Na prevenciji i prepoznavanju nasilja na osnovu seksualne orijentacije nedovoljno se radi, dok se broj nasilja među mladima koji su deo LGBTQ+ zajednice povećava. Ovaj problem prepoznala je organizacija “Snaga mladih”, koja je u saradnji sa udruženjem “Kolektiv plus” pokrenula projekat “Osam boja sigurne škole”. Njihov cilj je da učenicima i nastavnicima podignu svest i senzibilišu ih da reaguju na ovakvu vrstu nasilja.
Tema nasilja i njegove prevencije među mladima često je tema u školama, ali kada je u pitanju nasilje nad učenicima koji su deo LGBTQ+ zajednice, situacija je drugačija. Nema dovoljno edukacije među đacima i nastavnicima, posebno među onima sa juga.
Ovaj problem prepoznala je organizacija “Snaga mladih” iz Niša koja se inače bavi temama nasilja, diskriminacije i govora mržnje. U saradnji sa udruženjem “Kolektiv plus”, jedinim na jugu posvećenim položaju i pravima LGBT populacije, pokrenuli su projekat “Osam boja sigurne škole”.
Inicijativa je nastala u okviru projekta “Vidimo se u EU” koji sprovode Nacionalna koalicija za decentralizaciju, Proaktiv i Odbor za ljudska prava.
Aleksa Nikolić iz organizacije “Snaga mladih” kaže da su projekti ovakvog tipa uglavnom u Beogradu i Vojvodini, te su zato sada oni želeli da fokus stave na jug Srbije.
Želimo da podignemo svest nastavnicima i učenicima o važnosti prepoznavanja nasilja koje je usmereno na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Cilj nam je da postoji pravovremeno reagovanje kako bi se sprečile dalje neželjene reakcije, odnosno neželjene posledice koje su uzrok nasilja koje učenik trpi – kaže Aleksa.
Dodano ih je, kaže, zabrinula statistika povećanog broja nasilja nad učenicima, odnosno nad mladima koji su deo LGBTQ+ zajednice. Zbog toga su sproveli anketu među srednjim školama kako bi videli šta mladi kažu.
Ističe da je bilo teško doći do srednjih škola, jer prema njegovom mišljenju, društveno-politička situacija u zemlji nije nimalo prijatna.
Nisu ni direktori nešto bili previše saradljivi za naš program, pogotovo kad spomenemo nasilje na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Prosto stekli smo utisak da o svemu okej je pričati, o svakom vidu nasilja, i nasilja nad osobama sa invaliditetom, nad Romima, mladim devojkama i tako dalje, ali kad god bi mi pomenuli našu temu, onda bi to onako bila zadrška i bio problem – pojašnjava Aleksa.
Jedino su dve škole pristale da učestvuju, ali Aleksa kaže da još neće otkriti o kojim je reč. Na osnovu rezultata istraživanja koncipiraće radionice za nastavnike i učenike. Plan je da budu odvojene radionice prvo za 10 nastavnika i 10 učenika, a da nakon toga usledi zajednička radionica.
Govorićemo o prevenciji nasilja, o sigurnoj školskoj klimi, o prepoznavanju, reagovanju na nasilje i o ispitivanju ličnih identiteta i od strane nastavnika i od strane učenika – dodaje.
Nakon toga će zajedno kreirati sadržaj Priručnika za edukaciju nastavnika, nastavnog i nenastavnog osoblja.
Taj priručnik je zapravo ceo naš rad, biće prezentovan na završnoj konferenciji u Nišu, koja će biti negde sredinom, krajem aprila meseca. Na koju ćemo pozvati stručnjake iz oblasti ljudskih prava, psihologe, nastavnike i učenike koji su učestvovali na našim radionicama. Imaćemo uvodna obraćanja, panel diskusije i kasnije ćemo zapravo prezentovati istraživanje i priručnik koji je proistekao iz celog programa – kaže Aleksa.
Aleksa dodaje da očekuje da nakon projekta nivo poverenja učenika bude veći, da mogu da se obrate svojim nastavnicima kada su žrtve nasilja ili kada su svedoci istog .Takođe očekuje i da nastavnici budu bolje pripremljeni da reaguju u različitim situacijama kada se susretnu sa prijavom nasilja.
Poručuje da je ključna poruka projekta – “različitost je naša snaga, a sigurnost je svačije pravo. Svi treba da budemo različiti na svoj način, ali svi zbog tih različitosti treba da budemo sigurni u društvu.”
Ovaj tekst je napravljen uz finansijsku podršku Evropske Unije. Za sadržinu teksta isključivo je odgovoranMedia i reform centar Niš ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske Unije.
