Bio je dobro dete, ne znam šta mu bi? Počeo je da se smuca sa ovim mangupima iz kraja… svi se oni drogiraju, nije ni čudo što je takav postao. Da li ste nekada čuli da neko ovako govori o svom detetu, komšijskom detetu, školskom drugu ili drugarici svog deteta? Da li ste i sami ovako nešto pomislili ili rekli? Mi ljudi skloni smo predrasudama i kritici… nemojte da se osećate krivim zbog toga… ali osetite se odgovornim. Možda vam ovo zvuči oštro, ali verujte da krivicu doživljavamo još oštrije, naročito u osetljivom dobu kao što je adolescencija.
„Problematična deca“, tačnije deca sa problemima u ponašanju, od kojih su mnogi počinioci krivičnih dela, dnevno dobijaju popriličnu porciju krivice – od svojih roditelja, nastavnika, vršnjaka, rodbine, medija, društva… Kada svakog dana dobijamo toliko kritika, uvreda, pretnji i raznih epiteta, u vremenu kada formiramo svoju ličnost, kada nam je mišljenje okoline najvažnije, u jednom trenutku poverujemo da smo zaista takvi – propalice, nesposobni, pokvareni, narkomani, nevaspitani, beskorisni… problematični. A kada u to poverujemo, počnemo tako i da se ponašamo, da li iz bunta ili zato što verujemo da i nismo sposobni za više, da ni ne zaslužujemo bolje od toga – da nas preziru, opominju, odbacuju.
Da li biste vi neke stvari u životu promenili da ste dobili podršku umesto kritike? Podršku da preuzmete odgovornost za svoje postupke i veru u sebe da možete bolje.
Naše društvo naviknuto je na nabacivanje osećaja krivice, osudu i kažnjavanja onoga ko učini nešto loše. Složićete se da nas te metode i nisu daleko dovele – porast vršnjačkog nasilja, porodičnog nasilja, broj dece u sukobu sa zakonom u porastu, 11-godišnjaci koji eksperimentišu sa psihoaktivnim supstancama… a mi još uvek nismo spremni da uradimo nešto drugačije? Da odreagujemo na vreme, da obezbedimo podršku za decu i njihove porodice u mestu koje bi trebalo da zovu svojom zajednicom… da preuzmemo odgovornost za decu, kao što i priliči odraslim ljudima.
Ne zaboravimo da nijedno dete neće ispoljiti problem u ponašanju iz čista mira. Niko se nije rodio kao problematično dete i niko svojim rođenjem nije predodređen da bude kriminalac, baš kao što ni Novak Đoković nije rođenjem bio predodređen da bude teniser broj jedan u svetu. Roditelji jesu neosporno najvažnija karika u odgoju i vaspitanju dece, ali porodični sistem nije jedini u kome se deca vaspitavaju, dete je deo i komšiluka u kome odrasta, škole koje pohađa, medijskih sadržaja koji mu se plasiraju, društvenih i kulturnih vrednosti koje su dominantne… deca su odgovornost cele društvene zajednice.
Kampanja „Nisam problem, imam problem“ Centra za socijalno preventivne aktivnosti GRiG zastupa decu u sukobu sa zakonom i njihove porodice. Kampanja koja je trajala godinu dana imala je za cilj da se deca u sukobu sa zakonom i njihove porodice prepoznaju u okviru Odluke o pravima i uslugama socijalne zaštite grada Beograda kao posebna korisnička grupa kako bi grad mogao da podrži (između ostalog i finansijski) usluge za njih.
Centar GRiG pokušava godinu dana da nas navede da se zapitamo: „Koji je to trenutak kada treba da odreagujemo?“ Tek kada delo maloletnika poprimi tolike razmere da zavređuje naslovnu stranu i naslov koji počinje sa „skandalozno!“? Ili sistem treba da funkcioniše tako da na prve znake svako može da odreaguje iz svoje sfere odgovornosti – roditelji, škola, zdravstvo, policija, pružaoci usluga?
Dete nije delo koje je počinio, dete nije problem, već ima problem u određenoj životnoj fazi, a na nama je da kao zajednica podržimo dete – da osvesti, preuzme odgovornost, razvije oblike ponašanja koje ne narušavaju zdravlje i bezbednost ni njega, a ni okoline.
Centar GRiG, na osnovu svog dugogodišnjeg iskustva i rada sa decom i mladima, među kojima su deca u sukobu sa zakonom, zastupa i duboko veruje da podrška čini promenu. Kada dete podržimo u njegovim snagama, talentima, nedelinkventnoj strani, motivaciji da promeni svoj život na bolje, dajemo mu šansu za zdravije i srećnije odrastanje. Ukoliko gledamo širu sliku, dajemo šansu i našem društvu da postane zdravije i kvalitetnije – time što će podržavati decu i mlade ljude.
Centar GRiG će svoju kampanju „Nisam problem, imam problem“ nastaviti ka vlastima grada Beograda u nadi, da će donosioci odluka prepoznati značaj dostupnosti programa i usluga koje će deci i njihovim porodicama pružiti šansu i mogućnost za prevazilaženje problema sa kojima su se suočili.
Pročitajte i…
Neophodna podrška deci koja su u sukobu sa zakonom
GRiG: Кoliko su nam deca i mladi zaista važni?
Utakmica dece sa problemima u ponašanju i policijce
Autor: Centar GRiG
Projekat „Nisam problem, imam problem“ Centar za socijalno preventivne aktivnosti GRiG realizovao je u okviru projekta “Glas zajednica o EU integracijama: Podsticaj dijalogu OCD i lokalnih vlasti oko javnih politika“.
