Veća primena alternativnih sankcija i mera u našem zakonodavstvu značila bi rasterećenje zatvorskih ustanova i smanjenje recidivizma, kažu iz Mreže odbora za ljudska prava u Srbiji (CHRIS). Zato su ove organizacije radnoj grupi za izmene i dopune Krivičnog zakonika i Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija podnele dva predloga koja se tiču zamena za kaznu zatvora.
Alternativne mere doprinele bi boljoj zaštiti ljudskih prava, omogućile bolju resocijalizaciju osuđenih lica, a i rasteretile već prepune zatvore. Ipak, predsednik Odbora za ljudska prava Niš Dragan Đorđević, ističe da se u javnosti o ovoj temi gotovo i ne govori bez obzira na njen značaj za zajednicu.
Alternativne sankcije u najširem smislu su krivično pravne mere koje se javljaju kao zamena za kaznu zatvora. One predstavljaju parapenalne sankcije, objašnjava Đorđević.
Kako dodaje, ima više razloga za primenu ovakvih mera. Pored “sprečavanja recidivizma” (ponavljanje krivičnih dela od strane istog počinioca) i uticaja na samu ličnost i njeno socijalno okruženje, alternativne mere doprinele bi i rasterećenju zatvorskih ustanova.
Zatvori u Srbiji su prema svim izveštajima pretrpani. I brojke koje je Savet Evrope u svom izveštaju jasno notirao, jesu razlozi da se primena alternativnih sankcija i mera jednostavno što više pospeši, kaže Đorđević.
On ističe i da postoje jasna pravila kada je moguće primeniti alternativne mere i sankcije odnosno meru kućnog pritvora sa elektronskim ili bez elektronskog nadzora. Dodaje da su na izradi novih predloga ova dva zakona bili uključeni sudije, tužioci i poverenici, ali i da su poslužila iskustva osuđenih lica na kojima su izvršene vanzavodske krivične sankcije kao dodatna verifikacija potreba.
Iako je Mreža odbora za ljudska prava objavila sveobuhvatni monitoring o ovoj temi još 2018. godine, Đorđević napominje da su od strane nadležnih na republičkom nivou “izignorisani”, ali da su novi predlozi o Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika kao i Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera predati radnoj grupi na analizu.
Vanredni profesor na Pravnom fakultetu u Nišu, dr Ivan Ilić, misli da bi ova inicijativa mogla da zaživi.
Imajući u vidu da sam uključen u rad na izmeni domaćeg zakonodavsta po jednom drugom osnovu, ne direktno ovih zakonika, mi smo već radnoj grupi slali neke predloge. Deluje mi da ćemo ovog puta dobiti na normativnoj osnovi jedan bolji ambijent za primenu tih alternativnih kazni, a posle toga je sve na praksi, kaže profesor.
Profesor Ilić kaže da bi uloga medija u promociji alterntaivnih mera i sankcija mogla da bude značajna i da bi oni mogli da izvrše svojevrsni pritisak.
Mediji prate i usmeravaju javnost ka nekim pitanjima o kojima treba govoriti. Uloga medija je da sada kada se radi na izmenama i dopunama domaćeg zakonodavstva da prosto stvore utisak u javnosti da je potrebna šira primena alternativnih sankcija, dodaje profesor Ilić.
Mreža CHRIS je ovaj projekat realizovala uz podršku organizacije Civil Rights Defenders, a jučerašnji okrugli sto na Pravnom fakultetu u Nišu bio je završni događaj. Ideja ovog okruglog stola je da se stručnoj javnosti predstave dva predloga izmene i dopune zakona koje je pripremio tim mreže CHRIS iz Valjeva, naveli su organizatori.
Povezane vesti
Profesor i opozicioni odbornik Predrag Cvetković novi dekan Pravnog fakulteta u Nišu 
Pravni fakultet i GAF u Nišu podržavaju mirna okupljanja studenata/kinja i osuđuju nasilje 
Nišlije predlagale teme od javnog interesa koje žele u lokalnim medijima 
Niški student nakon kućnog pritvora – “Težak šamar mojoj građanskoj svesti i ljubavi prema otadžbini, ali ovo je početak kraja”