Poklanjanje niškog aerodroma – šta kaže dijaspora

„Kada se, pre par godina proneo glas da će sa niškog aerodroma početi da lete avioni, bilo je komentara iz Niša da ljudi jednostavno nemaju para  te da će ti avioni biti prazni. Naravno, to je bilo mišljenje onih naših sugrađana koji ne vide dalje od svog dvorišta, tj. zaboravljaju na nas koji živimo izvan Srbije, a zatim i na činjenicu da će, za desetak evra u jednom pravcu,  preko Niša leteti  skoro svi koji žive između Požarevca na severu i Vranja ili Prištine na jugu zemlje“, započinje priču o Aerodromu „Konstantin Veliki“ iz ugla dijaspore Dejan Ristić, nastavnik u srednjoj školi i novinar sa boravištem u Beču.

Kako je u kontaktu sa mnogim Nišlijama koji žive i rade širom sveta, stav tih ljudi po pitanju aerodroma se ne razlikuje od stava građana koji iskazuju svoje neslaganje sa odlukom o ustupanju niške vazhuhoplovne luke Republici:

„Pre i posle „Konstantina Velikog“ našem rodnom, upropaštenom i načisto opljačkanom gradu nije se desilo ništa lepše i korisnije u poslednjih 20 – 30 godina. Na žalost, jer u 21-om veku, u nekoj normalnoj zemlji – aerodrom je nešto što se podrazumeva – nešto poput autobuske stanice u Srbiji“.

Nišlija, kako Ristić navodi, nema mnogo u Austriji, ali uglavnom su u Švajcarskoj, Francuskoj, Nemačkoj, kao i Holandiji i na Kipru. On dodaje da su u pitanju visokoobrazovane Nišlije i Nišlijke „koji zauzimaju lepe i odgovorne funkcije na univerzitetu ili u velikim kompanijama“.

Nišlijka koja radi kao inženjerka masene spektormetrije na marsejskom univerzitetu dr Ljubica Svilar ističe da je postojanje i rad niškog aerodroma veoma važno za dijasporu čije je poreklo sa juga Srbije.

„Mnoge Nišlije koje žive u inostranstvu moraju da menjaju letove do rodne zemlje, a onda i autobus da bi došli do Niša. Da ne pričam o tome što sa niškog aerodroma lete low cost avioni što Srbiiji otvara vrata na široko“.

Potencijali niškog aerodroma za dijasporu

Profesor lingvistike na univerzitetu u Gracu, Boban Arsenijević, kaže da, između ostalog, „postojanje aerodroma dijaspori čini prihvatljivijom ideju o povratku, jer povratak više ne znači izolaciju“.

„Južna Srbija ima ogroman udeo u dijaspori, i aerodrom u Nišu svima nama značajno olakšava putovanje. To ujedno znači i da nam omogućuje češće dolaske, da nam put čini značajno jeftinijim – a svaka poseta Srbiji, i svaka ušteda na putovanju – pretvara se u devizni priliv, i u veću potrošnju u trgovinama i industriji usluga“.

Dejan Ristić ističe da “zahvaljujući low cost kompanijama, mnogo Nišlija imaju priliku da vide dobar deo Evrope i osete malo duh kulture, raskoši i arhitekture koje nam pružaju stari evropski gradovi“, a sa druge strane, „turizam dobija na značaju, a samim tim i priliv živog novca u Niš“.

„Da nisam lično čuo nemački, engleski ili slovački jezik u avionima Ryan Aira – ne bih verovao da toliko stranaca dolazi sada kod nas. Iako Niš, realno nema šta grandiozno da ponudi turistima, verujem da je slična situacija i u avionima iz Italije, Švedske, Nemačke. Čuli su da su Nišlije gostoprimljivi, da imamo dobru i jeftinu hranu, a ponekad je i to dovoljno“, svedoči Ristić.

Jednostavniji put

Kako živi u Marseju, Svilar nije u mogućnosti da koristi letove do Niša, pa sa presedanjem u Frankfurtu ima vezu sa Beogradom odakle autobusom dolazi do Niša. Sve to opisuje kao komplikovano.

„Čula sam ranije da je bilo priča o mogućem otvaranju leta iz Nice i kada bi to bilo ostvareno, moja bi putovanja bila mnogo lakša“, dodaje ona.

Profesor Arsenijević je od 1997. do danas proveo petanaest godina van Srbije, ali i kad je bio u zemlji – imao je česta putovanja zbog profesionalnih obaveza, pa je ponekad i svake nedelje morao da koristi neku avio-liniju. On dodaje da mu je najmučnije i najteže padao taj „dug put“ između Beograda i Niša autobusom.

„Sada živim za dan kada će niški aerodrom svakog dana imati bar jedan let sa mogućim vezanim kartama za presedanje (trenutno su to samo letovi Swissa), jer će to značiti da će Niš svakog dana biti povezan sa svakim gradom u svetu. Naravno, sve to ako diktatura ne preuzme i uništi aerodrom radi profita stranih kompanija“, kaže Arsenijević.

Komlikovanom putu iz Niša i do Niša svdeok je i Dejan Ristić. On navodi da je pre desetak godina leteo iz Sofije, pa se za put do granice odlučivao ili za taksi ili za autobus, a u Dimitrovgradu ga je čekao brat. Kako kaže, smučila su mu se ta putovanja i čekanja na granici, pa je odlučio da dolazi preko Beograda i bili su srećni kada bi „našli kartu po ceni ispod 200 evra“.

„Znate li da je jedno vreme čak i JAT imao liniju Niš – Beč. Skoro niko od nas Nišlija u Austriji nije znao za tu liniju jer im je reklama bila ista kao onaj NATO avion koji smo srušili – nevidljiva! Čak i ja, kao dopisnik Radio Beograda u to vreme – saznao sam za tu liniju tek nakon dva i po meseca. Naravno JAT je ukinuo liniju kao – nerentabilnu! E, tada sam po prvi put iskreno poželeo JAT-u da im svi avioni istrule u hangarima i da konačno zatvore to gubitničko preduzeće. Nisam to dočekao jer ga je ekipa na vlasti dobro unovčila. Verujem da sada imaju sličan plan i sa niškim aerodromom. Provalili su da su aerodromi roba koja dobro ide“, dodaje on.

Što se tiče trenutne sitacije, Ljubica Svilar kaže da ne može da shvati današnju situaciju sa niškim aerdromom.

„Ako iole želimo da se otvorimo ka Evropi, onda je nastavak rada niškog aerodroma rešenje“, kaže ona i dodaje da samo na jugu Francuske ima pet aerodroma i da je mogućnost povezivanja sa Nišom velika.

„Bečki aerodrom se nalazi u selu Švehat, 17 km udaljenom od centra Beča. U vlasništvu je više akcionara i to, po 20% drže ravnopravno Grad Beč i pokrajina „Donja Austrija“ na čijem području se nalazi aerodrom, dok ostatak pripada fondu „IFM“ (39,80%), zaposlenima u preduzeću „Bečki aerodrom“ (10%) dok se 11,84% nalazi u rukama raznih „sitnih“ deoničara. Sve akcije se mogu kupiti ili prodati na berzi. Firma „Bečki aerodrom“ je većinski vlasnik još dva aerodroma – u Košicama (Slovačka) i u La Valeti (Malta). Posluju uglavnom pozitivno. Od 2006. godine kada su bili u plusu od 13,1% do prošle godine im se smanjila zarada na + 3%, ali su u međuvremenu u Beču renovirali hangare i zgradu, dogradili još jedan terminal tako da aerodrom Švehat sada izgleda i radi zaista lepo. Država Austrija nema deonice u tom preduzeću. Grad Beč ne spada u velike gradove, ima oko 1,7 miliona stanovnika, a jedina zamerka Bečlija je što na njihovom aerodromu nema low cost kompanija. Ipak, aerodrom u Bratislavi je udaljen svega 50 km, a odatle ima mnogo jeftinih linija, između ostalih i do Niša, tako da se stanovnici Beča i Bratislave osećaju kao domaći i na jednom i na drugom aerodromu“ navodi Dejan Ristić.

Povezane vesti

Čiji je niški aerodrom? Bez građana na sednici Skupštine Gradski forum “Čiji je niški aerodrom?” Niš spreman za probne blokčejn doznake iz dijaspore