Uz strah od bolesti, koji je izražen od početka pandemije, kako vreme prolazi, sve nas više brinu i ekonomske prilike. Veliki broj radnika je kod kuće i strahuje od mogućeg scenarija nakon vanrednog stanja. Potpisivanje otkaza uz obećanje da će se primeniti samo u slučaju nužde, neplaćeno odsustvo, korišćenje godišnjih odmora za prošlu i ovu godinu, neki su od načina na koji su radnici poslati kući zbog pandemije.
„Direktor firme je nekoliko žena čija su deca mlađa od 12 godina, pa i mene, poslao kući čim je proglašeno vanredno stanje. Moja firma i dalje radi, ja sam kod kuće sa decom, ali mi niko nije rekao kakav mi je trenutno status, ne znam ni koliku ću platu primiti“, kaže jedna radnica iz Vranja.
Slična je situacija i sa drugim radnicima, čije su firme zatvorene – oni su kod kuće, a ne znaju ni da li će, ni koliku platu primati u narednom periodu. Ljudi su opravdano uplašeni da govore o ovoj temi, njihov položaj može biti doveden u pitanje, a opet, svi se nadaju da će iz ovoga izaći neoštećeni i da poslodavci neće morati da otpuštaju radnike.
Za razliku od stanja u našoj zemlji, u Sloveniji, na primer, radnici tržnih centara od prvog dana znaju da ostaju kod kuće, a da će primati 80 posto zarade. Slična je situacija i u Austriji, gde su radnici dobili pismena obaveštenja o visini svojih zarada tokom vanrednog stanja. Ove informacije dobili smo od naših državljana koji žive u pomenutim zemljama.
Ne zna se da li je teže radnicima ili privrednicima
„Mnoge firme su već zatvorene, pogotovu one koje se bave uslugama – turističke agencije, hoteli, restorani, kafići, obućari, frizeri i drugi. Oni su sada bez posla, ne mogu da rade na daljinu kao što se može u firmama koje se bave novim tehnologijama. Ovo im se dešava u najteže vreme, kada ljudima treba dodatna sigurnost, jer pored toga što se brinu za zdravlje i živote najbližih, oni moraju da vode računa o tome kako će ekonomski preživeti dok ovaj haos ne prođe“, kaže Milan Ćulibrk, stručnjak za ekonomiju i glavni i odgovorni urednik NIN-a.
Kako kaže, veliki broj ljudi u Srbiji nema stalno angažovanje, već radi privremeno-povremene poslove, i njima je najteže, jer će im ugovori isteći tokom vanrednog stanja, a to je bio jedini pravni osnov da mogu da zadrže sadašnje pozicije. Pored toga, mala i velika preduzeća i preduzetnici u Srbiji trenutno su najmanje sposobni da izdrže ovakvu situaciju na dugi rok i da isplaćuju plate svojim zaposlenima dok oni sede kod kuće, jer nemaju tekuće prihode, smatra Ćulibrk.
„Postoje sektori koji su otporni na ovu situaciju. Sve ono što se bazira na novim tehnologijama i što može da se radi od kuće, to će dodatno da raste, jer je to jedina šansa da se spreči dramatičniji pad u drugim sektorima, koji sada jednostavno ne mogu da funkcionišu“.
Država treba da se zauzme i za privatni, kao što je za javni sektor
Neke druge zemlje su od starta jasno poslale poruku da će pomoći preduzetnicima tokom vanrednog stanja, kaže Ćulibrk.
„Mi smo pre neki dan čuli da država Srbija razmišlja o pomoći privredi, ali još ne znamo načine. Da li će to biti tako što će poslodavce osloboditi dela poreza i doprinosa na zarade onih koji su na prinudnim odmorima, koji moraju da budu u samoizolaciji ili poštujući odluke i mere koje su deo vanrednog stanja? Država bi što pre trebalo da jasno odredi i kaže kakve mere planira, da li je to neka vrsta poreskih stimulansa, ili deo novca iz budžeta koji će izdvojiti kao nekakav solidarni fond odakle će se isplaćivati barem deo plate onima koji moraju da ostanu kod kuće i ne mogu da stvaraju sebi dohodak. Videćemo šta će biti u narednim danima…“.
Iako je na početku priče o pandemiji Vlada Republike Srbije, kaže Ćulibrk, najavljivala da ona neće bitno ugroziti srpsku privredu, poslednja procena je da će bruto društveni proizvod Srbije biti smanjen za dva procenta u odnosu na prošlu godinu.
„Od početka je bilo jasno da nema šanse da ovo prođe bez ekonomskih efekata. Ja se plašim da će kriza koja nastaje zbog pandemije biti strašnija od one iz 2008. godine, za većinu zemalja sveta, pa i Srbiju. To je od početka jasno, jer neki sektori bukvalno ne postoje: turizam, ugostiteljstvo, građevinarstvo, koji su prošle godine bili motor razvoja i rasta, dramatično su smanjeni. Ko će sada da razmišlja o kupovini stanova, poslovnih prostora i slično? To su sve parametri koji pokazuju da će ekonomska situacija biti veoma dramatična. Naravno, najbitniji su ljudski životi, ali kada to prođe, osetićemo i velike posledice po ekonomiju“, smatra Ćulibrk.
Prema njegovim rečima, javni sektor je već privilegovan po mnogo osnova, jer su im plate svakako za 20 posto veće nego u privatnom sektoru.
„Otvoreno im je poručeno da niko ne treba da brine za svoje radno mesto i platu. To je potpuno fer, ali da se isto obeća i ljudima u privatnom sektoru. Njima niko ne garantuje apsolutno ništa, sav rizik snose sami, a pri tome se zaboravlja prosta činjenica da platâ u javnom sektoru ne bi bilo da zaposleni i poslodavci u privatnom sektoru ne uplaćuju poreze i doprinose u budžet. Sada su najugroženiji oni koji pune državnu kasu, iz koje se isplaćuju zaposleni u javnom sektoru, kojima je sve garantovano. To nije fer, u ovom periodu je potrebna solidarnost i svi bi trebalo da delimo sudbinu zajednički“, poručuje naš sagovornik.
Preduzetnici se bore za svoj položaj
Pošto im opstanak tokom vanrednog stanja država za sada ne garantuje, preduzetnici su pokrenuli onlajn peticiju, kojom traže da se mala i srednja preduzeća oslobode plaćanja poreza na dohodak, doprinosa i poreza; naplate komunalnih naknada i ostalih nameta gradova i opština sve dok traje vanredno stanje i tri meseca nakon toga, kao i trajnu meru plaćanja PDV-a po naplati.
Pored toga, prema pisanju Radio-televizije Vojvodine, predstavnici 12 bilateralnih privrednih komora u Srbiji uputili su zajedničku inicijativu Ministarstvu finansija, tražeći dodatne mere podrške malim i srednjim preduzećima koja se suočavaju sa smanjenim obimom posla ili potpunim prekidom rada zbog sprečavanja širenja koronavirusa.
