Neophodnost za većom transparentnošću u kreiranju i trošenju budžeta grada kao i veća uključenost građana u donošenju i kontroli budžeta, neki su od zaključaka najnovijeg gradskog foruma „Naš budžet – naša odgovornost“.
Srbija se na Međunarodnoj listi zemalja prema transparentnosti budžetskih procesa (Internacional Budget Partnership) nalazi između Bocvane i Gvatemale. Jedan od najslabije ocenjenih kriterijuma je upravo učešće građana u procesu donošenja i kontrole budžeta.
Građani Niša prošle godine nisu imali priliku da se bolje upoznaju sa predlogom budžeta jer je javna rasprava zakazana samo sat vremena pre održavanja. Ove godine zakazana je dan ranije. Javna rasprava trajala je kraće od predviđena dva sata, a svega četvoro ljudi iznelo je svoje predloge.
„Smatram da je transparentnost u kreiranju i trošenju nešto bez čega normalno društvo ne sme više da radi. Pravljenje budžeta je posao koji čak ni iskusni ekonomista ne može sam da uradi. To govorim zbog ovog odnosa prema običnim građanima, pošto, čak i sa velikim iskustvom niko od njih neće moći da napravi svoju verziju budžeta. To je nemoguće. Teško je, verujte mi. Jednostavno, nemate uvid i pristup svim tim informacijama koje su vam potrebne da biste napravili i prihodovnu i rashodovnu stranu“, kaže Zoran Perišić, šef odborničke grupe SNS-a u Skupštini Grada Niša.
Iako budžet za narednu godinu treba da se usvoji do 20. decembra tekuće godine, Srđan Nonić, šef odborničke grupe Pokreta „Dosta je bilo“ u Skupštini Grada Niša kaže da ne postoji zakonska obaveza da se održi javna rasprava o budžetu ili da postoji participativno budžetiranje. To ne propisuje Zakon o budžetu, ali postoji uredba i preporuka Vlade Srbije da se građani na lokalu uključe u proces donošenje odluka.
„To je ustvari akt dobre volje i pokazatelj koliko je lokalna samouprava otvorena prema građanima i organizacijama civilnog društva. To je ta lakmus hartija koja govori da li oni stvarno žele da građani znaju gde se troši njihov novac. Jeste problem manjak interesovanja građana, ali to vremenom proizilazi iz otvorenosti institucija i vladajuće koalicije prema građanima“, kaže Nonić.
Međunarodna praksa pokazuje da je za Parlament, pa samim tim i za građane dovoljno da imaju na raspolaganju oko tri meseca za uvid u radnu verziju budžeta. U Srbiji je, po zakonu, taj rok upola manji.
„Poštovanje budžetskog kalendara je važno zbog otvorenosti procesa. Dakle, to je neka osnova za inkluzivnost. Ako se budžetski kalendar poštuje, onda se tačno zna u kom momentu se šta radi i kada određeni dokument dolazi kod sledećeg nadležnog organa. Takođe, budžetski kalendar je bitan zbog transparentnosti i zbog predvidljivosti celog procesa i izgradnje poverenja kod građana. Da bi se transparentnost ispoštovala, da bi se izgradilo poverenje, da bi svako imao dovoljno vremena da izanalizira ono što ga zanima, potrebno je da ima dovoljno vremena za to“, kaže, Miloš Đinđić iz Centra za evropske politike.
Takođe, prema dobroj međunarodnoj praksi, organi uprave su dužni da informišu građane i organizacije civilnog društva o tome šta je budžet, šta je gradska kasa, šta je opštinska kasa, čemu ona služi i kako se puni i troši. Komentarišući to što su građani uglavnom nezainteresovani za javnu raspravu o budžetu, Đinđić kaže da „to što su građani nezainteresovani za budžet ne treba da bude izgovor da se nastavi sa praksom neinformisanja, nego da to bude lekcija da ta praksa treba polako da se menja. U Srbiji postoje pilot projekti: pored participativnog budžetiranja i objavljivanja građanskog vodiča kroz budžet, koji na jedan malo lepši način to objašnjavaju, postoji i treća praksa koja je jako važna za proces budžetiranja generalno i učešće građana. To je da svi dokumenti koji su relevanti za budžetski proces budu transparenti i bespaltno dostupni onlajn ili na uvid kada dođete na adresu“, objašnjava Đinđić.
U Nacionalnoj koaliciji za decentralizaciju kažu da se i nerealno planiranje prihoda pokazalo kao jedan od glavnih problema prilikom kreiranja budžeta. Od 2008. do 2015. godine procenat realizacije budžeta je iznosio 60%, dok se 2016. popeo na 71%.
„Grad je 2008. godine pogrešio u planiranju budžeta za nekih 8%. Ta greška se do 2016. povećala na 32%. Dakle, praktično za trećinu je prebačeno ono što smo realno mogli da prikupimo. Negde sredinom godine Ministarstvo finansija daje tzv. procene privrednog rasta i inflacije lokalnim samoupravama koje vi morate da uračunate, zato što ćete na ime privrednog rasta povećavati prihode. Pokazalo se zapravo da su te procene netačne. Dakle, manje-više institucije su nasele na sopstvenu političku propagandu. Bilo je obećanje velikog privrednog razvoja od 2008. do 2016. Taj razvoj se nije desio i zato je planirani budžet bio tako visok, a stepen realizacije tako nizak“, kaže Mladen Jovanović iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju.
Na osnovu ankete koju su sproveli u NKD-u kažu da su građani kao prioritet pri planiranju budžeta Grada Niša kao najvažnije oblasti istakli lokalni ekonomski razvoj i komunalne delatnosti.
