„Od 14. veka, kada su Romi došli u Evorpu konstanto postoji diskriminacija i progon. Nismo imali ni jedan period u istoriji da nismo proganjani, sem taj kratak period socijalizma kada su svi parametri išli nabolje i nije bilo otvorenog progona. Usuđujem se da kažem da situacija danas nije mnogo bolja – Romi se ne ubijaju u tolikom broju kao ranije, ali raste nivo neprteljivosti“, kaže romski aktivista Robert Kasumović.
Nakon Jevreja, Romi su najviše stradali u nacističkim logorima tokom Drugog svetskog rata – između dvestotine hiljada i pola miliona romskih žrtava. Od 2011. godine 2. avgust se obeležava kao Dan sećanja na romske žrtve holokausta u znak sećanja na nešto više od 2000 stradalih Roma tog datuma 1944. u nacističkom logoru Birkenau u Poljskoj.
Za razliku od Jevreja, Romi jako malo znaju o stradanju svojih sunarodnika tokom Drugog svetskog rata, tvrdi naš sagovornik.
Robert Kasumović je dvadesetosmogodišnji apsolvent farmacije. Tokom srednje škole i studija bio je aktivan u romskim udruženjima, a naročit značaj je dao sporvođenju afirmativnih mera na Medicinskom fakultetu u Nišu. Osim u Forumu Roma, Kasumović je aktivan i u Levom samitu Srbije, a svoj dopirnos romkoj zajednici i srpskom društvu daje tekstovima na portalu Mašina.
„Holokaust je neraskidivi deo jevrejskog identiteta“, navodi on, „Jevrejska deca rastu sa tom pričom o stradanju svog naroda. Činjenica je i da su Jevreji obrazovaniji i upravo je priča o stradanju deo obrazovanja. Naravno, i Izrael je uradio mnogo po tom pitanju. Sa druge strane, mi nikada nismo tražili državu i mislim da bi bilo pogrešno kada bismo tražili. Suština je da mi o stradanju Roma jako malo znamo. U ovakvoj situaciji kada su desničari na vlasti kada se satanizuje sve što je imalo veze sa socijalizmom, za priču o stradanju Roma nema mesta. Mislim da treba da to krene iz porodice, ali mislim da naše porodice nisu na tom nivou“.
Kasumović navodi da je bitan i istorijski momenat, pa su tako Romi propustili priliku da nakon rata pričaju o svom stradanju kao što su Jevreji učinili. Nemačka je Rome zvanično priznala kao žrtve, ali za razliku od Jevreja – oni nisu dobili odštetu, navodi naš sagovornik i dodaje:
„Lično ne mogu da izostavim priču o Izraelu i Jevrejima koji su otišli iz jedne krajnosti u drugu. Ne bih voleo da odemo u tu drugu krajnost, ali činjenica je da Romi ne znaju ništa o svom stradanju tokom Drugog svetskog rata“.
Diskriminacija Roma danas
Više od sedamdeset godina nakon završetka Drugog svetskog rata, u pogledu romskog pitanja, situacije u Evropi je i dalje loša, tvrdi Kasumović. Primeri deportacije Roma iz Nemačke, čak i onih koji su tamo rođeni i krenuli u školu, pravljenje spiskova Roma u Švedskoj i Italiji, napadi neonacista u Ukrajini – samo potvrđuju nezavidan položaj u kome se Romi nalaze.
Situacija u Srbiji nije ništa bolja, navodi Robert Kasumović:
„U poslednje dve godine vidi se netrpeljivost prema Romima. Prva stvar je izgradnja zida oko romskog naselja u Kruševcu. Uvek smo se čudili sličnim zidovima koji postoje u Slovačkoj. Nisam išao da vidim taj zid, ali poznanici mi kažu da je prolaz uzak, da je skoro nemoguć prilaz za hitnu pomoć i vatrogasce. Druga stvar su izjave zvaničnika. Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić kada je krenula deportacija Roma iz Nemačke izjavio je da će ukinuti socijalnu pomoć svima koji se prijave za azil, predsednik Srbije je u razgovoru sa novinarima u vezi sa poglavljem 23 rekao da je sa Romima jako teško jer su tradicionalno siromašni“.
Ono što je još jedna stvar koju Kasumović ističe kao veoma važnu je i činjenica da su u skorašnjim popolavama koje su pogodile Beograd, ljudi iz romskog naselja na Železniku ostali bez kuća i morali su da se spašavaju pred bujicom vode i fekalija.
„Oni su pobegli u lokalnu mesnu zajednicu. Nakon par dana ljudi iz te mesne zajednice su pustili priču da će komisija za procenu štete doći u njihovo naselje i da moraju da se vrate u naselje. Komisija nije došla, a kada su se Romi vratili uveče u mesnu zajednicu videli su da je zaključano. Došli su u situaciju da spavaju napolju. Na sve to pojavile su se neke kožne bolesti među decom. Koliko znam, još uvek se ništa nije uradilo po tom pitanju“, priča Kasumović dodaje da je dobio informaciju da tim ljudima država ne može da pomogne jer kuće koje su izgubili nisu bile legalizovane.
Iako nije nikada fizički napadnut jer je Rom, naš sagovornik kaže da je osetio svakodnevno neki oblik diskriminacije:
„To nije diskriminacija koja će da te omete – recimo, prelizimo Srbin i ja ulicu i auto nam je stao: Srbina će da pusti, a kad mene vidi sviraće ili neće da mi stane. Dešavalo mi se to. Sa druge strane, otvorenu diskriminaciju na fakultetu nisam osetio, ali sam video neku zadršku. Bio sam čak prisutan i kada se o Romima pričaju vicevi. Mene ljudi, recimo, nekad ne vide kao Roma i onda sam u prilici da čujem nekada njihovo iskreno mišljenje. Jedan profesor je otovoreno izjavio da je šovinista i rekao u uvijenoj formi da su Romi genetički zaostali“.
Međutim, ono što navodi kao veći problem je diskriminacija koja dolazi od strane vlasti:
„Naselje Crvena zvezda bilo je šest meseci bez struje, a poslednjih mesec dana je opet nema. O tome se ne izjašnjava niko. Gradonačelnik Darko Bulatović i ministarka Zorana Mihajlović potpisali su sporazum o iseljavanju naselja Crvena zvezda. Stanovnici tog naselja se bore, ali niko ih ne čuje ili ne želi“.
Ipak, Kasumović navodi da Romi nauče da žive sa diskriminacijom i svesni su da će naići na neki oblik bilo gde da žive.
„Neki ljudi se protiv diskriminacije čak i ne bore, već su naviknuti i naučeni da to prebrode“, dodaje.
Dekada Roma – dobre i loše posledice
Sa druge strane, u Srbiji se govori o poboljšanju položaja Roma. Međutim, Kasumović to negira i navodi da je to samo privid i da je nešto urađeno tokom Dekada Roma, ali nedovoljno.
„Projekat Dekade Roma je dobro osmišljen i da su se svi ciljevi ostvarili – bilo bi prilično dobro jer se radilo na obrazovanju, zapošljavanju i stanovanju. Ako se pogleda šta je urađeno je malo. Država po pitanju stanovanja ništa nije radila, kao ni po pitanju zapošljavanja, ali se hvalila nekim uspesima u obrazovanju. To je nešto što je nije koštalo, a sa druge strane – sve što je postojalo tokom Dekade, kao što su stipendije i afirmativne mere, danas više ne funkcioniše kako treba“.
Kasumović, sa druge strane, postavlja pitanje zašto se tokom Dekade Roma, koji je finasirala Evropska unija, u našu i ostale zemlje-učesnice slila ogromna količina novca kada je stanje Roma slično i u Evropskoj uniji i na Balkanu.
„Evropska unija daje taj novac kako bi sprečili migracije Roma“, navodi on, „Romi nisu visokokvalifikovani, imaju svoj način života, siromašni su i potreban im je neki vid socijalne zaštite. To je sve što ne odgovora Evropskoj uniji“.
Dva problema, tvrdi Kasumović, pojavila su se nakon završetka Dekade. Prvi je elitizacija romskih lidera, a druga stvar da je romsko pitanje postalo projektno pitanje.
„Nema ni jedna jedina stvar koja će biti urađena za Rome, a da nije uzet novac iz fondova Evropske unije i sličnih. Država ne razmišlja da dinar da što se tiče Roma i sve je svaljeno na civilni sektor koji se posle kritikuje da uzima novac od projekta“, pojašnjava Kasumović.
Ono što je evidetno, tvrdi naš sagovornik, jeste da su se sponzori koji su finansirali projekte tokom Dekade Roma, potpuno povukli. Sa druge strane, u okviru IPA fondova postoje sredstva namenjena za regulisanje stanovanja Roma, ali država ništa ne preduzima, jer kako se Kasumoviću čini, ona nema kapacitete da aplicira za projekte koji imaju ozbiljnu logistiku, ogromnu dokumentaciju i pravila koja moraju da se ispoštuju.
Romski lideri, tvrdi on, prave veliki problem jer vide svoj interes u bavljenju romskim pitanjem, pa ih ne vidi kao saveznike. Sa druge strane, navodi da su u Nacionalnom savetu Roma, skoro svi članovi delegirani od strane političkih partija i bez problema potpisuju sve što im se da na parafiranje – izveštaje, akcione planove.
„Naša pregovaračka pozicija bi bila jača da imamo jak pokret jer su Poglavlja 23 i 24 ona koja regulišu stanje nacionalnih manjina. Međutim, zajednica nam je razbijena, bez pokreta i njome svako može da manipuliše. Razumem to jer ljudi idu za onima koji im nešto obećaju, ali veliki je problem jer mi nemamo ni oko čega zajednički stav“.
Obrazovanje
Veliko nezadovoljstvo većinskog stanovništva na društvenim mrežama iskazao se nakon završetka kvalifikacionih ispita za upis u srednju školu kada se ponovo pokrenula priča o afirmativnim merama na koje imaju pravo Nacionalni saveti.
„Afirmativne mere su sledeće: ako ima 80 studenata na budžetu, da se doda još jedno mesto za romskog studenta na budžetu po preporuci Nacionalnog saveta Roma. Dalje sve zavisi od uprave fakulteta ili srednje škole. Imali smo primere odlične saradnje, ali i primere gde nisu hteli da dodaju mesto za romskog studenta ili srednjoškolca“ pojašnjava Kasumović i dodaje da je bilo raznih zloupotreba jer su se mnogi izjašnjavali kao Romi.
Sa druge strane, on ističe i da se 2011. na Medicinski fakultet, upravo zahvaljujući afirmatinim merama, upisalo čak 9 romskih studenta. Kasumović navodi da je ta mogućnost dobijena zbog dobrog odnosa sa tadašnjom upravom fakulteta. Nažalost, kaže da su samo troje nastavili studije, a ostatak napustio što zbog manjka sredstava, što zbog odlaska u inostranstvo.
Manjak sredstava za nastavak studija i školovanja je jedan od razloga zbog kojeg nema više školovanijih Roma i Romkinja. Naš sagovornik navodi da su studentski krediti koje romski studenti nisu vraćali bez obzira na prosek ocena i godine studiranja ono što je bilo dobro. Međutim, u tu kategoriju studenata iz posebno osetljivih grupa, pored Roma spadali su i studenti sa invaliditetom, kao i studenti bez oba roditelja.
„Ta brojka od 1000 studenata iz te kategorije je bila odlična, međutim pre par godina država je tu uključila i studente bez jednog roditelja. Ispostavilo se da su ti studenti sa većim prosekom od romskih i prosto su izgurani“, kaže Kasumović.
Mogućnost zapošljavanja Roma – izlazak iz krize
Ono što Robert Kasumović navodi kao jako bitno jeste mogućnost zapošljavanja Roma. Međutim, i na tržištu rada Romi doživljavaju diskriminaciju:
„Mnogi problemi bi se rešili kada bi Romi dobli posao jer bi mogli da školuju decu, da plate zdravstveno osiguranje. Onog momenta kada budemo u situaciji da radimo – moći ćemo da živimo bolje. Sitaucaija je kompleksna, nema sistemskog pristupa, nema sistemskog rešenja i mislim da Romi u kapitalizmu nikada neće moći da žive“.
Kasumović navodi da ne vidi da bilo koje društvo, a naročito njegove siromašne katergorije mogu da prežive u kapitalizmu. Upravo Romska manjina je ona koja je najsiromašnija u Evropi.
„Jedina stvar koja može nešto da promeni je da ako romska nacionalna manjina postane politički svesna – ona mora da bude na levici jer smatram da samo takva politika može Romima da pruži bolji žviot ili da dovede Rome u situaciju da se bore za bolji život“, zaključuje Kasumović.
Pokušaj zapošljavanja većeg broja Roma:
U okviru Grupe 21 pokušali smo da proguramo priču o zašpošljavanju Roma u javnom sektoru jer na osnovu člana 21 Zakona o pravima i slobodama nacionalnih manjina zastupljenost nacionalnih manjina u javnom sektoru je srazmeran procentu na popisu. Dakle, pošto nas ima 2,05%, a u javnom sektoru 0,04% ima još dvadesetak hiljada radnih mesta za Rome. Mađari u Vojvodini su to uspeli, pa smo mi krenuli sa tim. Kada su ljudi u parama koje smo obezbedili za kampanju videli novacpare, ja sam javno istupio protiv toga i povukao se, a to se sve raspalo nakon par meseci.
