni, potrebna veća podrška kolega, nevladinog sektora i građana